Насерови људи децу су убијали секирама, ножевима, гранатама! 72 анђела чекају правду, црни списак боли све Србе
Ослобађајућа пресуда ратном команданту Насеру Орићу само је још више продубила никад зацељене ране породица убијених српских цивила са подручја Сребренице, Братунца, Зворника и Власенице.
Суд БиХ опростио је Насеру Орићу страшне злочине над цивилима од којих су они најтежи почињени над малолетном децом чија је сва кривица била њихова српска националност и православна вероисповест.
Почевши од априла 1992. па све до средине 1994. припадници злочиначке тзв. Армије БиХ предвођени Насером Орићем спалили су више од 150 српских села и убили 3267 мештана српске националности. Војници Насера Орића убијали су без милости и жене и старце па чак и децу! Више од седамдесет малишана изгубило је живот током муслиманске агресије чији је једини циљ био да протера целокупно српско становништво са њихових вековних огњишта.
Деца су убијана секирама, ножевима, пушкама, митраљезима, снајперима, гранатама…У нападу на српска села учествовао је и велики број муслиманских цивила: жена и малолетника који су пљачкали имовину убијених Срба а неретко и учествовали у истребљењу нашег народа. У нападима муслиманских екстремиста убијено је 72 а рањено нешто више од 300 деце српске националности. До данас није донешена ниједна судска пресуда када је реч о злочинима над Србима у Подрињу.
Један од највећих злочина над српским цивилима је почињен 16. јануара 1993. у Скеланима када је војска Насера Орића убила 69 а ранила 165 цивила српске националности. Том приликом је убијен велики број жена и старица а масакрирано је и петоро деце док је тешко рањено осамнаесторо малишана. Милици Димитријевић тога дана су убијена два сина: четворогодишњи Александар и дванаестогодишњи Радисав док је њен трећи син Славиша, стар 15 година, повређен и успео је да преживи. Истог дана, Цвјетку Ристићу су у Скеланима масакрирани отац Новак, мајка Иванка, тетка Миланка, малолетни брат Мићо (14) и сестра Митра (17). Сви су убијени од муслиманских војника предвођених Насером Орићем. Овај дан је право време да се сетимо све убијене деце на подручју сребреничке регије.
Стравичан покољ догодио се и у селу Бјеловац, које је нападнуто 14. децембра 1992. Овде је само у једном дану побијено 68 цивила, међу којима петоро деце. Брани Вучетићу, деветогодишњем дечаку, орићеви касапини су убили мајку Радојку, оца Радована и малолетног брата Миленка који је имао само 16 година. „Из сна нас је пробудила жестока пуцњава, детонације, урлици и јауци. Отац ми је рекао да идем код комшинице Мире Филиповић и да се тамо сакријем док прође напад. Сакрили смо се у оставу у поткровљу куће. Био сам са Миром, њеном свекрвом Достаном и дјецом, двоипогодишњом Оливером и осмомјесечним Немањом, али је након неколико минута у ту просторију убачена бомба која нас је израњавала“, присјећа се Бране и истиче да о томе не воли причати, јер га та сјећања потресају и депримирају.
У кућу су упали наоружани војници и, тукући их, извели напоље. Пуцњава није јењавала, а њих су повели према шуми.
„Видио сам брата Миленка да стоји уз ограду. Чудило ме што тако стоји и не обраћа пажњу на мене. Тек након размјене сазнао сам да је већ био убијен и прислоњен уз ограду. Водили су нас кроз неку шуму до Сребренице, гдје сам био у неким подрумима и ту су ме тукли, малтретирали, злостављали и мучили глађу 56 дана – док није организована размјена“. У Бјеловцу је масакрирана и малолетна Раденка Јовановић коју су орићеви злочинци злостављали и зверски мучили а потом масакрирали у њеној породичној кући заједно са њеном бака Златом, старом 89 година.
Свакако је остало упамћено и монструозно убиство 11-годишњег дечака Слободана Стојановића у Каменици код Зворника којег је у лето 1992. масакрирала Елфета Весели, војник у јединици Насера Орића. Када су годину дана касније из земље есхумирани посмртни остаци убијеног Слободана, призор је био ужасан… Стомак му је био расечен у облику крста, видели су се унутрашњи органи… Расекотине по глави… Ноге поломљене…
Жена-монструм тек на крају је пуцала из непосредне близине право у слепоочницу: метак је прошао леву чеону кост и изашао кроз десну…Најмлађа жртва Орићевих сабораца у Зворнику био је Александар Ђорђић, дечак стар годину дана који је убијен у јануару 1993. Приликом напада на Братунац, убијено је двоје деце Милета Павловића: Микајло је имао 11 а Милада 17 година. Љубомир Јосиповић (15), ученик основне школе је масакриран у селу Брежани док је девојка Рада Гвозденовић, иначе ђак генерације, зверски убијена у свом селу Загони код Братунца.
Посебно је тужна и потресна судбина Љубинке Гајић којој су комшије муслимани убили мужа и четворогодишњег сина. „Убили су ми дјете од непуних пет година. Био је у кухињи када је на балкон пала граната. Сваке године иста прича. Нико није одговарао. Нико се на то не осврће. Зар наша дјеца мање вриједе од бошњачке ? “ – упитала је ова видно потресена жена. Сребренички муслимани убили су Љубинкиног сина Владимира почетком 1993. године. Било му је 4 ипо године. Само месец дана раније сребренички муслимани су на врло свиреп начин убили Љубинкиног супруга Станка. Она је била приморана са сином Владимиром и остатком своје породице да напусти родну Кравицу и пребегне у Братунац. Међутим, злочинци им ни тамо нису дали мира. Од гранате испаљене из Сребренице убијен је мали Владимир. Страдао је само због своје националности.
У Горњим Магашићима код Братунца, Орићеви саборци су 20. јула 1992. масакрирали 12 жена, међу којима и трудницу Љиљану Лончаревић и девојчицу Зорицу Божић, стару 12 година. У селу Хранча са оцем је убијена шестогодишња Биљана Николић а у Мановићима су погинули брат и сестра – Драган (13) и Нада Брежанчић (9). Сва ова зверства и брутална убиства српске деце, суд БиХ је опростио и Насеру Орићу али и свим бошњачким злочинцима који се данас спокојно шетају федерацијом, ослобођени баш сваке одговорности.
На основу података које је објавио Институт за истраживање српских страдања XX века у свом документу „Књига мртвих Срба Сребренице и Бирча“, доносимо списак убијене и погинуле деце српске националности на подручју сребреничке регије.
Деца – жртве муслиманске агресије и тзв. Армије БиХ :
Новичић Н. – беба Душка Новичића, убијена 10.09.1992. од припадника тзв. АБИХ
Александар Ђорђић, стар годину ипо дана, убијен 10.01.1993. од припадника тзв. АБИХ
Владимир Гајиц (4), избеглица из Кравице, свирепо убијен почетком 1993. од припадника тзв. АБИХ
Александар Димитријевиц (4), свирепо убијен снајпером 16.01.1993. од припадника тзв. АБИХ
Радомир Лулић (6), свирепо убијен почетком 1993. од припадника тзв. АБИХ
Биљана Николић (7), свирепо убијена са оцем у јуну 1993. од припадника тзв. АБИХ
Јелена Гаврић (6), погинула током гранатирања Братунца од стране тзв. АБИХ
Никола Костић (2), трагично преминуо 1992. током муслиманске агресије
Нада Брезанчић (9), убијена са братом 1994. приликом напада тзв. АБИХ на њихово село
Ивана Калајдзић (8), свирепо убијена од припадника тзв. АБИХ
Новица Васић (7), погинуо почетком 1993. у Скеланима
Ристо Којић (10), свирепо убијен 4. јула 1995. од припадника тзв. АБИХ
Радисав Димитријевић (12), свирепо убијен снајпером 16.01.1993. од припадника тзв. АБИХ
Драган Павловић (10), убијен 30.01.1995. од припадника тзв. АБИХ
Микаило Павловић (11), погинуо са сестром 30.01.1993. током гранатирања Братунца
Драган Брезанчић (13), убијен са сестром 1994. приликом напада тзв. АБИХ на њихово село
Живојин Миличевић (11), убијен 22.09.1992. од припадника тзв. АБИХ у Братунцу
Зорица Божић (12), убијена 5.10.1992. од припадника тзв. АБИХ
Нинослав Савић (13), убијен 1993. од припадника тзв. АБИХ
Славиша Филиповић (11), преминуо у фебрурау 1992. током муслиманске агресије
Сташа Самардзић (13), погинуо од муслиманске гранате 13.04.1993
Стево Спасојевић (13), свирепо убијен 29.08.1992 од припадника тзв. АБИХ
Слободан Стојановић (12), заробљен, мучен па масакриран у јулу 1992. од припадника тзв. АБИХ
Жужа Срђан (12), погинуо од муслиманске гранате 13.04.1993
Данијела Дамјановић (13), погинула 22.09.1992. од муслиманске гранате
Гордана Крунић (13), погинула 23.11.1992 од муслиманске гранате
Миленко Трифковић (13), убијен из ватреног оружја средином 1992. од припадника тзв. АБИХ
Раде Голић (14), свирепо убијен 1992. од припадника тзв. АБИХ
Љубомир Јосиповић (15), свирепо убијен 30.06.1992. у Брежанима од припадника тзв. АБИХ
Снезана Мијић (16), погинула 5.03.1993. од муслиманске гранате
Младенко Мичић (15), убијен од припадника тзв. АБИХ
Илија Мучибабић (16), свирепо убијен 1993. од припадника тзв. АБИХ
Ристић Мићо (15), заробљен и убијен 16.01.1993 од припадника тзв. АБИХ, тело није пронађено
Гвозден Солдат (16), погинуо 1. јануара 1993. од муслиманске гранате
Слађана Стевановић (16), убијена метком 1993. од припадника тзв. АБИХ
Новица Богичевић (15), масакриран у селу Кравица 7.01.1993. од припадника тзв. АБИХ
Синиса Ђукановић (16), свирепо убијен 1992. од припадника тзв. АБИХ
Мира Крстиц (18), свирепо убијена 1.маја 1994. приликом напада тзв. АБИХ на село Сучани
Гина Мариловиц (16), свирепо убијена 1992. од припадника тзв. АБИХ
Мирослав Марковиц (17), свирепо убијен од припадника тзв. АБИХ
Радан Мијатовиц (16), мучен и свирепо убијен 23.02.1993. од припадника тзв. АБИХ
Сретко Николиц (16), свирепо убијен 1992. од припадника тзв. АБИХ
Перо Петровиц (16), свирепо убијен од припадника тзв. АБИХ
Слободан Петровиц (16), свирепо убијен 14.12.1992. у Бјеловцу од припадника тзв. АБИХ
Мевлида Хусић (17), убијена 14.12.1992. током напада припадника тзв. АБИХ на Бјеловац
Златан Богичевић (17), убијен 14.12.1992. током напада припадника тзв. АБИХ на Бјеловац
Миленко Вучетић (17), убијен 14.12.1992. током напада припадника тзв. АБИХ на Бјеловац
Драган Илић (17), заробљен, мучен и убијен 1992. у сребреничком логору
Љиљана Илић (17), свирепо убијена 20.07.1992. у седмом месецу трудноће од припадника тзв. АБИХ
Маријана Васић, погинула током муслиманске агресије
Петар Васић, погинуо током муслиманске агресије
Славко Крстић (17), свирепо убијен 1992. у селу Рожањ од припадника тзв. АБИХ
Раденка Кукило (17), свирепо убијена 1993. од тзв. АБИХ
Чедо Миладиновић (16), убијен 14.12.1992. током напада припадника тзв. АБИХ на Бјеловац
Небојша Милошевић (16), свирепо убијен 5.07.1992. у Сребреници од припадника тзв. АБИХ
Станко Остојић (16), свирепо убијен 2.07.1992. у селу Рожањод припадника тзв. АБИХ
Милада Павловић (18), погинула са братом (12) током гранатирања Братунца од тзв. АБИХ
Илија Пејић (17), свирепо убијен 1992. у селу Рожањ од припадника тзв. АБИХ
Мико Радовановић (17), свирепо убијен 1993. од припадника тзв. АБИХ
Зоран Сандић (17), свирепо убијен 1992. од припадника тзв. АБИХ
Верица Филиповић (17), свирепо убијена са оцем 28.06.1992. од припадника тзв. АБИХ
Мирко Димитрић (17), свирепо убијен са баком (84) 5.07.1992 од припадника тзв. АБИХ
Мирко Дукић (18), свирепо убијен 1992. од припадника тзв. АБИХ
Милкица Бојић (15), погинула приликом напада тзв. АБИХ на Баљковицу
Милован Живановић (18), свирепо убијен 1992. од припадника тзв. АБИХ
Раденка Јовановић (18), свирепо убијена 14.12.1992. у Бјеловцу од припадника тзв. АБИХ
Раденко Крстић (16), свирепо убијен 1992. од припадника тзв. АБИХ
Мићо Лазаревић (17), свирепо убијен 21.05.1992. од припадника тзв. АБИХ
Видоје Милошевић (17), свирепо убијен 30.06.1992. у Брежанима од припадника тзв. АБИХ
Драган Митровић (18), свирепо убијен 1992. од припадника тзв. АБИХ
Радомир Павловић (18), свирепо убијен 1992. од припадника тзв. АБИХ
Дана Зарић (16), преминула 1993. током муслиманске агресије
Божидар Поповић (18), свирепо убијен 19.12.1992. у Доњим Магашићима од припадника тзв. АБИХ
Драгослав Ранкић (17), свирепо убијен 30.јуна 1992. од припадника тзв. АБИХ
Митра Ристић (18), свирепо убијена са родитељима и малолетним братом 16.01.1992. од тзв. АБИХ
Весна Муратовић (16), погинула 1.05.1992. приликом напада тзв. АБИХ на Бљечеву
Рада Гвозденовић (18), свирепо убијена 5.07.1992. у Загонима од припадника тзв. АБИХ
Драгослав Цвјетиновић (16), свирепо убијен 1992. од припадника тзв. АБИХ
Извор: espreso.rs – Миливоје Иванишевић : „Књига мртвих Срба Сребренице и Бирча“
