Nenad o psihopatama
Da li su Vučić, Brnabić, Lončar i razni Konovi i Radovanovići kao deca, maštali da će se baviti ovim poslom koji sada rade?
Dobro utemeljeno pitanje
.Ovaj tekst je posvećen najpre njima i sličnim, koji će se možda i sami prepoznati.
Postoji li način da se Psihopate spreče da zauzmu rukovodeće položaje u društvu?
Uprkos rastućem interesovanju u nauci za psihologiju narcisoidnih sociopata i psihopata, čini se da je društvo danas izgubilo ideju o tome kako ti ljudi mogu sabotirati osnovnu strukturu civilizacije ili nacije. Vrlo je lako previše se fokusirati na kolektivističke ideologije kao izvor naših problema i zaboraviti da ove ideologije ne funkcionišu u vakuumu; ne mogu sami da pustoše, potrebni su im psihopatski ljudi koji ih vode da naprave stvarnu štetu.
Postoji nešto u kolektivizmu koji je podložan projekciji i licemerju (kolektivizam je organizacija silom, a ne dobrovoljnošću). Pretpostavljam da kada vaša politička ideologija postane vaša religija, lako se pretvoriti u fanatika. I dok fanatici pronalaze snagu u svojoj svrsishodnosti i svom kultizmu, oni takođe imaju tendenciju da nemaju nikakvu samosvest. Oni bukvalno polude od posvećenosti svom poslu do te mere da gube ideju da li je njihov slučaj pravedan i pošten. Njihovo ponašanje postaje sve promiskuitetnije i razdvojeno, a svaka osoba s kojom se susreću koja ne deli svoje stavove odmah se smatra heretičkim neprijateljem koga treba razotkriti ili uništiti.
Za autsajdere koji gledaju iznutra, fanatici su beskrajni izvor komedije. Ne možete se suzdržati od smeha, jer su njihovi tikovi, vika i vriska bolesno besmisleni i apsurdni (dobar primer, „Baka Prase“). Sve dok nemaju nikakvu stvarnu moć, ovi ljudi služe kao podsetnik šta se dešava kada ljudi odustanu od svog uma zbog ludila. Oni mogu biti zastrašujući, ali služe svrsi zabave i drže nas ostale na zemlji. Međutim, kada zaista steknu moć, onda stvari prestaju da budu smešne.
Civilizacije su tokom istorije dosledno rešavale problem fanatika, ali veća pretnja je postojanje narcisa i psihopata koji se probijaju na rukovodeće položaje i podstiču bahatost među masama. Generalno, psihopati se smatraju anomalijom koja se brzo otkriva i izbegava kako bi se sprečilo da se previše popnu na lestvicu društvenog uticaja. Problem je u tome što nisu tako retki kao što se neko može nadati, a mnogi od njih imaju sposobnost i da se sakriju među stadom.
Oko 1% Bilo koje populacije sastoji se od psihopata, dok je još 1% sociopata. Oko 5% ljudi je identifikovano kao da imaju narcističke osobine karaktera. Narcisi se apsorbuju i smatraju sebe iznad svih ostalih-veruju da imaju pravo na obožavanje i autoritet. Sociopati nisu u stanju da dele empatiju sa drugima, a to ih čini nepraktičnim za lidere. Psihopate takođe pokazuju nedostatak empatije, ali takođe imaju sklonost emocionalnom ili fizičkom nasilju. Oni se raduju patnji drugih i spremni su da počine velike i nasilne zločine.
Iako psihopati čine 1% stanovništva, oni čine 15-25% onih koji su zatvoreni u zatvorima. Uticaj koji imaju na društvo se ne može preceniti.
Definitivno postoji neko preklapanje između različitih tipova, ali generalno oko 10% ljudi pokazuje opasne i uglavnom urođene psihološke poremećaje koji se često ne mogu lečiti. Razmislite o tome na trenutak-10 od svakih 100 ljudi su vremenske bombe koje čekaju da nas život učini nepodnošljivim.
Da budemo sigurni, neki od njih su i dalje sposobni da funkcionišu u društvu. Sociopati, posebno, mogu postati dragoceni u oblastima u kojima je potrebno manje empatije za obavljanje određenih zadataka. Posebno su pogodni kao hirurzi, lekari hitne pomoći, vojnici, vatrogasci i za bilo koji drugi posao gde ih vrsta obolelih ljudi neće sprečiti da spasu živote. Ne moraju se nužno radovati videći kako drugi nanose štetu, ali ni emocionalno ih to ne dodiruje. Sve dok im nije dozvoljeno da zauzmu pozicije koje imaju uticaj na velike grupe ljudi, oni mogu imati koristi od društva.
Istorija nam pokazuje da proveravanje i sprečavanje psihološki slomljenih ljudi da uđu u institucije koje nude moć nije tako jednostavno. U stvari, mnoge monarhije i carstva izgrađene su na sistemima koji su omogućili da psihopate i narcisi napreduju jer su se oslanjali na genetski kontinuitet. Da je monarh imao sina predisponiranog za psihopatiju, to ne bi bilo važno, taj ludi princ bi jednog dana postao kralj i tu bi se malo toga moglo učiniti. Nije bilo procesa provere. Pored toga, mnoge takve osobine se prenose genetski, što znači da struktura moći izgrađena na naslednosti može postati sve destruktivnija kako se psihopate u kraljevskoj porodici žene i udaju. To bi pomoglo da se objasni zašto je psihopatsko ponašanje previše uobičajeno među monarhijom u prošlosti.
Stvaranje demokratije i demokratskih Republika delimično je imalo za cilj da pomogne uklanjanju ljudi koji odstupaju od norme kroz otvorene izbore i proces glasanja. Drugim rečima, Neka ljudi pažljivo pogledaju kandidate i uklone ludake iz krugova moći. Nažalost, to ne funkcioniše previše dobro ako su svi kandidati psihopate (liči li i vama?), a javnost nema pravi izbor. Dalje, psihopate su takođe pronašli načine da zaobiđu politički proces i kontrolišu ga bez direktnog učešća u njemu.
::: Korporativni svet i finansijske institucije omogućavaju psihopatama da utiču na politiku iza kulisa, podmićujući kandidate i njihovu lojalnost ili proveravajući kandidate i dopuštajući samo one sa sličnim sociopatskim, narcističkim i psihopatskim navikama kroz proces selekcije i u političku arenu. :::
U plemenskim društvima i malim društvima sa niskim nivoom tehnologije bilo je lakše identifikovati i iskoreniti psihološki slomljene ljude i sprečiti ih da postanu lideri. U uslovima ogromnih carstava i tehnokratije, psihopatima je mnogo lakše sakriti se među normalnim ljudima i spojiti se sa njima. Iz tog razloga, obično upoređujem agresivne psihopate sa mitološkim pričama o vampirima. Stvarno ne mogu smisliti bolju analogiju. Oni se ugrađuju u stanovništvo, zauzimaju uticajne položaje koji ih štite od sumnji, a zatim sistematski piju krv građanima. To je ono što rade. Ovo je ugrađeno u njihovu prirodu i ne mogu se ispraviti, mogu se ukloniti samo onako kako se parazit uklanja iz domaćina.
Ovi ljudi predstavljaju glavnu pretnju bilo kojoj civilizaciji. Oni su moderatori haosa i aktivno planiraju da istisnu slobodno društvo. To je ono što bih nazvao primarnim organizovanim psihopatima i oni stvarno rade zajedno za obostranu korist, slično kao čopor vukova. Oni predstavljaju 1% od 1% (to su ti globalisti).
Psihopati na vrhu piramide su već dugo organizovani, ali šta je sa milionima drugih ljudi sa takvim osobinama karaktera? Šta se dešava kada im se pruži prilika da se okupe?
Savremeno društvo i visokotehnološki društveni mediji stvorili su još gore uslove, jer sada zajednica psihopata više nije izolovana. Taj 1%, Koji je nekada bio uglavnom gurnut u mirne uglove i na dvorište čovečanstva, sada je u stanju da se organizuje u agresivne gomile stotina hiljada, vodeći milione manjih sociopata i narcisa. To stvara subkulturu onoga što bih nazvao ludilom zajednice – kao što kaže stara izreka, „pacijenti preuzimaju bolnice“.
To vidimo posebno u pogledu političke levice i otvorene propagande narcizma kao prihvatljivog načina života. To ne znači da psihopate takođe ne pokušavaju da se infiltriraju u konzervativne krugove, samo što su levice mnogo prijatnije za sebe. To su ljudi koji su se nekada osećali bespomoćno jer su ih izbegavali i sada žele ličnu osvetu.
Stvar je u tome što su u početku izbegavali uticaj iz vrlo dobrog razloga; oni nisu psihološki spremni da se nose sa bilo kojom merom moći. Sada im se daje institucionalna kontrola i to ih dovodi do besa. Oni sebe smatraju autsajderima i „revolucionarima“, ali u stvarnosti su samo emocionalno retardirani i inferiorni i poslani su u ovaj vremenski period da bi zaštitili ostatak čovečanstva.
Ali kako se nositi sa ovom opasnošću ne samo kratkoročno, već i dugoročno?
Naša kultura mora biti fundamentalno izmenjena uzimajući u obzir psihopatiju i druge devijantne i osobene karaktera. Više ne možemo zanemariti uticaj koji ovi ljudi imaju na čovečanstvo u celini. Prvi korak bi zahtevao odvajanje od pokreta i institucija koje podstiču psihopatsko i narcističko ponašanje. Drugim rečima, moramo se vratiti na model izolacije za sklone psihopatiji, umesto da ih tretiramo kao da su neka grupa sa statusom žrtve koja treba posebnu pažnju i „negu“.
Kao što je napomenuto, u mnogim slučajevima ove karakteristike su urođene (urođene) i ne mogu se lečiti. Problem se ne može rešiti, jer to nije toliko bolest, već potpuno drugačija psihološka struktura. Mogli bi biti i neka druga vrsta npr. grabežljiva. Sa njima nema međusobnog suživota. Oni nas vide kao hranu.
::: Kandidati za rukovodeće pozicije će morati da se provere za psihopatiju, narcizam i sociopatiju. :::Ako imaju previše znakova upozorenja, onda im ne bi trebalo dozvoliti da se bave ovim poslom. To je jedini odgovor, pored fundamentalne promene načina na koji funkcioniše naš izborni sistem, protiv čega se ni ja ne moram nužno protiviti. Sistem slučajne lutrije za javne funkcije, zajedno sa strogim ograničenjima vremena (ne samo za redovne političke pozicije, već i za birokratske pozicije), barem bi bio bolji od onoga što sada imamo. Radije bih rizikovao mogućnost slučajnog izbora manje kvalifikovanih ljudi u vladi nego da imam sistem koji privlači koncentrisanu kulturu zlonamernih parazita.
Koji je bolji način da se uplaše psihopati nego da im se oduzmu bilo kakve dugoročne koristi od rada u vladi? Koji je bolji način da se smanji uticaj korporativne „elite“ nego da im se oduzme mogućnost finansiranja ili izbora kandidata koji na kraju zauzimaju svoje pozicije? Čak i da su uspeli da podmićuju neke zvaničnike, sa vremenskim ograničenjima, morali bi da počnu iznova i iznova sa poslednjom generacijom novih zvaničnika.
Neki će, naravno, ukazati da će promena sistema sutra zahtevati oslobađanje od psihopata koji danas upravljaju. Slažem se, to je dilema. Nažalost, kada psihopati postanu organizovani i ukorenjeni, priča nam govori da se ne mogu pomaknuti bez upotrebe sile. Nije ih briga za proteste, ne pokreće ih um ili logika, nije ih briga za patnju ljudi, i uvek će sebe smatrati legitimnim vladarima nas „niže“ vrste.
::: Oni dobijaju nadmoć od gomile zaostalih ljudi koje vode i iskorištavaju; :::
Skoro 10% stanovništva koje se, kada se organizuje, pretvori u vojsku besnih ludih pasa koji žude za ostacima sa stola moći. Možemo i trebamo nastaviti da se odvajamo od gomile kolektivista i fanatika, ali svi psihopati vide razdvajanje kao izazov i pokušaće da intervenišu.Na kraju će doći do svađe a to je možda i najbolje.
Izvor : Fejbuk
