“НАУЧНА” ПРЕВАРА НАЗВАНА “ПОВИШЕНИ ХОЛЕСТЕРОЛ“

Kefalo четвртак, 08. 07. 2021.среда, 07. 07. 2021.

Опасност од повишеног холестерола већ годинама уназад још једна је о великих смицалица која је нашла место у конвенционалној алопатској медицини, а „научну“ теорију су разрадили плаћени научници фармацеутске и прехрамбене индустрије.

ШТА ЈЕ ХОЛЕСТЕРОЛ И ЧЕМУ СЛУЖИ?

Стероли имају веома значајну улогу као градивни блокови у формирању структуре ћелијске опне. И то им је само једна од улога. Учествују још у стварању витамина Д, стероида и полних хормона. И људи и животиње и биљке , а сви ови организми су сачињени од ћелија, стварају овакве супстанце односно молекуле стерола. Биљни стероли и станоли налазе се у малим количинама у многим житариицама – поврћу, воћу, махунама, орасима и смену.

Код сисара се призводи и холестреол и то углавном у јетри, али се може синтетисати и у надбубрежним жлездама, у зидовима црева. Чак 80 посто мозга сачињено је од холестерола. Холестерол је у великом делу уграђен у мембране у можданим неуронима. Он је нерастворљив у води и практично држи воду у мозгу уобличену у можданој форми. Али има и значајније функције.

У води која је специфичне молекуларне форме ускладиштена је енергија. Захваљујући холестеролу одржава се еластичност сваке ћелијске опне. Посебно је важна еластичност опне црвених крвних зрнаца. Већ смо videli da supstancu pre-sterol из које ће се тек формирати холестерол у крвној ћелији, одређене лабораторијски фабриковане микоплазме, могу исисати пре него сто она постене холестерол и тако онемогуће црвеним крвним зрнцима да га створе и одржавају се у еластичној крофнастој форми. Ако нису еластична крвна зрнца не могу “гипко” да се провуку кроз веома узане најситније капиларе у организму. И неке ћелије ће тако остати ускраћене за кисеоник. Оне онда пропадају и одумиру. То је случај и са настанком multiple skleroze као болести за коју се, наводно, не зна како настаје. Неки тврде да тако настаје.

Холестерол је тако суштински важна и све присутна супстанца у организму сисара. И све се то зна и у конвенционалној медицини. Дакле, необично је рећи да нешто из чега смо састављени је опасно по здравље ако се уноси са храном (!)

Хиљадама година су људи јели свињску маст и ништа им није фалило. Да ли су људи некада краће живели, као што то често износе заговоници алопатске медицине? Погледајмо само ових неколико познатих ликова и колики им је био животни век: Доситеј Обрадовић 69 година, Сократ (пре Нове ере) 71, Платон 76, Леонардо Давинчи (у 15. веку) 67, Микеланђело 88, Толстој 82, Арсеније Чарнојевић 73, Вук Караџић 76, Бранислав Нушић 74, Свети Сава 62, цар Константин 65. Данас је просек живота код цивилизованог човека 76.

Можете се кладити да сви они о холестеролу нису знали ништа, а ни крвни притисак нису мерили сваког јутра како би знали коју таблету да узму тог дана. Па преживеше све до Судњег дана. Данас су људи опседнути одржавањем свог здравља, гутају се гомиле медикамената, али Судњи дан је и данас оно што одређује животни век. На жалост, због суманутих теорија које се пласирају алопатским практичаирма, многи су до Судњег дана стигли пречицом.

ПСЕУДОНАУЧНА ТЕОРИЈА О ДВА ХОЛЕСТЕРОЛА

Погледајмо сада шта каже данашња “научна” теорија (коју је у медицинске уџбенике убацио фармакобизнис) о два холестерола: “добром” и “лошем” .

Пошто је холестерол (који је липид) нератсворљив у води, он се у организму транспортује тако што се везује за протеине и формира се оно што се назива липопротеини. Они се према својој густини деле на липопротеине веома мале густине (ВЛДЛ), мале густине (ЛДЛ) и велике густине (ХДЛ). Пошто се вишак холестерола природно избацује из организма преко жучи, неке молекуле ће жуч препознати и избацити их (у једном сложеном електробиохемијском процесу), а неке неће и они ће остати да се таложе у организму. Оно што организам (тј. рецептори ћелија) не препознају као непотребан и “лош” холестерол абсорбоваће верујући да је то “добар” холестреол . И тако ће се тај “лош” таложити на крвним судовима и ту може блокирати пролаз кисеонику и то се назива артериосклеоза. А то утиче да срчани мишић и његове ћелије временом могу пропасти. И таква оштећења изазивају оно што медицина назива срчани инфаркт. Тај “лош” холестерол који се абсорбује, а не би требало је ЛДЛ холестерол , односно липопротеин мале густине.

Узроке за то ова теорија види у масним киселинама које се уносе са храном (трећина холестерола се уноси са храном) док проблем са масним киселинама које су лоше , а настају у самом организму, настаје због фактора који се називају „фактори наслеђа“, „неправилан рад хормона“ или неких других органа (који производе “лош” холестерол, а то је на пример јетра).

И то је теорија која се учи у медицинским школама и о чему се градиво утврдјује на скупим стручним симпозијумима на атрактивним светским локацијама где многи лекари никада у животу не би ни путовали да им то не плаћа фармацеутски бизнис. Зато је важно, уче се лекари, да људи код којих се наталожи овај “лош” холестерол у организму морају да пију медикаменте за његово смањење, који заправо спречавају синтезу холестерола. Направљени су и тестови који мере количину ових липопротеина у крви и утврђени “подношљиви” нивои.

Наравно, фармакобизнис је одмах направио читаву палету хемикалија и оне се називају статинима. Најпопуларнији су Липитор и Зокор.

Прегледом нежељених ефеката ових статина , које произвођачи наводе (дијареја или констипација, мучнина и повражање, главобоља , дремљивост и вртоглаица, слабост мишића и болови у мишићима и сл), сваки лаик може схватити да су у питању чисти симптоми тровања организма. Само лекари ово не виде. На жалост читава алопатска медицина и није ништа друго до обично тровање организма у мањој или већој мери. Али, страх од “лошег” холестерола је јечи код пацијената, а љубав према путовањима на симпозијуме и друштвена позиција коју има „др“ јача је код лекара. Па, ко преживи…

Али, постоје ствари које се у медицинским школама не уче.

КАКО ПРОДАТИ БИЉНА УЉА

Тако ни лекарима ни пацијентима вероватно није познато како су након Првог светског рата амерички производјачи биљног уља били у великим финансијским тешкоћама. Познато је да сви капиталисти имају основну пословну филозофију која каже да се тржиште, ако га нема, мора створити. А њихово главно тржиште је било у продаји основне сировине за прављење уљаних боја, фирнајза и гита. Јер, да се не меша са уљем све ово би, када се изложи кисеонику, брзо оксидисало и очврсло и изгубило неопходна својства. Биљна уља, односно стероли у њима, то су спречавала. Управо због тога, та биљна уља нису била добра за људску исхрану јер би се таложила на крвним судовима и спречавала проток кисеоника.

Штета за бизнис.

Али, могли су та уља да продају помешана у сточној храни појединим фармерима који су гајили свиње. Тек да виде како делују. И веома брзо фармери су открили да се њихове свиње храњене оваквом смешом са биљним уљима веома брзо угоје. Практично су свиње биле спремне за клање много брже , па је то фармерима било веома профитабилно, посебно што је оваква храна била делеко јефтинихја. Чињеница да су свиње јеле и нису одмах угибале, била је позитиван знак.
Са друге стране, научници које су ангажовали ови уљари знали су да је свиња као сисар веома слична човеку, па су одмах почели да раде на томе да смисле причу да и у људску исхрану што више убаце ова своја уља. Да су свиње временом све више развијале оно што се назива артериосклероза и да су им се стварали масни тумори, заташкано је. Свиње су брзо слали на клање, пре него развију туморе и разболе се и тиме је проблем био делимично решен.

Тако је у људску исхрану стигао биљни маргарин. И то уз велику рекламу.

Али, и поред велике рекламе новог прозвода- биљног маргарина – људи нису били баш одушевљени, па су радије и даље јели животињску маст, а укус бутера им је био дражи од укуса маргарина.

Трговачки картел је онда смислио да произвођаче бутера натера да бутер почну да центрифугирају уместо да га као до тада само мућкају. Тако је бутер постао маса без укуса и изгубио је и своју жуту боју. Тада су маркетиншки стручњаци почели да рекламирају маргарин који се “готово уопште не разликује од бутера”, а јефтинији је.

Али, купци су и даље били скептични.

Коначно су трговци смислили паклени план. Платили су коруптивне научнике да смисле терорију по којој су биљне масти здравије од животињских. Тако су из “научних” кругова пласиране три највеће научне лажи:

1.Засићене масти су лоше за људски метаболозам па се зато морају користити несасићена биљна уља.

Незасићена биљна уља су добра за здравље.

3.Холестерол је лош за здравље јер изазива артериосклерозу и може бити узрочник срчаног удара, па је потребно превентивно деловати „правом исхраном“.

Идеја за ову научну лаж са холестеролом вероватно је настала једним погрешним научним закључком, донесеним након експеримента који су 1913. обавила два руска научника др. Н. Аничков и С. Чалатов. Они су хранили своје експерименталне зечеве чистим кристалним холестеролом, а зечеви су због тога добили артериосклерозу. Тако су закључили да је у ствари повећани холестерол узрочник артериосклерозе. Али, чини се да су научници заборавили да кристал холестерола представља неприродну супстанцу и она је позната као окси-холестерол. Исту грешку закључивању правили су и многи други научници.

У сваком случају почела је убрзо преко америчких медија и популарних медицинских ревија невидјено јака кампања у “борби” за “здраву “ исхрану. Шта јести? Бутер или маргарин? Ево шта вам и данас саветује докторка Marta Grogen ispred čuvene klinike “Mejo”.

“Маргарин се прави од биљних уља и не садржи холестерол. Маргарин има висок ниво добрих масти – поли-незасишћених и моно-незасићених, за разлику од бутера. Ове врсте масти помажу смањењу липопротеина мале густоће или “лошег” холестерола када се он узима уместо засићених масти. Бутер, са друге стране, начињен је од животињске масти, и он садржи холестерол и високе нивое засићених масти”.
Докторка даље још мало елаборира теорију како би “велика медицинска наука” била комплекснија за лаике и усмерила их још прецизније у то како да начине свој “здрав” јеловник (наравно тако да профит уберу компаније које производе биљна уља).
“Али нису и сви маргарини направљени на исти начин, па неки могу бити лошији него бутер. Солиднији (тврдји) маргарин има више транс масти па тако маргарини у стику имају више транс масти него они у туби. Као засићене масти, транс масти повећавају холестерол у крви и увећавају ризик од срчаног удара. Поред тога, транс масти могу смањити – високо-густ липопротеин (ХДЛ) или такозвани “добар” холестерол”.
Докторка Мејо клинике онда саветује читаоце да су “Бенецол” и “Промисе Ацтив” препарати сада још више ојачани стеролима и станолима, који помажу да се смањи “лош” холестерол. За оне који не могу да се одрекну укуса бутера, докторка Гроген препоручује да онда радије узму тучени бутер који је светле боје (такорећи без боје).

Да подсетимо да је природни бутер који се добија од крава које пасу младу сочну траву жуте боје. Али, прехрамбена индустрија и фармакобизнис зато имају своје лекаре који лепо причају и лепо пишу за новине, јер познато је да многи људи верују само ономо што кажу лекари. Без обзира колико те “стручне” тврдње немају везе са логиком.
Зато се данас стероли и станоли стављају у све већи број намирница, па их поред маргарина има у соку од поморанџе, у разним преређевинама од житарица итд. И Америчка агенција за храну и лекове, ФДА, ово одобрава и препоручује. Наравно иза ове државне агенције стоје моћни приватни пословни картели.

Наравно, градјанима се саветује да обавезно провере какав им је ниво холестерола у крви, јер ако је повишен, може доћи до срчаних обољења, па зато лекари брже боље прописују и фармацеутске творевине које спречавају стварање холестерола у организму и они се називају – статини. Има их више типова (симвастатин, флувастатин, аторвастаин, прававстатин итд.). Захваљјући “брижним “ медијима и популарним медицинским ревијама наметнули су се као обвезна терапија милионаима људи у свету. У САД око 15 милиона људи узима статине, а у свету око 25. Годишња зарада на статинима у свету је око 20 милијарди долара. Само популарни Липитор (статин који производи Фајзер) зарадјује 9 милијарди долара годишње.

Али, веровали или не број срчаних и других кардиоваскуларних обољења се није смањио. Људи и даље имају срчане инфаркте, шлогове, канцере… Подаци из Србије указују да две трећине инфаркта миокарда настаје код особа са нормалним новоом холестерола. Што је још горе, смањивање нивоа холестерола статинима има своје тешке последице.

Дакле, да видимо мало и другу теорију о холестеролима ону коју моћне приватне клинике и корпоративни бизнис, који је иза њих, не прихватају.

СЛИЧНИ МОЛЕКУЛИ ВАРАЈУ ЋЕЛИЈСКЕ РЕЦЕПТОРЕ

Биљни стероли и станоли делују тако што су њихови молекули веома слични нолекулима хуманог холестерола, па када они путују кроз пробавни систем и стигну на место где би стигао природни холестерол (када га произведе јетра или мозак) рецептори за апсорпцију тих липида нису у стању да их разликују од природног холестреола који ствара јетра или мозак и они улазе у крвоток. Али, пошто то ипак нису прави молекули ћелије их не могу користити па их одбацују и они тако завршавају као отпадни продукт.

Већ смо рекли колико је холестерол важан и да се делом уноси са храном. Али, код припреме хране која садржи холестерол он оксидише и то се догађа већ на температури од 100 степени Ц. Процењује се да у оваквом термичком поцесу око 30 посто холестерола оксидише и претвара се у окси-холестерол .
Кроз ту оксидацију молекули холестерола губе атоме или добијају нове који потичу од молекула који наликују природном холестеролу, али то нису. Уместо приодног холестерола настају нпр. 7 кето-холестерол, 7 бета –холестерол, 6 бета-епоксихолестерол, 6 алфа-епоксихолестерол итд.

Око 6 посто ових окси-холестерола тело абсорбује.

Окси-холестероли настају и у природном процесу рада жучне киселине (познатој ланчаној реакцији транспорта електрона), али ови окси-холестероли абсорбују се у нашем телу само до нивоа како би се одржао идеални ниво холестерола у читавом организму. Дакле, организам зна која му је количина окси-холестерола подношљива. Вишак се природним путем зауставља тако што се његова даља синтеза спречава.

Окси-холестероли у прерађеној храни су највише ти преобличени молекули који по свом облику личе на природни холестерол, али то у ствари нису. И њих тело не препознаје као што препознаје природни жучни окси-холестерол.

Комбиновањем овог природно створеног окси-холестерола и неприродног окси-холестрола из термички обрађене хране, окси-холестерол се повећава у организму зато што овај неприродни окси-холестерол не може да се трансформише у жучну киселину као што то може природни. Једноставно инхибиција његове синтезе се не одвија. Тако је природно одржавање оптималног нивоа холестерола поремећено. То за последицу има нагомилавање холестерола у организму и то, логично, много више се нагомилава онај изобличених и оштећених молекула који се таложи на унутрашњим зидовима крвних судова и ствара познату артериосклерозу.

Али, укупно снижавање нивоа холестерола, што се чини медикаментима, испада као када би сте секли шуму да је не би захватио пожар. Јер, сви ти медикаменти опасно снижавају укупан ниво холестерола који је од виталног значаја за рад ћелија.

Подсетимо овде и на тврдњу Др. Рата да је таложење ових масних наслага на зидовима крвних судова повезано и са недостаком Ц витамина. А Ц витамински процес се уништава на високим температурама.

Једини начин да се спречи оштећени окси-холестерол да се таложи у организму је да се смањи унос само ових оштећених молекула, а не свог холестерола. Храна која садржи највише оштећених окси-холестерола је она храна богата холестеролом, а која је подгревана или замрзавана више пута. То су производи који садрже јаја, посебно сушена јаја, сир и млеко у праху и месни производи. И наравно замрзавано тесто. Сирово јаје и сирова риба садрже чист холестерол (под условом да су животиње храњене својом природном храном, на пример кљуцањем зрневља) а не термички и хемијски обрађеном храном о отпацима из таквих процеса. А знамо чиме се данас хране животиње на фармама које никада не виде ни сунце, ни траву.

Зато је важно конзумирати довољно чистог холестерола из сировог јајета, а оно се може додати воћним шејковима и не треба мутити жуманце. Витамин Ц, Е и Бета каротин (тј. ови витамински процеси) спречавају оксидацију холестерола у организму.

РАЗОРНИ ЕФЕКТИ СТАТИНА
О томе да снижавање укупног нивоа холестерола статинима може довести до оштећења когнитивних можданих функција упозорио је др Роберт Џеј Роувен 2007. у свом раду “Неуробиологија старења”.

С обзиром да су мождани неурони углавном мембране, а оне су практично сачињене од холестерола, недостатак холестерола може оштетити њихову функцију. И то се управо и догађа – старењем. Др Роувен на основу својих испитивања утврдио да снижавање нивоа холестерола статинима и те како слаби, не само функције памћења, већ смањује и брзину рада мозга у обради података.

Заправо, тек 2001. откривено је да око 90 посто ћелија у мозгу су у ствари глија ћелије. То нису нервне ћелије кроз које мождане ћелије комуницирају, па су оне увек сматране неком врстом којештарије. У ствари којештарија је и даље научно уверење да се у мозгу може развити тумор, а zapravo se umnožavaju samo ove glija ćelije. Те глија ћелије су на ужас медицинара који су научени да је холестерол опасна ствар, сачињене управо од – холестерола. И оне помоћу тог холестерола имају способност да стварају специфичне молекуле (назване аполипопротеин Е) помоћу којих формирају синапсе и помоћу њих чворне спојеве преко којих (као преко заједничког „поштанског сандучета“) размењују поруке.

Када су тим нервним ћелијама у лабораторији научници додали холестерол, оне су почеле да стварају синапсе као луде.

Статини инхибирају ензиме у јетри приликом производње холестерола, али исти ензим учествује и у стварању холестерола који је неопходан мозгу па је и стварање ових синапси онда редуковано. И мозак се тиме слаби у многим својим функцијама.
Што се тиче нежељених ефеката статина који нису наведени од стране произвојача овог “лека” ту спада и смањена производња Q10 ензима, затим разарање мишићног ткива, а што је највећи штос они уопште не успоравају артериосклерозу (ради чијег спречавања их лекари прописују). Чак се подиже и концентрација Лп серума што заправо повећава могућност срчаног удара и за 70 посто. Повећава се и ризик од настанка катаракта и суштински се потискује рад читавог нервног система.
Зато др Роувен упозорава: “Не смеју вас преварити спуштањем холестерола испод 170 (мг/дл) помоћу статина. У ствари ако имате заиста висок холестерол изнад 270, и тада треба бити опрезан са узимањем статина”.

Аутор: Ивона Живковић

Извор: http://www.ivonazivkovic.net/HOLESTEROL.html