Наша заштита је Господ, а не маске и скафандери
…Ево и ово наше време је време великог крстоношења. Потребно је, браћо и сестре, да крст свој носимо благодарно, да не ропћемо на Бога, да не кажемо зашто си Господе допустио толику невољу, толике болести, толико умирање читавом свету. Јасно је због чега је то Господ допустио, браћо и сестре, то је због грехова наших. Сагрешисмо ми људи, беззаконовасмо, неправедосмо неправедно поступасмо пред Тобом, нити извршисмо, нити сачувасмо што си нам заповедио. Не напусти нас сасвим, Боже отаца, каже једна стихија коју читамо у канону Андрија Критског о Великом посту. Дакле, то је одговор на нашу невољу, на ову болест коју је Господ допустио. Греси наши су учинили, браћо и сестре, да је Господ послао ову невољу да кроз њу очистимо од свих грехова. Ако благодарно носимо ову невољу, ако се кајемо због својих грехова и кажемо Господе, праведно је сагрешили смо, али кроз ову болест, кроз ову невољу очисти нас од грехова наших и даруј нам живот вечни. Онда је добро, браћо и сестре, онда смо ми на правом путу. Али ако ропћемо, кажемо, зашто Господе, баш наша генерација? Онда нам браћо и сестре овај крст постаје још тежи и што више ропћемо он је све тежи и тежи. А што више благодаримо, кајемо се и смирујемо се пред Богом и пред људима он губи своју тежину у ствари он постаје сасвим лак и врло подношљив…
…Муке које имају болесници, данас заражени, сличне су мукама које је имао Свети Георгије и остали мученици. Дакле, благодаримо Богу и рецимо Господе, праведно је, само ми душу спаси, само ми кроз ову болест и ове муке душу очисти од свакога греха и уведи ме у царство Своје. Како данас, тако свагда. И када нема оваквих болести, увек треба благодарити Богу на свему. То је благодарно ношење крста свога. То значи ићи за Господом. Нека би нам Господ, молитвама Светог мученика Агапија, који је за Христа пострадао и остали са њим пострадали Светог Георгија, Светог Јустина који је био бескрајно мученик, јер је он био мученик савести, носио крст поста, молитве и осталих монашких трудова и одрицања, ко и сви други свети монаси, нека би нам Господ и његовим молитвама подарио да будемо верне слуге Господње до краја живота, а по изласку из тела да се нађемо тамо где су сви свети мученици и преподобни монаси и сви свети, да са њима славимо јединога Бога нашег Оца и Сина и Свега Духа кроз све векове и сву вечност. Амин. Нека је на здравље и спасење молитва, нек вас Господ укрепи да се ничега не бојите у овом тренутку. Господ је са нама! Кад је Господ са нама, ко ће против нас…
…Наша заштита је Господ, а не маске и скафандери. Добро, и то, заштитиће, нико ти не брани то је све добро и корисно. Треба бити мудар и пажљив чувати се да сам човек не улази у искушење, да не кушамо Господа, али на уму имати ове речи: ако нас Господ не сачува поред свих маски и скафандера проћи ће тај вирус тамо где Господ каже да дође и ништа нам неће вредети сва заштита. Због тога се молимо Богу, то је најбоља маска. Молитва и Господ ће нас сачувати…
Беседа Хорепископа Наума
