Ne treba mi da radim na Zapadu da bih bio srećan
Često čoveka okupiraju misli, nekad pozitivne, nekad negativne.
-Mene (najmanjeg u stradalnoj Eparhiji) već duže vreme, i sve jače, okupiraju misli blagodarnosti što sam se rodio u prelepoj Srbiji, u zemlji natopljenoj krvlju mučenika i ispovednika, koja ne prestaje da to bude i dan-danas.
-Kada sam bio mlad i zelen, dok nisam znao za Hrista, „laćkala mi je često pamet“ (kako bi kazao naš narod iz mog rodnog mesta, sa juga Srbije), i mnogo sam maštao o nekom bogatstvu, lagodnom životu, da budem neka „zvezda“. Imao sam idola Elvisa Prislija i divio se nekom „blagostanju“ njegovom, no mi nije ulazilo u pameti da je već umro, i da je jako strašno i mlad završio.
– Kada me je Bog prizvao i otvorio mi oči da poznam Pravoslavlje, odmah sam pocepao sve postere, i tu ljubav i divljenje usmerio ka Onome Koji Jedini zaslužuje svu ljubav i pažnju, Gospodu Bogu i Spasitelju našem Isusu Hristu.
– Šta je ono što me danas čini srećnim, u našoj napaćenoj i okupiranoj Srbiji, i što mi govori da, ako bih morao da živim na Zapadu i imam milione, da bi to bio pakao za moju dušu ?
Ko je taj što me je usrećio i ko su ti što me čine srećnim i blagodarnim, iako sam materijalno u oskudici?
To je Božji Dar Srbiji u najtežem vremenu.
Dar Božji koji se zove vladika Artemije i Eparhija raško-prizrenska u izgnanstvu.
-Jednom je sv. Ignjatije Brjančaninov zaplakao i kazao: „Dolazi vreme i već je došlo, kada narod ostaje bez pravih pastira. No, Bog će u to vreme dati da budu dostupne knjige svetih otaca, u izobilju, i narod će se time hraniti i učiti. A da znate, ako u tom vremenu nađete JEDNOG ISTOMIŠLJENIKA, biće to veliki DAR BOŽJI.“
-Eto, to vreme je došlo na ceo svet, a Srbiju Bog pogledao, i u Srbiji možeš naći ne samo jednog, no mnogo istomišljenika.
Srbija ima časnog, nepodmitljivog, bogoljubivog, rodoljubivog naslednika vladike Artemija sa horepiskopima isto toliko časnim, nepodmitljivim, bogoljubivim, rodoljubivim, istinoljubivim…
Srbija ima Zlatne Duhovnike, Zlatne Monahe i Monahinje, Zlatne Sveštenike (moju sabraću) koji imaju Zlatne Parohijane.
– I kada se ovo sve duboko i pravilno shvati, postavlja se pitanje: Šta će meni Zapad i zapadni sistem da budem srećan i da imam raj na zemlji?
Ja već imam svoj raj, svoju radost, svoje vladike, svoga pravovernog duhovnika, svoju braću i sestre sa kojima sam mnogo srećan i na kojima sam mnogo i beskrajno blagodaran Bogu.
-To što mi nudi Zapad, to je samo mamac da me prevari i odvoji od ovog OKEANA RADOSTI I DUHOVNOG BLAGOSTANJA.
-Ako je sv. Ignjatije kazao da je samo jedan istomišljenik VELIKI DAR BOŽJI, koliko li blago ja imam oko sebe, ono blago koje je rodio naš blaženopočivši vladika Artemije, koji je i za mene najgrešnijeg imao milosti i smirenja da me primi u svoje stado koje bi dalo SVE ZA HRISTA – A HRISTA NI ZA ŠTA?
I posle svih molitvenih pravila, koje često čitam mehanički, moja duša najčešće čezne da otpeva sa radošću BLAGODARNI AKATIST i da stalno ponavlja:
SLAVA BOGU ŠTO SAM SRBIN!
SLAVA BOGU ŠTO IMAM PRAVOVERNE EPISKOPE!
SLAVA BOGU ŠTO IMAM PRAVOVERNOG DUHOVNIKA!
SLAVA BOGU ŠTO SLUŽIM PO MANASTIRIMA KOJI SU ČUVARI VERE SVETAČKE!
SLAVA BOGU ŠTO IMAM MNOGO BRAĆE I SESTARA ISTOMIŠLJENIKA, BOGOLJUBA I RODOLJUBA!
SLAVA BOGU ZA SVE, ALI BAŠ ZA SVE!!!
ČUVAJMO SE BRAĆO SRBI
Braćo srbi sad je došlo vreme
da Hristovo ponesemo breme
Blagi jaram i breme Mu lako
Sam je Gospod kazo tako
Sveti Sava što nam dao Zavet
što nam dao Svetac u amanet
Da čuvamo da ga ne prodamo
pa ko Juda Hrista da izdamo
Svet je ovaj Hrista ostavio
i prolaznu slavu prigrlio
A ti Srbo nemoj da se varaš
papistima nemoj da se klanjaš
Vuk je kožu jagnjeću obuko
da bi s’tebe blagodati svuko
Da bi tebi Hrista oterao
Svetog Savu da bi rasplakao
Glava Crkve Hristos Bog je brate
a to tebi hoće da uskrate
Pa na mesto Njegovo da stave
vatikanske prazne lude glave
Koji svoje duše pogubiše
kada Crkvu Božju razdeliše
Kad nebesko napustiše blago
da zemaljsko zadobiju rado
A ti brate nisi njine krvi
Hristos Bog je za te uvek prvi
Blag mu jaram i breme mu lako
PRAVOSLAVLJE NEKA ČUVA SVAKO
Autor: jerej Ivica Tasić
