Не дају народу Србском да Христову истину шири

“Сви који хоће да живе побожно у Христу, биће гоњени.

А зли људи и опсенари напредоваће од зла на горе, доводећи и друге и себе у заблуду.“[1]

Екуменисти и борци против истине Порфирије и Хочевар

Евроунијатска колонијална управа се постарала да се глас народа не може чути. Контролише скоро све електронске и штампане медије, преко којих убијају овај народ, убацујући у њега отров глобализма и екуменизма. Нажалост, у томе имају подршку и црквене власти, екумениста из Београдске патријаршије, који ограничавају могућност, па и потпуно забрањују да се у манастирима и храмовима чује истина.

Знају они да је чувар Православне вере народ, од кога су се они својом гордошћу одвојили. Знају они да су у историји наше Свете Цркве, и епископи и патријарси у јерес падали, а да је народ чувао веру истиниту: “Код нас ни патријарси ни сабори никада нису могли да уведу нешто ново, јер је чувар благочешћа код нас увек било само тело Цркве, тј. сам народ, који свагда жели да своју веру сачува непромењену и сагласну Светих Отаца“[2].

Зато они желе да зачепе уста народу, да не говори и не шири истину, које се они тако боје, да не говори о њиховим злоделима против Бога и народа. Подсетимо се речи Преподобног Јустина Ћелисјког: “Света Србија ради чега живи? – Да служи Господу Христу, да служи једноме истинитом Богу… да служи вечној Христовој правди, да одбаци све људске лажне такозване правде. Да служи Христовој истини, јединој вечној истини, јединој непролазној истини, јединој бесмртној истини, а да одбаци и одрекне маскиране истинице, маскиране лажи.“ 

Народ сада само шапатом прича, али тај шапат се, ако Свемилостиви Господ допусти, може претворити у Светосавску грмљавину, која ће надјачати све лажи екумениста, глобалиста и свих оних који одступише од Светосавља. Заборавили су они само једно; ако народ заћути, камење ће проговорити, а крв мученика за веру, којом је натопљена Србска земља ће прокључати. Народ Србски, народ Светосавски, не може и не сме да ћути, јер како каже Св. Григорије Богослов Ћутањем се Бог издаје“ или како пише у Светом писму “Већма се треба Богу покоравати него ли људима (Дел.ап.5,29). Свети Теодор Судит нам је оставио јасну поруку: “Заповест је Господња да не останемо неми у временима када је вера у опасности. Када је вера у питању нико нема право да каже:  ко сам ја?Нико нема право да каже није моја ствар или то ме не занима. Камење ће завикати, а ти зар да останеш нем и незаинтересован? Боље ти је дати да ти се језик отсече, него ли ћутати када покушавају праву вeру да искваре.“

Бог је молитвама Светог Саве и Свете Небеске Србије дао Србима места где се чува вера и где се истина гласно изговара, а то су храмови Епархије рашко призренске у егзилу. Речи владике Максима све говоре: “Остала  је добра нада у Господа, који неће Цркву Своју оставити на подсмех најамницима и лажним пастирима – екуменистима, новотарцима и реформистима; остала је добра нада у молитве Светог Саве за своју Помесну цркву. Плод тих молитви јесте једно духовно острво благодати и истине, оне јевенђелске, светосавске, острво које шири и разраста у праву духовну оазу која ће у тешким временима, која су настала и која долазе, бити залог очувања Српске православне цркве и вере православне, као и залог спасења истинских духовних чада у тору Светог Саве, а то је Епархија рашко – призренска у егзилу.“

И на крају, народе Србски, послушај речи нашег Светог Николаја Жичког који нам је у аманет оставио: О Српче моје златно, вредност твоја у вери је твојој. Ако би, не дај Боже, неки злобник ишчупао веру из душе твоје, бићеш јевтинији од замуклог славуја, и чудовишнији од очупаног пауна. Брани дакле веру своју, јер она брани тебе. Вера ти је извор живота, вера – храна, вера – одело душе твоје, вера – здравље твоје, вера – песма твоја и радост и весеље, вера – вредност твоја, вера – цена бића твога, вера – пламен Божанства у теби, Србине брате мој.

Браћо и сестре, истина се налази у Господу Исусу Христу и Православној вери, ми само треба да је следимо. Одбацимо екуменистичко учење и оне који га шире и пригрлимо свом душом и срцем Православну веру, онакву какву нам је Господ преко Светог Саве и Светих отаца оставио, само тако ћемо утеху и спасење наћи.

Раб Божији Горан Живковић                                                             


[1] 1.Тим.3,12-13

[2] Део из Окружне Посланице Источних Патријарха 1848.године

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!