Ненавидни гости и самопонижени домаћин
Понижења која носиоци власти и остале јавне личности уприличују Србији честа су појава у постпетооктобаском периоду наше историје. Њихово неадекватно реаговање или изостанак реговања на понижења која Србији и србском народу најчешће долазе од нижеразредних чиновника евроатлантских политичких структура код сваког истинског родољуба чини осећај понижености дубљим и болинијим. И ако смо, после неког од таквих догађаја који су жестоко уздрмали србску јавност помисли да је крива поштовања наше државе од стране међународних званичника и актера друштвено-политичког живота са домаће сцена достигла свој историјски минимум, врло брзо бисмо се уверили да се силазни ток те криве наставља.
Најновије понижење спада у ред онаквих какве би могао да смисли само веома изопачени ум, и поред тога што долази од стране лица за која се зна да, генерално, не гаје нарочити осећај уважавања према земљи Србији. Инцидент који се догодио у Прихватном центру за мигранте у Боговађи код Лајковца, током којег је група разјарених миграната директно угрозила живот службенице Комесаријата за избеглице и миграције, ултимативно захтевајући од ње да пољуби њихову простирку за молитву на коју је она претходно нехотице стала, показује не толико непоштовање званих-незваних гостију (званих од ненародне и страним центрима моћи понизне власти, а незваних од народа) према земљи домаћину, колико дубину системског самопонижења нашег друштва. Наглашавамо системског, јер ако трезвено и државотворно одговорно расуђујемо, тај догађај се не може тумачити као нешто непредвидиво, неочековано, стицај несрећних околности. Занемаримо овом приликом шири политички контекст ситуације у којој је Србија у обавези да збрињава мигранте и „мигранте“ на начин и у обиму како то чини данас, а који ни после неколико година трајања мигрантске кризе домаћој јавности није јасно и потпуно презентован (Марекешки споразум и остала документа међународног карактера, плус евентуална усмена обећања ко-зна-коме на маргинама разних самита, конференција, парламентарних заседања и сл.). Обавезе државе према гостима посебне врсте су датост, да видимо како стоје ствари са обавезама гостију према службеним лицима и становништву земље домаћина. Ту смо већ на терену самопоштовања, односно поштовања која се званичницима једне државе, у овом случају Републике Србије, од стране гостију системски обезбеђује релевантном законском регулативом. А то значи да се, када је то неопходно, поједини гости принуђују на поштовање Републике Србије уколико га у старту немају, а по потреби и кажњавају по строго дефинисаној процедури, брзо, ефикасно и без изузетка. На тај начин се злоупотреба гостопримства, које је историјски потврђена карактеристика нашег народа (и који већински саосећа са људима избеглим из ратом захваћених подручја, јер је кроз та страдања и сам много пута пролазио) од стране појединаца и група пристиглих у Србију мигрантском рутом јасно приказује као непожељан избор. На приговор да наша држава сигурно има законске прописе на основу којих може да посредује такав однос придошлица масовно пристиглих из далеких ваневропских простора, али да су размере мигрантске кризе толике да то понекад није могуће спровести (испоставља се да то није понекад, већ изнад одређеног разумног прага толеранције), може се дати следећи одговор. Озбиљне државе, када се суоче са одређеном врстом искушења за сопствену безбедност која превазилази уобичајене размере, по убрзаној процедури допуњују или мењају одговарајуће законе, првенствено пооштравањем санкција против њихових прекршилаца и скраћивањем рокова њиховог изрицања и правоснажности.
А шта се код нас дешава? Бахата и корумпурана власт, у последњих пола године још и нелегална и нелегитимна, по убрзаној процедури доноси измене и допуне Закона о заштити становништва од заразних болести, чије скандалозне и протовуставне чланове и ставове није лако ни избројати, а камоли анализирати. Зар није било много оправданије редовној скупштинској процедури подвргнути законску регулативу која се односи на мигрантску кризу? За последњих неколико година било је више него довољно времена да се то уради. Да измењеним и допуњеним законима и подзаконским актима сва лица која су на било ком послу и у било ком обиму ангажована на збрињавању миграната добију статус службених лица. Дословно сви, и чистачице, сервирке, спремачице, мајстори, радници комуналних служби привремено ангажовани на пословима у мигрантским центрима итд, а не само војници и полицајци. Поједине законодавне ставке морале би да буду добро разрађене, са јасно формулисаним нормативним садржајем, закључно са пооштреним мерама санкција у односу на раније постојеће, из разлога специфичности мигрантске кризе као глобалног геополитичког процеса. Да је то благовремено урађено, гомили распомаљених миграната не би пало на памет да младу жену, радницу Комесаријата која је, ван сваке сумње, свој посао радила савесно и одговорно, понижава на одвратан начин који има конотацију тријумфа муслимана над „неверницима“, и то у земљи и народу који су њихови истоверци у прошлости тлачили, пустошили и убијали на најсуровији начин. На много мањем понижењу они би били заустављени оштрим, али законитим казненим мерама.
Уместо свега тога, према званичним информацијама, на делу је не само неадекватно, већ никакво санкционисање недела са почетка овог саопштења. Његови починиоци су у бекству, а поврх тога приписује им се још раније почињених кривичних дела у Прихватном центру за која такође нису искусили казну. Да ли је могуће замислити већи скандал?
Народе србски и сви житељи многонапаћене наше отаџбине, крајње је време да подигнемо свој глас против њеног понижавања и урушавања њене безбедности, територијалног интегритета, суверенитета и духовно-културног идентитета! Суочени са феноменом који су наши умни људи назвали „издајом елита“, принуђени смо да се сами организујемо и на законит начим супротставимо безакоњу и пропадању у ванисторијски бездан. Имајмо у виду криву која се неумољиво закривила надоле (нараво, не ради се о фамозној „корона криви“, већ о криви нашег самопоштовања).
Учинимо колико да нас стоји, остали ће учинити Господ!
Уредништво сајта Борба за истину
