На отетом КиМ-у НАТО-ови вршиоци власти укинули ћирилицу по пропустима у српском правопису и закону
Својим грешкама у УЖАС-у, као што је наша молба да нам „договорима“ пресуђује узурпирана Европа од нешто мање узурпираних Уједињених нација и да правимо и чувамо такав Правопис и Закон за напуштање свога писма и у УЖАС-у – ми помажемо непријатељима, мучитељима и тлачитељима да нам лакше и брже отимају територију и писмо по нашим молбама и грешкама.
Нисмо чули да су српске језичке институције и државне службе Србије званично упутили Уједињеним нацијама или НАТО-у макар један званичан допис – писани протест у коме би се указало да су извршиоци узурпиране власти Србима на отетом КиМ-у укинули писмо (ћириличко) и заменили га латиничким (хрватским писмом).
То није учинио (можда није могао даа стигне) чак ни најпокретљивији и најангажованији и најуморнији данас Председник Србије. Чини нам се да је то само, онако, узгред, споменуо Председник владе Србије, којој је на српском КиМ-у НАТО одузео право да влада.
Косово и Метохија нису класично окупиране српске земље, али извршиоци власти понашају се горе о окупатора
Косово и Метохија нису класично окупиране српске земље. Отети су силеџијским лукавством после неуспеле класичне окупације. Класична окупација КиМ-а покушана је уцењивачким дивљачким бомбардовањем Србије 1999. године и покушајем да војници НАТО-а с војницима Албаније и УЧК-а преко Албаније уђу и заузму КиМ, што би била класична окупација дела српске територије, али су се Срби, готово као у Косовском боју 1389. године, натприродно храбро испречили на граници Србије, па су погибије окупаторских војника биле за окупатора висока цена, те је он одустао од класичне окупације и применио је лукави „модеран начин“ начин данашњих окупација – да, по Кумановском споразуму и 1244, уђу „међународне снаге“, коришћењем одлуке у узурпираним већ дуго Уједињеним нацијама у Њујорку да би, после договореног повлачења Српске војске, „међународне војне снаге“ увеле ред за све на српском КиМ-у, а касније ће се договорно решити статус Аутономије на КиМ-у. Србија је пристала на то, надајући се да се то касније неће претворити у окупацију и отимање српске територије тако што је НАТО (западне силе), противно сваком договору и међународном праву, прогласио КиМ „независном државом“, чак тражећи уценама од Србије да она призна накнадну свршену окупацију дела њене територије. Као мала сила (бројчано и војно мала), Србији је увек био циљ да се мирно, договорно, реши све што се може решити без погибија војника и патње народа и, наравно, без отцепљења њене територије.
Проглашењем „независног КиМ-а“ под називом „Република Косово“, НАТО (западне силе), не успевши да класично победе српску војску и окупирају КиМ, сада од 2004. године посебно, намећу Србима договоре о одузимању Србији дела по дела ингеренција како би се српски народ разним уценама, „приволео“ да њено руководство призна и потпише сагласност за трајније отимање КиМ-а за легални чин. Они сада уценама траже да српски народ и његово руководство (свако руководство њено после 2000. године) практично изврше самоубиство. Али ниједан народ није масовно суицидан, па није ни српски народ.
Највећи је проблем уцена која се изводи преко одузимања свих права остатку непобијеног и непротераног српског народа с КиМ-а и давање права извршиоцима власти да раде на КиМ-у шта хоће и желе, без икаквих последица по извршиоце.
Вршиоци власти НАТО-а на КиМ-у лукаво су „легализовали“ укидање Србима ћирилице сагласно српском Правопису и Закону (из 2021)
Извршитељи власти у формално, а у много чему и суштински, приватној НАТО-овој држави на КиМ-у користе (и) сваку кардиналну српску грешку да легализују отимачину КиМ-а. На пример, за легализовање отимачине на КиМ-у НАТО (Запад) обилато користи српско тражење од претходне власти у Србији да се договарање о КиМ-у премести из Уједињених нација у антисрпске европске „институције“, које су у огромној већини за процес легализовања отетог КиМ-а у приватну државу НАТО-а. Срби су тако, својом грешком, из Уједињених нација – где имамо силе које не признају отимачину КиМ-а – у подјармљену Европу која одлучује о свему, па и о КиМ-у како НАТО (западни најјачи силеџија) каже. НАТО чак и не дозвољава да се Срби и Албанци директно договарају, него допуштају да договор буде оно што НАТО (Запад) издиктира и Албанцима и Србима. За сада то диктирање одговара само Албанцима (Шиптарима).
На основу друге велике противнационалне српске грешке у Правопису српскога језика Матице српске и Одбора за стандардизацију српског језика који су (2010), противно уставној одредби из става првог Члана 10. Устава Србије и противно целој пракси у Европи, легализовали у српском језику, уз своје писмо, и туђе латиничко писмо (хрватску гајицу), извршитељ НАТО-ове приватне државе на Југу Србије (на КиМ-и) има легитимност у изведеном укидању Србима ћирилице ових дана (и) на северу Ким-а. Због тог укидања ћирилице Србима сада (и) на северу КиМ-а нисмо чули да је икакав писани протест упућен ни Уједињеним нацијама, ни НАТО-у (стварном приватном узурпатору – власнику „државе Косово“) и захтев за враћање ћирилице. А и да упуте писани протест, српским властима у Србији би одговорили слично како су им одговорили Хрвати преко једног њиховог стручњака. Написао је тај стручњак да Србима у Вуковару није одузето ћириличко писмо, него им је изабрано оно писмо (хрватско, латиничко) које су Срби у Србији легализовали у свом Правопису за српски језик. А српски лингвисти и власт заиста су у свом Правопису српскога језика легализовали „латиничко писмо из српско-хрватске језичке заједнице“ (стр. 17. Правописа) као друго, алтернативно писмо које је одавно у Србији, на тај начин, претворено у прво, тј. доминантно писмо (чак у 90 одсто у Србији), јер је више српских лингвиста хрватско писмо чак претворило (преименовало) у „српску латиницу“, па чак и у „Вукову српску латиницу“. То што су до тога дошли лажни српски националисти (на штету Срба и њиховог писма) и они који су имали циљ да ништа у српском језику Хрвата није српско, па чак ни њихово национално латиничко писмо гајица, који су лажни „великосрби) који су спремни да прихвате и нестанак ћирилице само да убеде Србе да је хрватска гајица „српска латиница“. Притиснут обманама и антићириличким насиљем од ранијих комунистичких власти и српским лингвистима сербокроатистима, тачније свирачима на двоазбучној фрули – у српским школама, српска деца уче и данас из српског правописа да „Срби имају два писма“ и да је то јединствено за Србе – срећно „богатство двоазбучја“, па замену стварно српског једног писма ћириличког не виде за грешку, него предност. То што се такво „омиљавање“ туђег латиничког писма остварује оно што је ранији председник Одбора за стандардизацију српског језика Иван Клајн говорио пре своје смрти да је „у Србији ћирилица победила, да Србија више није ћириличка земља и да ће и Срби постати нормалан једноазбучан народ, али сада у латиници, што Клајну и већини српских лингвиста сербокроатиста то није сметало. Смета само мањем броју њих који су схватили наметнуту им заблуду (позитиван пример раније Б. Брборића и данас Драгољуба Петровића) а највећи број српских лингвиста не прихвата јендоазбучје (и) у српском језику и српском правопису (чиме се једино може сачувати ћирилица код Срба), него се бори само за то да поред хрватске латинице у језику Срба буде једино неки већи проценат ћирилице у јавности у Србији (идеално би им било 50 одсто ћирилице), али не и за то да и Срби, по свом Уставу и општој пракси у Европи и свету, буду народ са својим писмом у свом језику.
Узурпатор српске земље користи силу и наше грешке
Ту српску грешку сигурно је знао и искористио извршилац НАТО-ове власти на КиМ-у и укинуо Србима ћирилицу у складу са српским правописом и споменутим српским Законом о употреби српског језика и ћириличког писма из 2021. године, по коме приватне фирме немају обавезу да српски језик пишу српским (ћириличким) писмом. А како је „држава Косово“ НАТО-ова приватна фирма, она и по српском правопису и закону не мора српски језик да пише ћириличким писмом.
Према томе, српске државне институције и њихов најпокретљивији и најраднији део – Председник Србије чак су српским правописом и законом сами себи везали руке да напишу НАТО-у (Западу) макар званично протестно писмо због укидања права на ћирилицу у приватној НАТО-овој држави на српском КиМ-у, јер су, реченим српским Правописом и Законом укинута уставно стопостотна права на ћириличко писмо и Србима у УЖАС-у у 90 одсто случајева у јавности. Обманут од српских лингвиста сербокроатиста у школи у време Броза, али и после Броза од српских лингвиста сербокроатиста, и сâм Председник ишао је наруку укидању ћирилице (и) на северу КиМ-а ових дана понављањем више пута српске обмане 2021. године, у време сачињавања и усвајања вишеструко противуставног споменутог закона у Скупштини Србије: „Спасићемо ћирилицу, али и латиница је наше писмо.“ Највероватније је мислио на већ 70 година доминантно, смишљено наметнуто Србима, хрватско писмо (гајицу) које је донео у Србију први пут као писмо Срба у Србији аустроугарски окупатор 1916. године и који је повео са собом хрватске уреднике да Србима уређују новине на хрватској латиници уместо тада строго забрањене српске ћирилице. Тада је први пут у Србији Србима наметнута хрватска латиница коју су онда комунисти са српским властима и српским лингвистима после Другог светског рата ширили насилно и плански, па су Срби за тачно 70 година (колико ће у Србији бити двоазбучја: 1954-2024) сасекли 90 одсто свога писма у јавности и једва сачували просечних 10 одсто ћирилице. Зато, ширити и данас у Србији наметнуту нам заблуду да је „и латиница наша“ омогућава нам једино да изгубимо за коју деценију и ових преосталих 10 процената ћирилице (и) у ужој Србији.
Тако Срби својим великим грешкама и самообманама помажу непријатељима да насилно лакше и брже отимају нашу територију и наше вредности. Ето, и ћирилицу нам на КиМ-у данас отимају у складу с нашим правописом и споменутим законом! Треба знати да је писмо, за Србе посебно макар у једноме веома важном, потребније и од језика јер се језик чува најбоље записан писмом. Говорни језик губи се у (в)етру, а записани језик чува се дуже у записаним списима.
Закључак
Својим грешкама у УЖАС-у, као што је наша молба да нам издиктираним „договорима“ пресуђује узурпирана Европа од нешто мање узурпираних Уједињених нација и да правимо и чувамо такав Правопис и Закон за напуштање свога писма и у УЖАС-у – ми помажемо и олакшавамо нашим непријатељима, мучитељима и тлачитељима да нам лакше и брже отимају територију и писмо по нашим молбама и грешкама. Треба знати (како један наш књижевник рече, да се територија губи лако када изгубимо на њој свој језик и писмо.
(4. октобар 2024)
Аутор; Драгољуб Збиљић, је језикословац са 17 објављених књига о поломима у српском језику, о затирању српске ћирилице наредбама и законима о забранама од непријатеља и окупатора, као и сопственим лошим решењима питања писма у српском правопису и неуставним законима и оснивач првог Удружења за заштиту ћирилице српског језика „Ћирилица“ (2001)
