Мишљења

Мрачна авлија нашег времена

Данашњи свет се на некакав застрашујућ начин спрема за катастрофу. Иако игноришући драматично стање, у свету се одвијају побуне, ратови, трагедије и сви ови процеси слуте великом ратном сукобу. За то време поменимо опет и опет невероватан однос ове цивилизације према деци. Тако између осталог УН дају препоруку да деца и најмањег узраста требају имати сексуалне партнере и да је то њихово право. Надаље читава сиротишта су продана у Украјини и процењује се да је око 60 000 деце завршило у ланцима трговине децом. Ћерка Била Клинтона најављује иницијативу под називом „Велики Улов“ која ће бити највећа акција подвргавања деце здраственом третману. Да ли је то у плану нека нова здраствена криза? Има још таквих вести, сматра се да се мождано мртве жене могу искористити као сурогат мајке. Дакле деструкција је постала друго име нашег времена.

Постгеноцидни период

Али сетимо се овом приликом страдања деце у систему концентрационог логора Јасеновац који је по дечијим логорима и по 56 начина убијања логораша био најпознатији концентрациони логор у свету. Овом приликом се захваљујем Институту за истраживање Јасеновац и др Бари Литучију на организовању међународне Конференције о Јасеновцу у Београду 22. и 23. априла ове године која је између осталог донела значајне резолуције. Међутим у овом моменту коначно треба рећи следеће, а то је да је српски народ и после 80 година због непризнатог и неозваниченог геноцида над собом постао жртва постгеноцидног периода цивилизацијског срамног подухвата против једног страдалног народа у процесима сатанизације, етничкиким чишћењима, бруталним маскарима и у отимању вековне историјске земље. Јеврејски народ има дефинисано страдање у геноциду над овим народом у свим земљама страдања у току другог светског рата под јединственим називом Холокауст, Роми имају озваничено геноцидно страдање у свим земљама страдања у другом светском рату под називом Самударипен, једино српски народ је предмет понижавања и терорисања самом чињеницом да је свет дозволио себи да једно такво страдање „украси“ најтежим 80-годишњим прогоном. Ти поступци се виде у безсрамној трговини око броја страдалих, иако је у теренском истраживању државне комисије у којој је био и академик проф. др. Србољуб Живановић било недвосмислено закључено да је у систему јасеновачких логора страдало најмање 700 000 Срба, 23 000 Јевреја и 80 000 Рома, те је због доказног материјала и принципјелног става академика Живановића, овај сјајни стручњак провео живот у емиграцији прогоњен из отаџбине где је неуморно сведочио о трагедији свога народа. Ове бројеве страдалих признавао је чак и комунистички режим, ове чињенице су изнете и на Конференцији у Њујорку пре тридесет година на којој је суделовали експерти са пет континената, ови подаци надаље постоје и у многим архивама света. И још најмонструозније од свега, у систему јасеновачких логора страдало је 110 000 деце до 14 година. Дакле, ко то данас може трговати са овим жртвама и каква је то цивилизација која оспорава овај геноцид. Да будемо јасни, када ниједан Србин после свих трагичних догађаја у току само последњих 80 година не би тражио да му се озваничи ово страдање, свет би морао то учинити на сопствену иницијативу, сетимо се само бомбардовања! Ако то није случај, онда се том нечувеном игнорацијом газе сви геноциди и све жртве геноцида јер или је признање страдања цивилизацијска тековина или НИЈЕ.

Ужасно отрежњење

А сада се вратимо у садашњу мрачну авлију нашег времена и запитајмо се да ли би се десила сатанизација, етничка чишћења, стотине хиљада страдалих због трговине органима и отимање свете српске земље да смо као народ имали озваничено геноцидно страдање над собом. Зар није окосница свих напада на српски народ и српске светиње управо ово монструозно скривање драме свих стратишта српског народа у другом светком рату.

А сад, погледајмо и себе. После јадног отпора велеиздаји Косова и Метохије, ми смо окупаторско-издајничком апарату просто отворили „врата раја“, наш непријатељ буквално није могао да одабере где пре да нас нападне. И изабрао је масакре. Трагедија у ОШ „Владислав Рибникар“ се без сваке сумње одвила као војна акција непријатеља са небројеним доказима, а у Младеновцу је практички стављен на тест „колумбијски“ модел контролисања друштва преко криминалног дела који у Србији може да буде сваког момента најстрашније активиран. Тешка је илузија да ћемо окрећући главу од светиња и велеиздаје наћи мир кулминирала је у ужасно отрежњење у акцијама масакра и сазнању да окупаторско-издајничка камарила неће никад обуставити своја разорна деловања.

Наше друштво заиста тоне, толеришући најгоре насиље у јавном простору, прихватајући безумне законе, суделујући у политичком животу са велеиздајницима, заборављајући светиње нада се да ће губитком територијалног интегритета и државности Србије сачувати било коју институцију или било кога у овој раскомаданој држави. Бруталности ове власти у промовисању велеиздаје, насиља, опскурних садржаја у медијима, хранећи криминал у свако сегменту друштва пристигло са на сам руб грађанских сукоба. Зато и сада после година и месеци позива да пружимо отпор, да се окупимо против велеиздаје и против распада државе и свих других погубних процеса зрело је, на несрећу, време сазнања да се морамо бранити. На ту чињеницу су нас подсетили млади страдалници нашег бедног стања. Заиста немамо куд него да уложимо крајњи напор у борби против велеиздаје, а онда и свег другог насиља јер када окренемо леђа завету, сва врата напада на све грађане Србије су широм отворена. Драматично је време, али недајмо да нас окупатор претвори у непријатеље самих себе тако кријући тешко геноцидно страдање српског народа и епске борбе за опстанак више десетина протеклих година. И имајмо на уму да су ови масакри, тешко је рећи, били рутинско дело окупаторско-издајничке клике тако често примењиван у многим земљама света, зато коначно подржимо између себе све оне које сматрамо достојним нашег поверења, уложимо напор у окупљање, уложимо напор у подршци једни другима, просто не трагајмо за признањима и поделама у земљи која крвари. Наравно поменимо и групу грађана која истрајава у окупљању у више од 1000 дана пред Скупштином упорно сведочећи о свему наведеном.

И на крају изражавамо најискреније саучешће породицама пострадалих у масакрима ових дана. Нека би Господ уделио рајска насеља душама страдалих, а породицама утеху.

Ниједан народ света као српски народ није тако дуго трпео злочинства над собом без знања, гласа и разумевања овог палог света. Будимо људи! – порука је човечанству“

Гордана Кангрга-Микулић, двоструки магистар електротехнике, иницијатор сам и организатор Сабора Унивезитетских Професора у оквиру којег сте сведоци многих излагања наших цењених професора и доктора наука петком у просторијама Ћирилице. Десетине излагања у оквиру Сабора можете погледати на сајту: www.suprof.org

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!