На данашњи дан муслимански зликовци убили су двоје младих-симбол некадашњег Сарајева
18. маја 1993. године снајперским хицима на Врбања мосту у Сарајеву убијени су Србин Бошко и муслиманка Адмира, познати као сарајевски Ромео и Јулија.
Бошко Бркић и Адмира Исмић упознали су се на сарајевској Олимпијади 1984. године. Убрзо након познанства, њихово пријатељство је прерасло у средњошколску љубав, која се наставила и након што је почео рат на просторима старе Југославије. Желели су да се венчају, планирали будућност и заједнички живот, а родитељи са обе стране су их подржавали у томе. Међутим, све то је остало неостварено у њиховој 25. години живота.
Годину дана након почетка рата у Босни и Херцеговини Бошко и Адмира су одлучили да напусте пакао Сарајева и бољи живот потраже негде где њихова љубав неће бити осуђивана. Преко заједничког пријатеља су договорили излазак из опкољеног Сарајева те су 18. маја 1993. године кренули ка слободи. Верујући да је на снази примирје, нису чекали ноћ него су кренули у 17 сати, али су стигли само до Врбања моста где је први метак из снајпера погодио Бошка, а потом и Адмиру. Иако смртно рањена, Адмира је допузала до мртвог Бошка, загрлила га и издахнула. Тако је њихова велика и искрена осмогодишња љубав завршена смрћу.
Њихова загрљена тела остала су на “ничијој земљи” наредних седам дана, а слика трагедије двоје заљубљених обишла је свет. Тела Бошка и Адмире су, на крају извукли војници Републике Српске и покопали их на гробљу у Лукавици.
По завршетку рата тела су пребачена за Сарајево, где су и сахрањена, на гробљу Лав.
По устаљеној пракси годинама су многи оптуживали да су двоје младих убијени са српске стране, међутим, то је оповргнуто исказом бившег оперативца бошњачке тајне службе АИД Едина Гараплије. Он је у Тужилаштву Сарајевског кантона рекао да су Бошка Бркића и Амиру Исмић 18. маја 1993. године убили припадници тајне муслиманске терористичке јединице „Шеве“. Гараплија је за ово убиство оптужио Неџада Херенду, који је неко време био шеф „Шева“, те припадника ове једнице Драгана Шошића. Као и за све друге муслиманске злочине ни за убиство сарајевских Ромеа и Јулије до дана данашњег нико није одговарао.
Ова трагична прича о двоје људи који су страдали у жељи да напусте град у ком је муслиманско безумље преовладавало, симбол су не само велике љубави, него и уништења лажних снова о заједништву и суживоту некада вишенационалног Сарајева. Они који су почели рат у БиХ, који су убили Бошка и Адмиру, поново се спремају за исти злочин!
Уредништво Борба за истину
