Нашим новцем „наша“ држава финансира НВО који раде против Србије
МЕКА ОКУПАЦИЈА И СЛАТКОРЕЧИВИ ОТРОВ УПАКОВАН У НЕВЛАДИНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ (НВО)
Не знам да ли ми ишта изазива већи презир од помена тзв. невладиног сектора тј. свима омражених невладиних организација. Познате су нам као „елите“ грађанизма, које су ту да нас просветле новим трендовима живота, новим половима, родовима, медицинским третманима и захватима, новим „религијама“, новим експерименталним „научним“ правцима, новим значењима „инвестиција и инвеститора“ итд. Речју, свему на чему „цвета“ тзв. западна цивилизација.
НВО имају један основни циљ или бар последицу која је највидљивија свим разумним људима: НВО поткопавају национални идентитет, сатиру срж једног народа, деградирају до обесмишљавања архетипски систем вредности једног народа. А најгоре у свему томе јесте што су људи у НВО грађани Србије, који раде директно против своје земље и њених националних интереса, за новац, који им уделе окупатори.
Многи погрешно верују да НВО директно финансирају западне државе и мултинационалне корпорације, што је био случај негде до 2019. године. Непријатељ је био поштенији и мање покварен – знало се ко су, шта желе и да за то плаћају домаћу гамад, која има бедан задатак да дестабилизује и поткопава морални темељ нашег народа и његовог колективног духа, заснованог на традиционализму, вери и родољубљу. Све што ми у основи јесмо.
Јасно је да онај ко те плаћа има одлучујућ утицај на тебе, ако немаш баш ниједан мишић који ти држи кичмени стуб. Међутим, крајем 2018. године, директно је Амбасада САД-а наложила „нашој“ Влади да МОРА да обезбеди средства опредељена за невладин сектор, услед чега је „српски“ социјално-економски савет јавно саопштио да ће се у буџету за 2019. годину и надаље определити средства од чак 11 милијарди динара (цца 100 милиона евра) за НВО. Управо у тренутку када је Србија поданички прихватила да се увуче у новчанике својих грађана, нетранспарентно им намећући обавезу да финансирају своју сопствену пропаст, западне државе и корпорације су одлучиле да исти тај новац, којим су дотад спонзорисале невладин сектор, преусмере на отварање нових телевизија и медијских фреквенција (Н1, Нова С), са којих свакодневно трују, загађују, слуђују и разједињују народ, једнако као и септичке јаме Пинк, Информер, Курир итд.
Да ли има човека који не увиђа савршену лакоћу којом смо сатерани у клопку?
Да не увиђа гвоздену мрежу окупације која је бачена преко нашег неба на наше главе, индоктриниране, програмиране и дехуманизоване?
Дакле, шта имамо:
Имамо државни, народни буџет, који пунимо ми, тзв. грађани, уствари овце са краватама, штиклама, опанцима и патикама уместо вуне.
Тим истим НАШИМ новцем „наша“ држава финансира НАШУ моралну и економску пропаст.
А истовремено, „ритам“ свом том замаскираном јаду дају страни медији на нашим просторима, којима се трујемо и преображавамо из мислеће, уједињене и сложне заједнице у непријатељске, завидне и острашћене јединке, погодне за манипулацију.
Примера ради, за тих цца 100 милиона евра, колико смо лаке руке одвојили за непријатеље, може да се покрене производња у 5, 6 фабрика са нашим капиталом, са субвенцијама нашим људима и са приходом који ће наше фабрике, које запошљавају наше људе, да остављају у нашој држави и тиме обнављају наши привреду, на корист и државе и народа.
Међутим, НЕ.
Да цитирам дефетизам, који сви, а понајвише „први међу једнакима“ шири са свих медија, годинама:
“Ми смо мала земља.
Ми смо мали.
Ми смо слаби.
Ми смо мали народ.
Ми не умемо да управљамо нашим добрима.
Ми смо незналице.
Ми смо неспособни.
Ми ћемо да тражимо.
Ми ћемо да молимо.
Ми ћемо све да учинимо.
Ми смо МАЛИ. МАЛИ, МАЛИ, МАЛИ, МАЛИ, МАЛИ……
МАЛИ СМО!“
Не знам за вас, али ја нисам МАЛА.
Ни национално, ни интелектуално, ни храброшћу, ни одлучношћу, ни људски, ни професионално, а Бога ми, ни физички.
Највише ме интересује колико нас има у овој малој земљи, међу њиховим малима, који нисмо мали и који скупа чинимо један ВЕЛИКИ срп, који ће, кад-тад, да пожње све те мале пијавице, мале политичаре, мале преваранте и мале робове.
Или да изумре у мукама нове реалности, чија је перјаница управо пошаст безазлено названа невладин сектор.
Поздрав свима!
Аутор: Сашка Љубичић
