Mišljenja

Najveći dokaz da zavera postoji je naša stvarnost

Foto: borba.me

„NAŠA STVARNOST“ KAO DOKAZ ZAVERE

Sredinom prošlog veka Aleksandar Zinovjev je bio jedan od horifeja preporoda ruske filosofske misli u ideološkom i intelektualnom mrtvilu ondašnje Sovjetije. Svetsku slavu stekao je posle objavljivanja knjige „Zjapeće visine“ (1976), a posle dve godine (1978), ponajviše zbog ove knjige, Zinovjev  je proteran iz SSSR-a i oduzeto mu je sovjetsko državljanstvo.  U Rusiju se vratio 1999. godine, između ostalog, podstaknut  bombardovanjem Srbije i Crne Gore (SR Jugoslavije).

Zinovjev je posebno pisao o agresiji NATO PAKLA na SRJ 1999. godine, koja je po njemu bila u osnovi „rat protiv Evrope“, ali i svojevrsna opomena RusijiKini i ostalim zemljama slobodnog sveta. Upravo zbog toga Zinovjev je bio među prvim ruskim intelektualcima koji su pozdravili smenu alkoholičara Jeljcina i dolazak trezvenog Vladimira Putina na vlast. Prema njemu to je bio jedan pozitivan preokret u savremenoj istoriji Rusije, odnosno pokušaj „stabilizacije Rusije“ u potpuno izmenjenim društvenim i međunarodnim okolnostima.

Evo šta je Aleksandar Zinovjev o tim okolnostima pisao:

„Za vreme Hladnog rata demokratija je bila oružje u borbi protiv komunističkog totalitarizma. Danas mi shvatamo da je epoha Hladnog rata bila trenutak kulminacije u istoriji Zapada. U to vreme Zapad je imao sve: rast blagostanja koji je bio bez presedana, istinsku slobodu, neverovatan socijalni progres, ogromna naučna i tehnološka otkrića. Ali, u isto vreme, Zapad se neprimetno menjao. Stidljiva integracija razvijenih, započeta u to vreme, bila je u suštini preteča internacionalizacije ekonomije i globalizacije vlasti, čiji smo svedoci danas. Integracija može da posluži rastu opšteg blagostanja i da ima pozitivne posledice ako, na primer, ona zadovoljava legitimne težnje bratskih naroda za ujedinjenjem. Ipak, ta integracija o kojoj se govori bila je od početka smišljena kao vertikalna struktura, strogo kontrolisana od nacionalne vlasti. Bez uspešno izvedene ruske kontrarevolucije protiv Sovjeta Zapad nije mogao da krene ka globalizaciji. (…) Za demokratiju je potreban pluralizam, a pluralizam predviđa postojanje najmanje dve manje-više ravnopravne sile, koje se između sebe bore i međusobno utiču jedna na drugu. Za vreme Hladnog rata bila je svetska demokratija, globalni pluralizam, unutar kojeg su postojala dva suprotstavljena sistema: kapitalistički i komunistički. Kao i nejasna, ali ipak struktura onih država koje se nisu mogle svrstati u prve dve grupe. Sovjetski totalitarizam je bio prijemčiv za kritike koje su dolazile sa Zapada. Sa svoje strane, Zapad se nalazio pod uticajem SSSR, posebno preko sopstvenih komunističkih partija. Danas živimo u svetu gde vlada jedna jedina sila, jedna ideologija i jedna proglobalistička partija. Sve to uzeto zajedno, počelo je da se formira još u vreme Hladnog rata, kad su se postepeno u najrazličitijim oblicima pojavile superstrukture: komercijalne, bankarske, političke i informacione organizacije. Bez obzira na razne sfere delatnosti, ove snage je objedinjavala njihova trans-nacionalna suština. Padom komunizma one su počele da upravljaju svetom. Na takav način zapadne zemlje su se našle u nadređenom položaju, ali, zajedno s tim, one se nalaze u podređenom položaju, jer postepeno gube svoj suverenitet u korist toga što ja zovem nad-društvom. Planetarno nad-društvo čine komercijalne i nekomercijalne organizacije, čiji uticaj izlazi daleko iz okvira pojedinačnih država. Kao i druge zemlje, zapadne države potčinjene su kontroli ovih nad-nacionalnih struktura. I to zato što je suverenitet država takođe bio neotuđivi deo pluralizma, a to znači i demokratije u planetarnom okviru. Sadašnja vladajuća nad-vlast guši suverene države. Evropske integracije, koje se otvaraju pred našim očima, takođe vode nestajanju pluralizma unutar tog novog konglomerata u korist nad-nacionalne vlasti.“[1]

Zbog ovakvih stavova i mišljenja Zinovjeva su posebno oštro kritikovali „ruski liberali“, ljubitelji i sledbenici zapadnih „vrednosti“, prikazujući ga u svojim medijima kao „teoretičara zavere“. Kada su filosofa u jednoj polemici upitali da li ima neki konkretan dokaz da je Zapad na čelu zavere protiv Rusije, odgovorio im je lakonski: „Gospodo, najveći dokaz da zavera postoji je naša stvarnost“.[2]

Autor: Dragan R. Mlađenović

[1] https://www.ceopom-istina.rs/globalizam/politicki-procesi/snaga-vizije-aleksandra-zinovjeva/

[2] Isto mesto.

Izvor: Nauka i kultura

Hvala na poverenju! Molimo vas podelite, širite istinu!