Недостојанствено и понижавајуће понашање црногорских “државника“ према властима савремене НДХ (неоусташке државе Хрвaтске)
„…траже од Хрвата – ајде, идите клекнути у Јасеновац…Ми немамо пред ким шта клечати! Ми смо два пута побиједили, 10.травња (априла) када су нам Силе осовине признале Хрватску и побиједили смо послије рата, када смо се нашли опет са побједницима, за побједничким столом.“ (у Сиднеју, 1992.године)
„Усташе су били они који су жељели хрватску државу…А ако је било злочина, био је то рат у којему су ратовали сви против свих.“ (у Швајцарској, 1992.године)
„Јасеновац је био радни логор. Ко је тамо стигао, био је практички спасен.“ (Стјепан Месић, предсједник републике Хрватске и почасни грађанин Подгорице; према књизи Предрага Р. Драгића Кијука „Катена Мунди“; Искра портал, 29.јануар 2014.)
„…Хрвати су у ствари Срби, умјетна нација, чији је највећи дио настао покатоличавањем Срба, док је остало романско – германско – мађарска мјешавина. Хрвати ни прије ни послије 1918. нису имали своју државу, а прву су добили проглашењем „марионетске“ НДХ 1941.године. Потом су творевину, подигнуту геноцидом над милион Срба, утврдили Тито и комунисти, а довршили Ватикан и западне неолибералне силе предвођене Њемачком и САД.“ (Твртко Јаковина, хрватски историчар; према тексту часописа „Нова српска политичка мисао“, под насловом „Срби су 1918. спасили Хрвате и да Хрватска није ушла у прву Југославију данас не би постојала“, од 20. октобра 2014.)
На Међународној конференцији између Црне Горе и ЕУ, од 26.децембра 2024.године, у Бриселу, Хрватска није дала сагласност на затварање Поглавља 31 – спољна, безбједносна и одбрамбена политика, у које спадају и добросусједски односи.
Претходно, Хрватска је упутила Црној Гори нон-пејпер (неформални дипломатски документ) са једанаест оквирних питања, којим су окривили црногорске власти за нарушавање добросусједских односа. Тим документом се, између осталог, изражава противљење Резолуцији (Скупштине Црне Горе) о геноциду у систему логора Јасеновац, Дахау и Матхаузен, од 28.јуна 2024.године и захтијева решавање проблема међусобног разграничења у подручју Превлаке, процесуирање ратних злочина над хрватским држављанима, решавање питања „несталих особа током домовинског рата“, „одштете (хрватским) логорашима“, „враћање“ ратног брода „Јадран“, па чак и промјена назива градског базена у Котору?!
Навешћу неколико драстичних примјера понижавајућег додворавања представника црногорских власти према Хрватској.
Врховна државна тужитељка Весна Меденица и хрватски државни одвјетник Младен Бајић потписали су, 28.јула 2006.године, Споразум о сарадњи и гоњењу починилаца кривичних дјела ратних злочина, злочина против човјечности и геноцида. Прво поглавље Споразума „Подручје примјене“ не односи се на хрватске држављане као злочинце, нити на жртве црногорске држављане над којима су почињени злочини и друга кривична дјела предвиђена Споразумом, на подручју Хрватске и Херцеговине.
Као државни пројектат Хрватске, концентрациони логор (Војно- истражни центар) „Лора“, у сплитској луци, постојао је од 1992. до 1997.године. У њему је било 1005 регистрованих затвореника који су прошли ужасну, неоусташку, психо-физичку тортуру. Физичка злостављања и пребијања била су свакодневна појава. Затвореници цивили су претрпјели 48 начина мучења, а војни заробљеници чак 61 начин. Ријетки злочинци који су осуђени добили су симболичке казне затвора.
Тиме су извршене тешке повреде Женевске конвенције о поступању са ратним заробљеницима, од 12. августа 1949.године.
У логору је страдало четрнаест резервиста ЈНА, припадника никшићко – шавничке групе, заробљених на подручју Херцеговине. Након монструозног мучења у „Лори“, у априлу и мају 1992.године, да би се уклонили трагови, њихови посмртни остаци (12) пронађени су у Херцеговини. Државни органи Хрватске, чак, негирају да су уморени црногорски резервисти били у наведеном логору?!
Починиоци монструозних, звјерских, НДХ – зеовских ратних злочина над црногорским резервистима још увијек измичу правди. Ни црногорско специјално државно тужилаштво није предузело, нити предузима, законске мјере и радње ради процесуирања њихових учинилаца, хрватских држављана.
Наведено се, историјски законито, догађа као последица некажњеног геноцида над српским народом у нацистичкој и усташкој Независној Држави Хрватској (НДХ), у току Другог свјетског рата. А од Анте Старчевића до дана данашњег спроводи се геноцидни план етничког чишћења Хрватске од Срба. Историјски је неспорно утврђено да је цио административни, војни, полицијски, просветни, црквени (Римокатоличка црква – Ватикан) и медијски апарат НДХ био ангажован на „тоталном геноциду“, односно на систематском убијању, протјеривању и промјени идентитета (покатоличавању) Срба, односно брисању српског језика, писма, културне баштине и православне вјере. Деусташизација Хрватске (као вид денацификације) никад није спроведена.
Ватикан је у Анти Павелићу видио „борбеног католика који се…борио против православне цркве“. Зато, евентуалној посјети римског папе Србији, Црној Гори и Републици Српској мора да претходи његово клечање у Јасеновцу уз извињење за сва вишевјековна зла која је римска курија нанијела српском народу.
Спомен плочу у Морињу, 10 октобра 2022.године, открили су министри одбране и вањских послова Црне Горе Рашко Коњевић и Ранко Кривокапић, уз присуство хрватског министра вањских послова Гордана Грлића Радмана и министра хрватских бранитеља Тома Медведа. На спомен плочи је написано:
„Током великосрпске агресије на Хрватску овдје је био логор, такозвани Центар Морињ (3.10.1991. – 8.8.1992), за заточене хрватске цивиле и браниоце. Сјећамо се злочина почињених да би се осрамотили име и дух Црне Горе. Изражавамо жаљење за све патње које су преживјели заточени. Да се никадa не поновe! Министарство вањских послова Црне Горе и Министарство одбране Црне Горе.“
Иако је спомен плоча са лажним садржајем незаконито постављена, и дан данас „краси“ морињску стијену. И то је доказ да је аутошовинизам карактеристика и садашње црногорске власти.
Црна Гора је почела да исплаћује одштету хрватским логорашима који су се налазили у сабирном центру „Морињ“, иако у њему нико није изгубио живот, нити је тешко повријеђен. Седам особа је обештећено пресудом основних судова, а појединачне накнаде штете износе од 20.000 до 30.000 евра. У току је поступак за још око двјеста особа, што ће црну Гору коштати између четири и пет милиона евра?!
Удруженим злочиначким подухватом западних тајних служби и пропагандних (медијских) агенција, NATO-a, хрватских државних органа и црногорских аутошовиниста створен је лажни наратив о „агресији ЈНА на Дубровник“. Радило се о војној операцији ЈНА, једине легалне оружане силе бивше СФРЈ, против неоусташке оружане побуне у Хрватској која је пријетила и црногорској територији. Колико је тај наратив снажан говори и чињеница да на интернету (осим текстова Удружења бораца ратова од 1990.године Црне Горе) не можете наићи на објективну оцјену дубровачке операције ЈНА.
За великоХрвате Бока је, већ више вјекова, „Заљев хрватских светаца“ са Хрватима као старосједиоцима. Министар обране „савезничке Хрватске“ Иван Анушић је, 15.јануара 2024.године у тренуцима великохрватске инспирације, цитирао реченицу загребачког римокатоличког надбискупа (касније кардинала) и првосвештеника Павелићеве НДХ-зије Алојзија Степинца да „Сваки камен у Боки говори хрватски“?!
Јавност се припрема на разграничење између Црне Горе и Хрватске у подручју Превлаке искључиво у хрватском интересу, јер би се, тобоже, у противном (због великог хрватског уцјењивачког капацитета) угрозило приступање Црне Горе ЕУ! И на овом спорном потању изостаје државнички одговорно поступање припадника црногорске власти, како би се на најбољи могући начин заштитили интереси Црне Горе и њених грађана.
Присјетимо се и ратних злочина црногорских држављана, према српским цивилима, у околини Чајнича, 14.фебруара 1993.године. Припадници тзв. Армије БиХ напали су незаштићена српска села и тада су убијена 26 цивила. Најмлађа жртва је имала свега тринаест година. Напад је извршен са територије Црне Горе. У злочинима су учестовали и муслимани – Бошњаци из граничног пљеваљског села Буковица. Нико није одговарао за злочине.
Специјално државно тужилаштво ЦГ формирало је предмет о учешћу црногорских држављана у наведеним злочинима. Али, и послије скоро тридесет двије године од догађаја, предмет се налази у фази извиђаја?! А извиђај је почетна фаза кривичног поступка који се односи на кривичну пријаву и поступање, по службеној дужности, државног тужилаштва и полиције након сазнања да је извршено кривично дјело. Тек након тога слиједи претходни кривични поступак, односно спровођење истраге.
Више пута сам истицао да су српство, православље и добри односи са Русијом природна станишта црногорства и главни фактори очувања српско – црногорског идентитета и територијалне цјелокупности Црне Горе. Руске инвестиције, приход од боравка руских туриста у Црној Гори и руска безбједносна заштита довољни су за опстанак и економски просперитет државе Црне Горе.
Међутим, једностраним прекидом вјековних историјских веза и вишестољетног пријатељства Црне Горе са Русијом, као и неуставним приступањем Црне Горе NATO пакту, црногорске власти више немају ефикасан механизам супротстављања ни великохрватским претензијама.
Црногорске власти, од преумљеног Мила Ђукановића до Милојка Спајића и Јакова Милатовића су глобалистичке и пронатовске скупине јасне антисрпске и антируске (а тиме и антицрногорске) оријентације. На челним функцијама у држави Црној Гори, смјењују се особе без неопходног државничког искуства и патриотске одговорности и без геополитичке свијести да је планетарна превласт Запада ствар прошлости, као и без жеље за уважавањем историјских поука о нашим, државним и националним, пријатељима и непријатељима. Водећи припадници црногорске власти, као западне марионете, обучени су да поступају противно интересима Црне Горе и њених грађана .
Геостратешки циљ Запада јесте да се „западни“ Балкан политички, безбједносно (војно), економски, идејно и културно интегрише у неолибералну колонију САД, NATO пакта и Европске уније. То, последично, значи нарушавање територијалне цјелокупности Црне Горе, разарање националног и вјерског српско – црногорског идентитета, традиционалне (природне) породице и нашег моралног кода.
С вјером у Бога, српско – руске Светитеље и Русију!
Аутор: Милан Гајовић, Подгорица
Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину
