Narednih mesec dana igraće se fudbal na stotinama litara ljudske krvi, kako bi svetski bogataši postali još bogatiji…
Do juče je u Kataru najpopularniji sport bio trka deva, a onda je počelo Svetsko prvenstvo u fudbalu.
Trka deva je nacionalni sport u ovoj zemlji a pobednik ove trke ne dobija pehar i novac, već mač i koplje što je ostala praksa od ranijih generacija. Jahačima deva biće čudno što će pobednici ovog prvenstva podići zlatni pehar težak 6 kilograma i dobiti 42 miliona dolara. Tako je odlučila kuća fudbala tzv. FIFA.
U elitni hotel Baur au Lak u Cirihu, 27. maja 2014. godine ušlo je nekoliko policajaca u civilu i iznenadilo predstavnike ove kuće. Tu je vrh FIFE zasedao na generalnoj skupštini ove najvažnije svetske fudbalske organizacije. Na zadnji izlaz inspektori su sa lisicama na rukama izveli njihovih 7 visokih zvaničnika. Hapšenje u Cirihu bilo je suočavanje sa istinom da mnogi funkcioneri FIFE žive stilom multimilionera. Jedan od uhapšenih bio je Čak Blejzer predsednik Fudbalskog saveza SAD-a. Centrala u kojoj je imao kancelariju nalazila se u Trampovom tornju u Njujorku. Kirija koju je plaćao iznosila je 18.000 dolara mesečno, plus još 6.000 za sobu u kojoj je držao svoje kućne ljubimce. Suočen sa višegodišnjom kaznom zatvora, Blejzer je pristao da postane svedok pokajnik.
Tokom svetskog prvenstva u Brazilu koje je počelo mesec dana kasnije, ozvučen se sastajao sa funkcionerima FIFE. Tako se saznalo da su ovi ljudi iz izvršnog odbora primili mito za izbor Francuske kao domaćina SP ’98. godine, i Južne Koreje i Japana kao domaćina 2002. godine. Snimak je otkrio da je tokom SP u Nemačkoj 2006. godine, potpredsednik FIFE Džek Vorner preko svoje privatne kompanije štampao i puštao u prodaju ulaznice.
Glavna zarada u današnjem fudbalu dolazi od prodaje TV i marketinških prava. To je ono kad ovih dana naletite na zatamnjen program na TV-u. FIFA prodaje prava za takmičenja koja ona organizuje, a najveća zarada dolazi baš od SP u fudbalu. Prihod FIFE od SP 2010. godine bio je 4,1 milijardu dolara. SP 2014. donelo im je 5.8 milijardi dolara a SP u Rusiji 3 milijarde više. Čak 83% ove zarade dolazilo je od prodaje TV i marketinških prava.
Par ljudi iz FIFE odlučuje o tome gde će se igrati SP. Čak Blejzer je priznao da je za to svoje glasove naplaćivao milion dolara. Dana 15. maja 2004. godine izvršni komitet FIFE donosio je odluku ko će biti domaćin SP 2010. godine. Kandidati ovog događaja koje je prvi put trebalo da se odigra na tlu Afrike bili su Maroko, Južnoafrička Republika i Egipat.
Blejzer je prema transkriptima svedočenja, 2004. godine otputovao u Maroko sa tad predsednikom američke Konfederacije Džekom Vornerom. Tu im je ponuđen mito od milion dolara kako bi glasali za ovu zemlju da postane organizator SP. Međutim, Vorner je dobio veću ponudu od Vlade Južnoafričke Republike od 10 miliona dolara. Američki predstavnici podržali su J. Afriku i novac je 2008. godine uplaćen na jedan račun u Trinidad i Tobagu. Nakon hapšenja u Cirihu gde se inače nalaze centrale FIFE i UEFE, Džek Vorner se dao u begstvo i krio se upravo u Trinidad i Tobagu čija Vlada nije htela da ga izruči.
Čak Blejzer nastavio je i naredne dve godine da iznosi prljav veš FIFE ali je iznenada „umro“ u snu 2017. godine. Kada je 2010. odlučeno da će se SP 2022. godine održati u Kataru, koji mesec kasnije Muhamed bin Hamam iz Katara objavio je kandidaturu za predsednika FIFE. Za glasove je na gala večeri lobirao u onom istom Trampovom tornju u Njujorku. U optužnici stoji da je Hamam predstavnicima saveza rekao da mogu ući u konferencijsku salu da prime poklone. Tu je 42 predstavnika dočekao koverat sa po 50.000 dolara. Predsednik FS Bahama, Fred Lun koverat sa novcem će objaviti na društvenim mrežama, izbija skandal a Hamam gubi od svog protivkandidata Sep Blatera.
Njega ovo nije mnogo potreslo jer se u njegovoj zemlji punom parom gradilo za SP u fudbalu. Iz zemlje su nicali klimatizovani stadioni, hoteli, autoputevi, železničke i autobuske stanice. Za tu izgradnju u ovom modernom ropstvu bile su zadužene armije migrantskih radnika iz Pakistana, Šri Lanke, Indije, Nepala, Bangladeša… Prošle godine su ove zemlje objavile da je za 10 godina u Kataru gradeći infrastrukturu za SP živote izgubilo 15.000 njihovih građana. Pakao modernih stadiona otkrio je da su ovi radnici plaćani u proseku 200 rijala mesečno, što je negde oko 50 evra. Katarski ministar rada Samih al Mari nazvao je ovo klevetničkim optužbama i izjavio da ta brojka nije veća od 3.500.
Izgleda da je za najbogatiju zemlju na svetu, ali i FIFU ova cifra sasvim zadovoljavajuća. Jasno je da je Katar dobio domaćinstvo SP zbog novca a za to su zaslužna 4 glasa iz Francuske. Katar se revanširao tako što je za Francusku odmah kupio borbene avione u vrednosti od 14,5 miliona dolara kako bi što brže ubijali po svetu. To je današnji sport.
Kažu da je najveći šok ovog SP to što je juče Saudijska Arabija pobedila Argentinu. Za mene je veći šok to što jednog šutača lopte baš iz te Argentine u Parizu plaćaju 1.3 evra po sekundi… Vlasnici baš tog sportskog šou-biznisa trljaju ruke, povećali su atraktivnost sportskih događaja, broj gledalaca na stadionima, od sporta su stvorili sredstvo za reprodukciju kapitala i manipulacije masama, istovremeno.
I ovde nije reč o sportu kao građanskoj telesnoj kulturi, već o profesionalnom sportu. Pravila igre u tom fudbalu su podmićivanja, reketiranja i pranje novca. Koferi i koverte puni gotovine, luksuzni hoteli, automobili, pokloni, bankarski računi i stotine miliona dolara na egzotičnim ostrvima, dugo su skrivana slika današnjeg fudbala.
A on će se u narednih mesec dana igrati na stotinama litara ljudske krvi, kako bi svetski bogataši postali još bogatiji…
Autor: Deki RS
