На размеђи између Запада и Истока, Срби су одвајкада распињани и растакани
АКО *
Ако волиш,
Ако си захвалан за живот,
Радујеш се и малим помацима,
Поуздан у многим тренуцима,
Не колебаш се у битним
ситуацијама,
Цениш правду и бориш се за њу,
За исправна начела и племенита дела;
Образујеш се да би знао, али и чувао образ,
И радиш не само за своје, већ и опште добро.
Ако не чиниш оно што не желиш да други теби чине,
Говориш истину и када можеш да страдаш,
Знаш да се браниш и за слободу бориш,
Своју, ближњих, и земље својих предака;
И прошлост знаш, да не поверујеш
Када о теби и твоме народу лажу,
Полуистине пласирају и кажу.
Ако можеш да трпиш и останеш прибран,
Не губиш разум када га око тебе губе,
Смирен си и реакције ти нису
непромишљено брзе,
Не мрзиш оне који тебе мрзе,
Нанесена зла, спреман си да прашташ…
Ако посвећено радиш, себе дајеш,
Не очајаваш у недаћама, падаш и устајеш,
Не плашиш се болести, ни телесне смрти,
Ведро мислиш, и не стрепиш за дане старости;
Не прихваташ јарам новца, једноумље власти,
Творевину када волиш, не робујеш страсти,
Ти си биће вере, у Бога верујеш.
Ако по реченоме мислиш,
Сходно томе делаш,
О праведном свету на Планети сневаш,
За светске моћнике, то је права лудост,
А за удворице – глупост и наивност,
Да и у време технолошке ере,
Посвећено биће православне вере,
У бесмртност душе, васкрсење тела,
Анђеле чуваре, заштитнике дома,
У љубав Божију, верује,
Несебично воли,
А тако и дела.
* Аутор Слободан Бојковић користи појам АКО из познате песме IF (АКО) енглеског нобеловца Радјарда Киплинга.АКО – (IF)
Радјард Киплинг – енглески нобеловац (1865-1936)
Ако можеш да сачуваш разум кад га око тебе
Губе и осуђују те;
Ако можеш да сачуваш веру у себе кад сумњају у тебе,
Али не губећи из вида ни њихову сумњу;
Ако можеш да чекаш а да се не замараш чекајући,
Или да будеш жртва лажи а да сам не упаднеш у лаж,
Или да те мрзе а да сам на даш маха мржњи;
И да не изгледаш у очима света сувише добар ни твоје речи сувише мудре;
Ако можеш да сањаш а да твоји снови не владају тобом,
Ако можеш да мислиш, а да ти твоје мисли не буду (себи) циљ
Ако можеш да погледаш у очи победи или поразу
И да, непоколебљив, утераш и једно и друго у лаж;
Ако можеш да поднесеш да чујеш истину коју си изрекао
Изопачену од подлаца у замку за будале,
Ако можеш да гледаш твоје животно дело срушено у прах,
И да поново прилегнеш на посао са поломљеним алатом;
Ако можеш да сабереш све што имаш
И једним замахом ставиш све на коцку,
Изгубиш, и поново почнеш да стичеш
И никад, ни једном речи не споменеш свој губитак;
Ако си у стању да присилиш своје срце, живце, жиле
Да те служе још дуго, иако су те већ одавно издали
И да тако истрајеш у месту, кад у теби нема ничега више
До воље која им говори: Истрај!
Ако можеш да се помешаш са гомилом а да сачуваш своју част;
Или да општиш са краљевима и да останеш скроман;
Ако те најзад нико, ни пријатељ ни непријатељ не може да увреди;
Ако сви људи рачунају на тебе али не претерано;
Ако можеш да испуниш минут који не прашта
Са шездесет скупоцених секунда,
Тада је цео свет твој и све што је у њему,
И што је много више, тада ћеш бити велики човек, сине мој.
Превод: Иво Андрић ( 1892-1975 ), нобеловац. Преузето са Интернета. (Лепоту речи, ритам и звук песме је тешко, често и немогуће сачувати у преводу – препеву, који је веран оригиналу!)
На путу у светлију (?) будућност стално нам се сервира мантра да Европска унија нема алтернативу. Зато ево једног давно изреченог неутралног мишљења о духу Запада.
ДУХ ЗАПАДА
Дух Запада је наш пријатељ, ако га прихватимо, али је наш непријатељ ако нас обузме; наш је пријатељ ако му отворимо наше срце, наш је непријатељ ако му предамо наше срце; наш је пријатељ ако из њега узмемо оно што нам се допада, наш је непријатељ ако допустимо да будемо коришћени како њему одговара.
Халил Џубран (Kahlil Gibran) америчко-арапски песник, сликар и филозоф (Бшар-Либан 1883 – Њујорк 1931)
На размеђи између Запада и Истока, Срби су одвајкада распињани и растакани. На удару су били наизменично (а повремено истовремено) са обе стране; а било је страдања и са севера и југа. Али највеће зло нам је увек долазило са Запада, због њихове борбе против наше православне вере, при томе подло користећи и хушкајући државе које нас окружују.
А сада, у двадесeт првом веку, сведоци смо ревизије многих доказаних сазнања природних и друштвених наука, па и историје. Потискују се чињенице из Првог, али и Другог светског рата. Постаје нормално да се земље које су биле на страни Хитлера сврставају у антифашистичке. А да би се оправдали злочини Нато солдатеске на Косову и Метохији и бомбардовање Србије 1999. јача и тежња да се Србима припише геноцид у Сребреници 1995. године. За подршку те тезе, да би се маргинализовали злочини Хрвата над Србима у Првом, а нарочито Другом светском рату, јача и хрватска пропаганда о геноциду Срба над њима. У ту сврху у Загребу је представљено треће издање књиге „Идеологија и пропаганда великосрпскога геноцида над Хрватима: пројект Хомогена Србија 1941.“ у којој аутор Стјепан Лозо „доказује“ да су заправо Хрвати у Другом светском рату били жртве геноцида почињеног од стране Срба. https://www.novosti.rs/c/vesti/politika/1138631/hrvati-sad-tvrde-oni-zrtve-genocida-srbi-sve-izmislili-cetnici-partizani-hteli-nas-istrebe-video
Зато, ево још једног упоређења нашег изворног, православног српског духа и погледа на живот, као и западног, одавно прихваћеног и слављеног гордог духа људи са вером у моћи човека, а без вере у Бога.
КАДА И АКО
КАДА
Кад смирено раду предајеш се,
Из пепела градиш, мада стално руше,
Својим путем идеш, падаш и устајеш,
Немоћ те не плаши, страсти те не гуше,
Волиш и верујеш, уз добробит душе,
Ти си биће вере, у живот верујеш.
Са осмехом гледаш играрије деце,
Слике из живота промичу, нестају,
Док у смртном телу дамари престају.
Без роптања примаш последње тренутке,
Захвалан за прошло, с вером у будуће,
Јер си биће вере, у вечност верујеш.
У комплетној песми „КАДА“ (ово су две последње строфе), објављеној 19. 12. 2021, https://borbazaistinu.rs/srbi-da-se-vladaju-prema-bozijim-principima/ дат је изворни православни поглед на живот, људски век и вољу која тежи да је у складу са Божјом вољом, за разлику од гледишта о личној вољи (преовлађујућег на Западу), израженог у следећим стиховима енглеског нобеловца Радјарда Киплинга.
АКО
Ако можеш да гледаш твоје животно дело срушено у прах,
И да поново прилегнеш на посао са поломљеним алатом;
Ако можеш да сабереш све што имаш
И једним замахом ставиш све на коцку,
Изгубиш и поново почнеш да стичеш,
И никад, ни једном речи не поменеш свој губитак;
Ако си у стању да присилиш своје срце, живце, жиле
Да те служе још дуго. иако су те већ одавно издали,
И да тако истрајеш у месту, кад у теби нема ничега више
До воље која им говори: „Истрај!“
Западни човек одавно не верује у Бога; заточеник је материје, моћи новца и страха од смрти. Зато му је битна воља да истраје, да што дуже телесно живи, макар и по цену гажења свих моралних принципа. Пристаје и на наметање живота у спрези са машинама, али и демонима. Заборавио је да је главни смисао живота тежња ка спасењу и очувању душе, чиме се, са вером у Бога, добија „улазница“ и отвара пут у вечни живот…
„Ко верује у Сина, има живот вечни;“ Јеванђелиста Јован (3,36)
Аутор: Слободан Бојковић
