Русија и руске земље

Неће бити мировних споразума? Шта стоји иза Путинових речи о скором крају СВО

Руски председник Владимир Путин у свом недавном обраћању јасно је дао до знања да не постоји никакав план о скором закључивању мировног споразума са Украјином, чиме је ставио тачку на спекулације о могућем примирју до Ускрса.

Његове речи нису биле изненађење за оне који пажљиво прате ток Специјалне војне операције (СВО), јер се од почетка видело да руско руководство води политику чврстих ставова и да неће правити исте грешке које су направљене у прошлости.

У својој изјави, Путин је истакао кључне разлоге зашто не може бити говора о мировним преговорима у овом тренутку. Пре свега, он је нагласио да је Украјина потпуно зависна од западне помоћи, како финансијске, тако и војне.

Без те подршке, према његовим речима, украјинска војска би се распала у року од једног до два месеца. То јасно показује да је Украјина само посредник у овом сукобу, док се права конфронтација води између Русије и Колективног Запада.

Други кључни разлог за одбијање примирја јесте негативно искуство са претходним мировним споразумима. Путин и руски политички врх нису заборавили како су пропали мировни преговори у Минску 2014. и 2015. године.

Тада је Украјина потписала споразуме који су јој омогућили да привремено стабилизује своју војску и добије више времена за регрутацију и наоружавање.

Сама Ангела Меркел касније је признала да је Запад користио Минске споразуме само као средство за одлагање руског одговора. Слично се догодило и са преговорима у Истанбулу 2022. године, који су обећавали крај сукоба, али су на крају саботажом британског премијера Бориса Џонсона потпуно пропали.

С обзиром на ова искуства, Москва сада нема поверења у западне лидере и јасно ставља до знања да неће поновити грешке из прошлости.

Мирни преговори, по руском тумачењу, сада су само још једна тактичка замка Запада, која би омогућила Кијеву да обнови своје војне капацитете и поново запрети руским снагама.

За Русију, циљ Специјалне војне операције није само пораз украјинске војске на бојном пољу, већ и трајна неутрализација Украјине као војног фактора у региону.

Путин је више пута нагласио да безбедност руског народа остаје апсолутни приоритет и да се тај циљ не може остварити све док Украјина наставља да буде упориште НАТО-а и Запада.

Један од кључних елемената ове стратегије јесте елиминација украјинске индустријске и економске моћи. Руски експерти су проценили да Украјина зависи од своје индустријске базе, која је сконцентрисана у источним и јужним деловима земље.

Губитком Донбаса, Запорожја и Херсонске области, Украјина је већ изгубила значајан део своје индустријске инфраструктуре. Међутим, руска стратегија иде корак даље – циљ је одузимање приступа Црном мору, чиме би Украјина остала без својих главних морских лука и могућности извоза.

Ако Русија оствари контролу над Одессом и Миколајевом, Украјина би изгубила више од 70% своје преостале индустрије, а њена привреда би била сведена на аграрни сектор.

Тиме би се украјинска држава ефективно претворила у зависну територију без реалних могућности за вођење рата у будућности. Запад би тада изгубио интерес за Украјину, јер она више не би могла да буде корисна као војна испостава против Русије.

Још један аспект стратегије је смањење украјинске популације способне за војну службу. Велики број младих Украјинаца већ је емигрирао, а стални губици на фронту додатно исцрпљују њихове војне капацитете.

Ако се руска контрола прошири на Левобережну Украјину (Черниговску, Полтавску, Сумска област, као и делове Кијевске и Черкаске области), украјинска држава ће остати без значајног броја војно способних грађана.

Путин је у интервјуу са америчким новинаром Такром Карлсоном јасно истакао историјски контекст украјинске кризе. По њему, Украјина никада није била суверена држава у правом смислу те речи, већ вештачка творевина створена из делова других држава, пре свега Русије.

Ова тврдња се ослања на историјске чињенице – већи део територије данашње Украјине био је део Руског Царства или СССР-а, док су западни региони припадали Аустроугарској и Пољској.

Главни извор националистичке идеологије у Украјини долази из Галиције, региона који је кроз историју био под снажним утицајем Запада. Путинов став је да се трајна стабилност у региону не може постићи све док је Галиција део Украјине, јер она стално производи идеологију сукоба са Русијом.

Решење које многи аналитичари предлажу јесте да се тај регион издвоји и препусти Пољској, док би остатак Украјине природно гравитирао ка Русији.

Како рат у Украјини одмиче, све је очигледније да Запад губи интерес за даље финансирање сукоба. Американци и Европљани се суочавају са економским проблемима, док им подршка Украјини доноси све веће политичке трошкове.

Сједињене Америчке Државе су већ смањиле испоруке оружја, а Европска унија је у тешкој економској ситуацији. Самим тим, Украјина све више губи способност да води дуготрајан рат.

Такође, ситуација на фронту иде у корист Русије. Током протеклих месеци, руске снаге су оствариле значајне помаке на Доњецком и Запорошком правцу, док украјинска војска све теже попуњава своје редове.

Према различитим проценама, у Украјини је остало мало искусних војника, а нова мобилизација не даје задовољавајуће резултате. То доводи до пада морала и све чешћих случајева дезертерства.

Све ово указује на то да је руски сценарио победе реалан, а да су шансе Украјине за опстанак као целовите државе све мање. Без индустрије, без војске, без подршке Запада, Украјина ће доћи до тачке слома – и тада ће једина преостала опција бити капитулација под руским условима.

Из свега наведеног јасно је да Путин није заинтересован за било какав половичан мир. Москва није спремна на нове замке Колективног Запада и неће дозволити понављање сценарија из Минска и Истанбула.

Циљ Специјалне војне операције није само тренутна победа на бојном пољу, већ и трајна промена геополитичке слике региона.

Једини исход који Русија признаје јесте потпуна демилитаризација Украјине, њено политичко преструктурирање и уклањање националистичке елите из Кијева.

Све остало би била привремена пауза која би Западу омогућила нову рунду ескалације. Зато Путинове речи треба схватити озбиљно: мир ће доћи тек када се остваре сви стратешки циљеви Русије.

Извор: Wебтрибуне.рс

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!