Ruši se srBski jezik kao stub kulture preko veleizdajničke vlade
Možemo li staviti sopstveni jezik u muzej, da bi opstao?
Dok su NATO bombe padale na Srbiju, dotle zapadna medija behu bombardovana s intervijuma nekih čudnih “Srba“ koji nisu znali da razlikuju Č od Ć, DŽ od Đ. Behu to uglavnom šiptari, koji su govorili u naše ime, protiv nas i ostvarivali lažima neverovatne poene u inostranstvu za svoju sotonsku stranu. Beše rat i oni su dobili medijsku bitku — još uvek, Oksidentalci, veruju u njihovu priču. Ali, rat, ide očigledno dalje… i ima bitki koje su ispred nas. Istina je u našim rukama, samo je moramo znati osvetliti, pa da zasija. Zato, hajde da pogledamo sopstveni medijski prostor.
Danas, u “slobodnoj“ Srbiji, slušamo neke novinare, sportiste, medijske ličnosti… koji takođe, ne znaju da izgovore i razlikuju gore navedene zvukove. Iako kao nose srBska imena. Radi li se tu o namernom srozavanju jezičkih normi ? Otupljivanju naroda na sopstvene zvukove samo njemu svojstvene ? Da li su naši gluvi, pa ne vide da se radi o zapadnim prodanim slugama koji imaju svoje mračne objektive u rukavima, o špijunima, o zamenjenim osobama, ko zna kome.. ? Nismo li se decenijama čudili Titovom akcentu ? Tito je izgovarao L kao Nemac – i nijedan lingvista tog vremena nije skrenuo pažnju javnosti na ovu činjenicu ! Tito nikada nije znao ni da pravilno upotrebi dativ množine. A to je bila dodatna indikacija da nije bio slovenskog porekla. Da smo uhvatili Tita u lažima, ne bi mogao otcepiti Kosovo, srce Srbije, 1974. i ne bi mogao ostaviti četrdeset procenata Srba izvan granica Srbije. U Bosni bi se pisala ćirilica. U Hrvatskoj, takođe. Samo preko njegovog stranog izgovora, mogli smo uhvatiti Tita. Mogla se spasiti Srbija. Moralo se.
Prednost našeg izuzetno teškog jezika za izgovaranje s gramatikom sedam padeža, jeste, upravo činjenica da se špijuni ne mogu kod nas kalemiti. Prepoznatljivi su. Ali, mi kao da ne verujemo svom sopstvenom sluhy !? Prečujemo stranačke akcente i ne sxvatamo s kim imamo posla. Ne koristimo Bogom datu prednost u sopstvenu korist. Senzibilizacija za ovo pitanje, može da nam pomogne da ne dozvolimo prevarantima s mračnim vatikanskim / zapadnim objektivima da nam zamagljuju vidike i prostore. Moramo znati prepoznati svoje od tuđeg. Samoodržanje, preživljavanje napada na kulturu i jezik, ide preko spoznaje svog sopstvenog jezika. Tu ne sme biti degradacije i spuštanja nivoa.
Ne samo da se govorni jezik u Srbiji zabataljuje, da romski i albanski preuzimaju najudarnije vreme na Radiju Relevizije Srbije, nego čak i naša pisana medija sramno u tišini mraka zamenjuju slovo Ć s nekim u našoj azbuci nepostojećim C s akcentom (nemoguće ispisati, bez neke veleizdajničke tehnologije). Čak i najtiražnije srBske novine, Novosti, upotrebljavaju ponekad ovaj simbol. O tom fenomenu, ovde:
https://sedmasila.rs/zabranjeno-slovo-srbske-azbuke/
Pravilan izgovor i pravilno pisanje, postajaće sve veći problem. Ne samo zbog uljeza s rušilačkim planovima nego i zbog strašne demografske situacije. Deca druge generacije Srba rođenih u inostranstvu neće biti sposobna da pravilno izgovore jezik svojih predaka. I za ovo je potrebna senzibilizacija i potraga za rešenjem. Radi se o polovini naše najmlađe generacije, ako uzmemo za bazu da nas ima i više od sedam miliona izvan granica Srbije (s onima koji su odlazili s naših prostora za vreme kraljevine i koji su izgubili korene, moža biti i dvadeset, trideset miliona Srba koji nose -ić na kraju prezimena).
Naša deca nemaju više srBske pesmice na Radijy BG1 — sada im puštaju nemačke i engleske pesme, pa čak i nerazumljive tekstove na tim stranim germanskim jezicima, da ih što pre spreme za gastarbajterski bedan život, bez roda i bez ičeg svojeg. Decu bombarduju i s pederskim porukama – u emisiji u 13 časova, možete s vremena na vreme da čujete muški glas koji viče : “Jolanda, volim tvoje brkove“. Raste, u sred Srbije, generacija kosmopolita, bez nacionalne baze. Njeni heroji su Supermen, Spajdermen, Betmen… a jezik pun anglicizama i stranog bolesnog duha. Tužno. Jova Jovanović Zmaj, Kockica, Kolibri, Dragan Laković, Mokranjac, Branko Ćopić… su izgleda zabranjeni. Kao i slovo Ć, kao i srBski jezik u udarno medijsko vreme…
Izgleda da je i Slaviša K. Miljković zabranjen – on objašnjava ovde zašto neke gramatički tačne palatalizacije ne treba da se upotrebljavaju (zašto srBski a ne srpski): https://www.youtube.com/watch?v=AZIhDmue8ck&t=23s
Hrvatske pesme se vrte po našim medijskim prostorima iako Hrvati nikada nisu niti priznali niti platili tri počinjena genocida! A njihovi arhivi preuzimaju naše podatke po naredbi švabsko-pederske vlade za digitalizaciju Srbije – kao Hrvati će ih čuvati… a ne spaljivati! Oni niti naše pesme, niti naše pisce, niti našu misao dozvoljavaju u svojim latinizovanim i pokatoličenim neprijateljskim i zlim prostorima. Naša srBska crkvica iz devetog veka u sred Dubrovnika je sakrivena korovom… Vatikanki sluga, papoljubac i profiter, prodaje nam čak i ljubav prema Zagreb-u, tom ustaškom sotonskom utočištu koji neumorno radi upravo na rušenju srBskih jezičkih normi, a koji se nekad zvao Srbinovo. Lako je uvideti, da Hrvati više i ne razlikuju Č od Ć. Takvi nam tajno vode medijsku politiku po konceptima Vatikanskih pedera. Edi Ramu nam sada takođe predstravljaju kao prijatelja, dok on napada Dika Martija* koji je zaista naš prijatelj. Stvaranje s koljačima i trgovcima organa nekog “otvorenog Balkana“ je ništa drugo nego kopanje groba srBskoj kulturi i jeziky.
Jasno je da se otvoreno ruši srBski jezik kao stub kulture. Iznutra, preko same veleizdajničke vlade ! Možemo li staviti sopstveni jezik u muzej, da bi opstao ? Hoćemo li i dalje biti gluvi na srozavanje i razaranje jezičkog koda koji je esencija našeg nacionalnog bića ? Dozvoljavati da šiptarski, hrvatski i romski imaju prednost u našim medijima ? Koja to zemlja sveta dozvoljava da se kod njih emituju emisije na stanim jezicima !? Toga nema nigde. Crbija mora da prestane s “manjinskim“ programima na srBskim talasima. Mogu se emitovati emisije na stpanim jezicima, na drugim talasima, koji ne oduzimaju medijski prostor Srbima. O Četvorostrukoj autogenocidalnoj politici Srbije, ovde:
Vreme je da se okrene list. Ima li u Srbiji nekog da denacifikuje naše prostore?
“Neka borba bude neprestana“
Dr med Jasmina Vučić Peev
u srBskoj 7531. godini, u rujnu 5-og (05.09.2022)
S blagoslovom
*https://www.vesti.rs/CIA/Hvala-za-nady-intervju-sa-Dik-Martijem-VIDEO-2.html
