Не треба да нам Русија или било ко други мења власт, Вучића ми морамо сами да сменимо
Вучић: шаље оружје Украјини, финансијску помоћ од 50+ милиона евра, гласа против Русије у УН, потписује антируске декларације са Украјином и комшијама из региона, срео се са Зеленским 10+ пута од почетка СВО (са Путином нула пута, чули се једном телефонски), покушава да преко приче о „америчким санкцијама“ отера Русе из НИС-а, супруге Зеленског и Вучића најбоље другарице, заједно спроводе разноразне пројекте, посећују се по Београду и Кијеву, на Минхенској безбедносној конференцији представници Србије уверавају западне пријатеље да иза протеста у Србији стоје Руси и да га они руше….
Лавров (понављајући оно што говори Бо(т)цан-Харченко на недељном и Захарова на месечном нивоу): подржавамо лично председника Вучића да спречи дестабилизацију ситуације у Србији.
И све то каже током посете Русији Марка CIA Ђурића, (нажалост) министра спољних послова Србије који је потписао у септембру у Вашингтону енергетски споразум са САД који је по суштини антируски и којим се „благосиља“ прекидање енергетских веза Србије и Русије и наше (и) енергетско везивање за Запад, а Ђурић је и иначе познат по својим антируским ставовима и изјавама.
Али, знате како, не замерам „обичним“ Русима и свима из Русије који воле Србију ове „испаде“ њихових представника, као што ни они не би требало да нама замере антируске активности Ђурића, бившег министра Басте и бројних других агената страног утицаја у Србији.
Званична политика је један ниво, односи међу народима су друго. Односи између српске и руске државе су углавном обележени не(спо)разумевањем и неусклађеностима разних врста, док су односи између два народа увек била беспрекорни и братски и то ниједна лоша појава из наше или њихове власти никада неће моћи да поквари.
Мени првом смета што је тренутни модус операнди руске државе такав да у свакој држави раде готово искључиво само са званичним представницима (ма какви они били), док све контакте са недржавним актерима држе на јако ниском, готово непостојећем нивоу.
То објашњава зашто „подржавају“ Вучића, а заправо само сарађују са њим да би остварили своје интересе ништа мање ни више него што су нпр. сарађивали и са Петром Порошенком у Украјини својевремено (иако им дефинитивно није био по вољи али су гледали да остваре своје интересе ту), или нпр. са Асадом иза кога су стајали све док им је то било у интересу, онда су се лагано дистанцирали од њега и прешли на званичне контакте са новим властима у Дамаску (с којима су неформално били у контакту и пре пада Асада, када је постало очигледно да му је дошао политички крај).
Исто ће тако бити са Вучићем. „Подржаваће“ га а заправо сарађивати са њим док год он буде био власт у Србији, а кад престане то да буде- сарађиваће са тим ко буде дошао после њега, ко год он био. И то је добро. Не треба да нам Русија или било ко други мења власт, Вучића ми морамо сами да сменимо и заменимо неким ко ће заиста водити патриотску политику и поправити све што су све окупаторске власти од 5. октобра до данас урадиле.
Дакле, да ли пријају овакве изјаве руских званичника, макар он био и Лавров? Свакако да не. Да ли замерамо Русији и Русима уопштено због тога? Свакако да не.
У крајњој мери, није искључено да и Лавров, као и Бо(т)цан-Харченко и Захарова и бројни други и на Истоку и на Западу (Гренел нпр.) имају додатне разлоге да бране Вучића- јер су и они, као и многи у Србији, добили од њега нешто, неку „надокнаду“ за подршку, па не желе да остану без тога и морају то да оправдају. Не тврдим, само кажем и спекулишем.
Аутор: Никола Јовић
