Небеска Литургија светог владике Николаја је почела да се одиграва 2009/2010. и траје до дан-данас

Господе Исусе Христе, Пресвета Богородице, Свети Саво, Свети владико Николају, Свети царе Николаје Други Романове и други Свети помозите да браћа разумеју ово што ћу сада да им напишем.

Можда сам ја само умислио да овде има нечега вредног пажње. Ако је тако, опростите мени грешноме.

Није ми то била намера.

Нада ми је била да покажемо живи доказ испуњавања пророчанства Светог владике Николаја, да док још има времена упозоримо Србски народ на страдања која долазе, да уз помоћ љубави Божије окренемо народ ка вери, учврстимо и ојачамо православну веру у народу.

Веома је битно нагласити да је Небеска Литургија Светог владике Николаја чудесно прецизна, истинита и да су страдања која су описана у песми и која још увек долазе хронолошки поређана по стиховима, строфама.

Нисам уопште желео да страдања ставим у неки одређени временски оквир. Године су ту не битне у смислу трајања неког од страдања тј. стиха. Али то се може и видети из овога што вам шаљем. Где се не може тачно одредити који стих, строфа кад почиње и кад се завршава али се зато види редослед догађаја тј. страдања.

Тачно је да ће снег и даље да пада, биће још већих суша у будућности, разне штеточине ће да наставе да нападају воћњаке, људи ће и даље да умиру, криза ће бити и у будућности. Али да се неки екстремни природни догађаји, феномени поклопе баш тим редоследом, хронолошки по годинама мало је много да би било случајно. У Светом писму пише: Лицемери, лице небеско умете распознавати, а знаке времена не можете?

Небеска Литургија светог владике Николаја је пророчка песма која је почела да се одиграва 2009/2010. године и траје до дан-данас.

Стихови којима почињу страдања Србског народа су:

На овом сајту нама је битан следећи део: 2009. је имала највећи број дана са грмљавином у анализираном периоду, прва је забележена још у фебруару. Права сезона је почела релативно касно, 30. априла, али је зато у мају, јуну и првој половини јула практично сваког другог дана у просеку било конвективних дешавања, укључујући и неколико врло занимљивих олуја. Те године су забележена и 2 дана са севањем и грмљавином у децембру, што је екстрем за тај месец.

Заиста те 2010. године град је падао на Петровдан:

Ту 2010. годину памтим као годину када је падао велики снег, зима је била дуга и количински је било много снега. Што потврђују следећи подаци и вести:

Са овог сајта је битан следећи графикон.

Са кога се може видети да је зима са највише падавина била 2009/10. уз чак 325 mm, а најсушнија је била зима 1971/72. године – укупно само 46 mm.

Такође на овом сајту видимо да је конкретно за Суботицу снег имао максималну вредност управо 2009./2010 сезоне.

На следећем сајту можемо да видимо да је снег почео да пада у децембру 2009. године.

Такође те исте 2010. године када су кренула страдања из Небеске Литургије је грмело на Светога Саву. Гледао сам тада дневник РТС-а и тамо су то рекли.

Треба погледати у архиви РТС-а и наћи ту епизоду дневника. Пошто на њиховом сајту овим старијим епизодама не може да се приступи.

Једна занимљивост, је да се те исте године 2010. појавила вест о људима који су оболели од губе. Ово је можда само случајност.

Затим следи наставак страдања одмах следећих година 2011. и 2012.

У овој вести се помињу две велике сушне године, а то су 2011. и 2012.

Одмах те 2012. године су кренули да се одвијају следећи стихови и ново страдање које се наставило и 2013. године:

На овом сајту нама је битна следећа реченица:

Њена повећана присутност се региструје од 2012. године на подручју Централне Србије.

Пошто су страдања хронолошки поређана по стиховима, одмах следеће 2014. године почиње ново страдање које због милости Божје траје до неке 2020-те,2021. године.

У следећим вестима можемо да видимо да је нагли скок оболелих од рака био управо те 2014. године.

У Србији се манипулише статистиком која се односи на број оболелих и преминулих од рака и разних других болести почев од 2014. године.

Званични државни подаци о броју новооболелих од рака су из 2015. године. Погледајте вести испод:

Претпоследњи стихови који описују страдање Србског народа се одигравају управо док пишем овај текст, у ово наше садашње време:

Сада до пуног смисла и изражаја долазе речи светог владике Николаја,

Ја сам с’ тобом роде српски цели,

Више сада него за живота,

Буди храбар, дан ће да забели,

То ти каже Христова Голгота.