Највећи гадови напали су цели српски род због убиства које је учинио хомосексуалац
Чиме ли је кнез Михаило заслужио да му се на споменик каче заставе дугиних боја.
У данима када Србија жали Ђорђа чувара Зејтинлика, грађанима се намеће да оплакују неког другог Ђорђа. Јуче је у Београду пронађен мртав Ђорђе Миливојев који је наводно нестао пре двадесетак дана. Тачније то је Ноа Миливојев јер је он у једном тренутку одлучио да постане она. Био је то један од најпознатијих Тик-Токера у Србији, непознатог и неког новог занимања које се води паролом што глупље то боље.
Истрага још није утврдила ко је ту женско а ко мушко али Ђорђа је наводно убио његов дечко коме су у јавност пуштени само иницијали О.Д. па Ви сад нагађајте ко би то могао бити. Оно што је медијски муљ Србије одмах утврдио је то да су Срби најзаосталији народ на свету јер је због њихове мржње према транс особама нестао још један живот. Медији су ово убиство прогласили чак и Фемицидом, што је најекстремнија форма родно заснованог насиља што значи да се жене убијају само зато што су жене. Ово је пласирано намерно јер нема краја њиховој настраности да се прихвати та њихова нормалност.
Споменик кнеза Михаила одмах је постао место ходочашћа неких нових верника. Људи који са заставама дугиних боја пале свеће по улицама, сутра ће да пљују по цркви, кашичици и тим истим свећама, али они су ту само позирали и за камере одрадили свој задатак. Колико год ово звучало болно, убиства су се дешавала и даље ће се дешавати, у Србији годишње у просеку буде убијено више од 80 људи. И каква је сад ту разлика да медији већ други дан пишу само о овом убиству…па разлика је та што је Ђорђе постао Ноа, те јавност мора да прихвати ту њихову нову нормалност.
„Да ли вам је након овог убиства јасно зашто нам „Прајд“ треба у свим градовима?“
Питају се већ увелико чланови LGBTQIA и ко зна колико још болесних слова ове њихове заједнице. Накотило се гада, писао је још велики Андрић, а највећи гадови напали су цели српски род због убиства осамнаестогодишњег детета јер ето нису подржали његов сексуални избор. Због тога је Ђорђа његов партнер убио, исекао на комаде и делове тела 20 дана држао у свом стану. Прича је ово за хорор филм, добро режиран филм где су се делови тела држали без смрада у стану тачно онолико времена док није дошао тренутак да та прича преко медија изађе у јавност.
Ми не знамо да ли се све ово уопште на овај начин и десило јер кад се види да су све овакве приче закували људи у истој кухињи, десерт који ће нам послужити након тога свима нам је познат. Тек сад је постало јасно зашто Скупштина Србије пре 2 дана није изгласала смену министра унутрашњих послова Братислава Гашића. Овај керамичар и бивши директор БиА-е у својим редовима има људе које се увек нађу у право време на правом месту. Наиме, инспектор који је привео и „Косту Кецмановића“ и аутомобилом затамњених стакала га одвео у непознатом правцу, толико далеко да се за то дете до данашњег дана није ни видело ни чуло, опет је јуче био у акцији. Виновника још једног масакра, особу О.Д. привео је лично он, чак је исту ону црну јакну као и 3. маја Кости, пребацио преко његове главе и заиста је част имати овако спремну особу у својим редовима.
Проблем је то што је Ђорђе, алијас Ноа, док се водио као нестао данима снимао клипове на Тик-Ток платформи, што се да проверити али ето сад крију ко га је убио… А опет свему томе су ето криве српске традиционалне вредности и то што луди Срби нису прихватили особу другачију од себе. Као и у случају Косте Кецмановића, и овде је наметнуто преузимање коликтивне одговорности, што је највећа могућа подвала.
И Ђорђа су, као и Косту, сви вређали, малтретирали и ругали му се, само су овде улоге замењене. Главно питање је овде, како је Ђорђе ако је већ постао жена, успео то урадити пре својих 18 година, јер то законски није могуће и тај процес траје годинама. Али име Ноа звучи примамљиво за ову врсту манипулације и копирање западне идеологије, јер ето, ти си оно за шта се осећаш и тако се понашаш. Одиграло се још једно породично-медијско-партнерско убиство. Где септичка медијска јама Србије гура у први план особу за коју се не зна да ли је мушко или женско како би свалили кривицу на традиционално мушко-женски однос кроз који ће сакрити болест своје идеологије.
Породица Ђорђа Миливојева је замолила јавност да не објављују његове фотографије пре транзиције и његово старо име јер он више није мушкарац већ је жена. Ја их нисам могао послушати јер је он за мене мушко, без обзира на розе кикице које је касније на главу окачио. Али јасно је мени да они то морају причати јер се цела та прича не уклапа у агенду хомофобије за коју Србија од ЕУ годишње добија милионе евра. Та породица сама зна да мушкарци ипак не расту на дрвету, већ их рађају жене, и њихов син је плод мушкарца и жене и једни без других не могу опстати. Овакве породице су само плаћене да баљезгају и главна мета ових напада је традиционалан српски мушкарац, који треба јавности бити представљен као највећи крвник женског рода.
Сигуран сам да би 99% жена у Србији заштиту од свих манијака потражило управо од оних који их штите од памтивека, а то су нормални и здрави мушкарци. Да ли то били њихови мужеви, очеви, синови, браћа, момци, радне колеге или комшије, небитно је. Али битно је да се преко оваквих намештених случајева сад све то хоће да мења. Иако организатори ове утакмице прескачу оно најважније, то да једине особе који представљају опасност по наше друштво су чланови LGBTQIA те осталих измишљених слова те заједнице…
Тај феминизам који нам је стигао са запада и као се бори за неку равноправност полова, највише је на том западу наштетио управо женама. Оне су тамо остале саме, самохране мајке, без породице, мушкарца и заштите. Узалуд им је да се облаче и дотерују, неће им више помагати никаква мода, фризуре нити шминка јер тамо више нико не сме ни да им приђе. Зато што момак за девојком не сме више ни да се окрене, позове је на састанак, све је то окарактерисано као сексуално узнемиравање. Циљ је растурити мушко-женске односе, стуб друштва, поред тога треба јавност да се временом навикне да се о мушкарцу говори као о жени, што је и случај са овим тренутним медијским линчом у Србији.
Само у овако бомбастичним случајевима држава и медији са истим „инспекторима“ за дан спроведу истрагу и реше случај.
На крају смо опет криви сви ми заједно…
Западне вредности узеле су превеликог маха у нашем друштву…
Аутор: Деки РС
