На граници са другим светом: последње речи умирућих
Понекад, у последњим речима умирућих верника, можемо додирнути тајну која је била садржај њиховог земаљског живота, али и ону која им је откривена на граници између овог и других светова. Али клеветници Бога и вере умиру јадно. Нешто им се открива на овој ивици живота, пред саму смрт виде демоне окупљене крај кревета, осете смрад или врелину паклених провалија…
На Западу постоји низ публикација о последњим речима познатих људи изговорених пред саму смрт. Често су то некакви измишљени изрази, често бесмислице. У сваком случају, врло је тешко установити аутентичност ових речи. Пре 10-так година наишао сам на самртне речи једног подвижника православне вере. И исписао сам их. Од тада, кад год у некој књизи, која је веродостојна, прочитам речи умирућег човека, исписујем их. Током времена, појавило се очигледно правило: речи умирућег праведника прожете су светлошћу и љубављу. Зла особа, неверник, тешко умире, а последње речи које му прелазе преко усана су страшне речи. Већ само слушајући их, може се претпоставити какав је био духовни живот умирућег…
Отварање Царских двери
Господ може да ублажи, али може и да дозволи да човек до краја попије целу чашу патње. Подвижници никада нису жалосно умрли. Иако су умирали у великим боловима, њихова душа је живела у ишчекивању новог живота. И у блажену вечност су и одлазили… Понекад, у последњим речима умирућих верника, можемо додирнути тајну која је била садржај њиховог земаљског живота, али и ону која им је откривена на граници између овог и других светова.
Последње речи светог патријарха Хермогена изговорене су људима: „Нека над њима буде милост од Господа Бога и благослов од нашег смирења“. Након ових речи, Пољаци су престали да му доносе храну у затвор, а након неког времена, 17. фебруара 1617. године, он је умро.
Ево речи Његове Светости Патријарха Тихона, исповедник Русије: „Слава Теби, Господе, Слава Теби, Господе, Слава Теби, Господе!“
Када почиње Божанствена Литургија, отварају се царске капије и свештеник свечано изговара: „Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа…“ Управо овог тренутка руски религиозни филозоф, принц Јевгениј Трубетски се сетио у часу своје смрти. Његове последње речи биле су: „Царске двери се отварају. Почиње Велика Литургија“.
Професор Петроградске богословске академије Василиј Васиљевич Болотов, познати научник, човек са огромним знањем и вером у срцу, умирао је потпуно свестан. Његове последње речи на земљи биле су одушевљење његове душе пре него што се блаженство отворило пред духовним погледом: „Како су дивни последњи минути … како је добро умрети… ја идем на Крст… Христос долази… Бог долази…”
Свештеномученик Иларион: „Како је добро, сада смо далеко од…“ И предао је дух Богу.
Последње речи подвижничког епископа Атанасија (Сахарова) умрлог 1962. године биле су: „Молитва ће вас све спасити.“
Речима „Спаси, Господе, и помилуј цео свет“, подвижник 20. века, свети Серафим Вирицки, предао је свој дух Богу: Ово нису само речи, ово је кредо великог пастира, који је сву своју снагу, до последње капи, посветио молитви за свет.
Пред страшним скоком у мрак
Али клеветници Бога и вере умиру јадно. Нешто им се открива на овој ивици живота, пред саму смрт, можда виде демоне окупљене крај кревета, можда осете смрад и врелину паклених провалија…
Франсоа Мари Аруе, познат под псеудонимом Волтер, се целог живота борио са против Хришћанства. Међутим, последња ноћ у његовом животу била је страшна. Преклињао је лекара: „Заклињем вас, помозите ми, даћу вам половину имовине, ако ми продужите живот за најмање шест месеци, ако не, онда ћу отићи у пакао, а ви ћете ме следити тамо“. Хтео је да позове свештеника, али његови слободоумни пријатељи то му нису дозволили. Волтер је на самрти викао: „Остављен сам од Бога и људи. Идем у пакао. О Исусе Христе!“
Томас Пејн, амерички атеистички писац рекао је на самрти: „Дао бих светове да их имам, само да моја књига, „Доба разума“, никада није била објављена. Христе, помози ми, буди са мном!“
Емилијан Јарославски, аутор књиге „Библија за вернике и вернике“, умирући, замолио је свог пријатеља: „Спалите ми књиге. Види, овде је Он. Он ме чека. Спали моје књиге.“
Фридрих Вилхелм Ниче је пре смрти полудео. Умро је лајући у гвозденом кавезу.
Гете је рекао: „Мрзим само две ствари: стенице и хришћанство!“ У време своје смрти, међутим, викао је: „Светлост! Више светла!
Дејвид Хјум, шкотски филозоф и атеиста, пред смрт је стално викао: „Ја сам у пламену!“. Његов очај је био страшан…
Сигмунд Фројд је атеиста који је категорички негирао идеју о инспирацији религије, означавајући је као „колективну опсесивну неурозу“, као „масовну илузију“. Религијску потребу сматрао је урођеном, због Едиповог комплекса. Године 1938., након припајања Аустрије Немачкој и прогона Јевреја од стране нациста, Фројд је емигрирао у Лондон. Болујући од рака изазваног пушењем, те неурозе и суицидалних склоности, замолио је свог лекара и пријатеља Макса Шура 1939. да му помогне у самоубиству. Дао му је троструку дозу морфијума од којег је умро 23. септембра 1939. године.
Томас Хобс – енглески филозоф: „Ја стојим пред страшним скоком у мрак.“
Чарлс Дарвин је неколико дана пре своје смрти узвикнуо следеће речи: „Апсурд је претпоставити да је еволуција могла формирати људско око!“ За своју теорију, које се иначе пред крај одрекао, је рекао: „Био сам млад човек и још се нисам формирао као особа. Поделио сам своја нагађања, претпоставке и, на моје изненађење, моје идеје су покупљене муњевитом брзином. Људи су од њих направили нову религију.“
Лењин је умро помрачене свести. Пред смрт замолио је сто и столице за опроштај својих грехова… Како је то чудно за човека, који је за милионе људи био вођа и идол…
Наполеон. Његов лекар је написао: „Цар је умро сам, напуштен од свих. Његова умирућа борба била је страшна…”
Зиновиев – Лењинов друг, погубљен по Стаљиновом наређењу: „Слушај, Израеле, наш Господ је један Бог“, последње су речи једног од вођа атеистичке државе.
Џон Ленон (Битлси): На врхунцу славе (1966.), током интервјуа за један водећи амерички часопис, рекао је: „Хришћанство ће ускоро нестати и не желим ни да расправљам о томе. Сигуран сам у то. Након што је објавио да су Битлси познатији од Исуса Христа, он је трагично умро. Један психопата га је упуцао у шест метака. Значајно је да је убица ово учинио како би му одузео популарност и постао познат у целом свету као убица славног певача.
Танкреду ди Алмеда Невис, бразилски политичар јавно је рекао током своје председничке изборне кампање: „Ако добијем 500.000 гласова од своје странке, онда ни сам Бог неће моћи да ме смени са места председника!“ Наравно, добио је ове гласове, али се након тога разболео и дан пре него што је постао председник, изненада умро.
Инжењер који је изградио Титаник, након завршетка радова, на питање новинара колико је сигуран његов „чудотворни“ брод, одговорио је са иронијом у гласу: „Сада ни Бог не може да га потопи!“ Сигурно сви знају шта се догодило са непотопивим Титаником, већ на првом путовању.
Мерлин Монро, чувену глумицу посетио је еванђелист Били Грахам, током представљања своје емисије. Рекао је да га је Дух Божји послао да јој проповеда. Након што је саслушала проповедника, она је одговорила: „Не треба ми твој Исус!“ Само недељу дана касније, пронађена је мртва у свом стану.
Група пијаних пријатеља 2005. у граду Сао Пауло у Бразилу дошла је по једну девојку код њене куће, да би је повели са собом на неку забаву. Мајка ове девојке, веома забринута за њих, испратила ју је до аутомобила и, држећи кћер за руку, са зебњом рекла: „Кћери моја, иди с Богом, и нека те он задржи“. Она је на то смело одговорила: „У нашим колима већ нема места за Њега, осим ако Он не уђе у пртљажник кола…“ Неколико сати касније, мајка је обавештена да је њена ћерка доживела страшну саобраћајну несрећу и да су сви у возилу погинули! Аутомобил је унакажен до непрепознатљивости, међутим, полиција је саопштила да је упркос чињеници да је цео аутомобил потпуно уништен, тако да није могуће ни препознати његову марку, пртљажник је остао потпуно неоштећен, што је потпуно супротно здравом разуму. Замислите опште изненађење када се пртљажник лако отворио, а у њему је пронађен послужавник с јајима, а ниједно се није сломило, па чак ни напукло!
„Не варајте се, Бог се не да исмејавати. Јер што човек сеје, оно ће и жњети“ (Галатима 6: 7)
Аутор: Јереј Константин Пархоменко
Извор: Пријатељ Божији
