Муслимански снајпериста убио две девојчице

Убијене само зато што су Србкиње

МУСЛИМАНСКИ СНАЈПЕРИСТИ ПУЦАО НА ДЕЦУ: Мало пре потписивања Дејтонског споразума, Милица и Наташа одиграле су своју последњу игру

Девојчице су убијене док је на снази било примирје, а у записнику из болнице пише да је Милица довезена мртва, док је Наташа умрла 15 минута након пријема.

Убице су 11. марта 1995. године из дела Сарајева под муслиманском контролом пуцале са зграде „Лориса“ на тадашњем Тргу Пере Косориц́а, а сада Тргу хероја, на десетогодишњу Милицу и деветогодишњу Наташу, које су играле ластиш у Улици Раве Јанковиц́, испред зграде на броју 59.

За тај злочин, као и у многим другим случајевима убистава српске деце на подручју Српског Сарајева и Сарајева, нико никада није одговарао.

Само осам месеци пре потписивања Дејтонског споразума, Милица и Наташа одиграле су своју последњу игру, прекинуту смрћу која је дошла из дела града где су рођене и живеле

Наташа Учур и Милица Лаловић, тог 11. марта ратне 1995. године, изашле су испред своје зграде. Место за игру нашле су поред групе српских војника. Снајпериста тзв. Армије БиХ вребао је са зграде „Лориса“. Ипак, снајпериста није пуцао на војнике. Два пуцња била су довољна за нејака дечија тела.

Девојчице су убијене док је на снази било примирје. Милица и Наташа одмах су превезене у болницу Касиндо. У записнику из болнице пише да је Милица довезена мртва, док је Наташа умрла 15 минута након пријема.

Тада је доктор болнице Славко Ждрале рекао да су код девојчица констатоване тешке повреде главе. Према његовим речима, убице су биле немилосрдне и није било никакве могуц́ности да им буде пружена помоц́.

Према сведочењима тадашњих становника Грбавице, у време када су убијене девојчице није било никаквих ратних дејстава, јер је био склопљен споразум о примирју које су надгледали француски и руски припадници међународних војних снага.

На само неколико десетина метара од њихових пунктова који су били распоређени на линији раздвајања између две зараћене стране хладнокрвно су убијене Милица и Наташа. Непосредни сведок убиства девојчица, бивши припадник Војске Републике Српске Предраг Чаркиц́ раније је за Срну испричао детаље мучког и свирепог убиства девојчица.

  • Нас шест војника седело је за столом. Пили смо кафу, јели, шалили се. Било је лепо време, уобичајен дан. Примирје. Мир и тишина, више народа на улицама. Колико се сећам, тај је дан у Сарајево дошао председник Француске Франсоа Митеран – причао је Чаркић.

Сец́а се да су девојчице играле ластиш најдаље пола метра од њих, док су у непосредној близини дечаци играли фудбал.

  • Могли смо их, малтене, руком дохватити. Наједном су се зачула два узастопна пуцња, паде прво једна, па друга. Скочили смо, покупили их и склонили у заклон. Кажу да је био један снајпериста. Ма, немогуће да је један, јер убијене су у игри, у покрету“ – наводи Чаркић.

Чаркиц́ указује на чињеницу да убице нису пуцале у њих — војнике који су били у униформи и видљиви исто као што су биле видљиве и девојчице, него у децу како би њихов злочин био још страшнији. Према његовим речима, тако не ради ни животиња кад убија.

  • Нисмо одговорили јер смо строго поштовали примирје. Хтела је наша војска да изађе на линију и пуца, али пошто је било примирје наредба је била да се не сме пуцати – објаснио је Чаркић.

Он је навео да родитељи једне од убијених девојчица годинама нису имали деце и да је, након што су добили потомка, „неки идиот све то уништио“. Чаркиц́ је нагласио да Милица и Наташа нису једине дечије жртве безумних убица, а као пример наводи случај убиства дечака Срђана, чији је отац био курир у општини Српско Ново Сарајево.

Према наводима сведока, девојчице је убио С. П, припадник 101. бригаде такозване Армије БиХ. Сарајка Фатима Бајрамовиц́ сведочила је да је то учинио Сејо Пискиц́, који је рођен 1956. године у Грачаници.

  • Ко зна колико их је снајпериста посматрао и око 15 часова и 30 минута одјекнула су два пуцња – посведочио је својевремено Милан Павловић из Сарајева.

Сведоци су испричали да се Пискић јавно хвалио да је из снајпера убио девојчице и још 20 Срба у насељу Грбавици. Привођен је, али никада није процесуиран. Овај случај не постоји у правосудним институцијама. Данас нема информација где се Пискиц́ налази, а спекулише се да је погинуо или умро.

Извор: Редпортал.рс

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!