Нек’ ми неко објасни, како сам ја агресор и како припадам геноцидном народу?
Има ових наших јадника који кажу да сам задојен шовинизмом и мржњом.
Не постоји лице које мрзим, нити човјек којем желим зло. То зна свако ко је два сата са мном провео. Али да ме тјераш, да на сваког гледам исто и да ме учиш да су ми сви браћа, то никако не могу. У таквим ситуацијама брзо планем.
Браћом не сматрам ни све Србе, а камоли ове што су ми покрали историју, гонили ме, клали и у јаме бацали. Историју коју нам сервирају не признајем и 90% те историје је лаж. Довољно ми је да знам историју моје породице и да знам све што се тиче наших простора.
Вегаре су из Стоца у Херцеговини и било их је читаво једно село. Кад је пала средњовјековна српска Босна, у тим крајевима Срби су добили избор, да се покатоличе или да селе. Пола њих је остало и данас су они Хрвати, презивају се Вегар и има их доста, а пола је отишло у Улог. Све до средине XVII вијека Вегаре су живјеле у Улогу и било их је преко 20 кућа. А онда су Турци правили зулума, јер неко од тих мојих предака није баш добро слушао, што ме нимало не чуди па су два брата да се не би турчили, побјегли. Један негдје код Ужица, а други у Пазарић код Сарајева. Ових у Ужицу је одавно нестало, а нас има још увијек. Остали су се превјерили и има их доста, али презиме нису мјењали. Онда је дошао задњи рат, те су Сарајево очистили од Срба и нас по трећи пут са огњишта отјерали. Сад живимо у Братунцу, на самој граници са Србијом и даље не мислимо ићи, а и ту ми је први комшија муслиман, који по нама кројеној историји, не би требало да је жив.
А сад нек’ ми неко објасни, како сам ја агресор и како припадам геноцидном народу? Како то, да нас има само пет мушких глава, а оних што вјеру промјенише има бар 100 пута више. Можда је то могуће, ако би слушао оне лудаке попут Дубравке Стојановић, Николе Самарџића, за које кажу да су историчари. Или оно мало г**** што је у Мостар послато с намјером да се оно мало преосталих Срба унијати, а које се ваби на име Вук Бачановић. Мени је доста ово што знам о својој породици, да разаберем ко сам и шта је истина. Мислим да даље од тога нисам требао ни ићи, јер историја је област из које сам највише књига прочитао, а да сам из тих књига најмање истине сазнао.
А ви тјерајте своје и честитајте Бајраме и оне лажне Божиће. Мене пустите да, како ви кажете, мрзим.
Рекох на почетку, не постоји људско биће које мрзим, иако знам што ме гоне и знам да су и Господа гонили.
Истина је отпадлуку тешка.
Аутор: Бојан Вегара
Извор: https://www.facebook.com/%D0%94%D0%B5%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0
