Молитва за обожење и спасење Срба
Смирењем се слабост савлађује, сагласјем се спокој саграђује, разумом и вером свесност надграђује; свесно срце слогу сагледава, нема двојбе,
јасно му је: Само слога Србина спасава.
Подајте нам,
Господе и Боже,
Срби да се међу собом сложе;
Да будемо у једноме духу,
Помажите разуму,
Помозите слуху.
Да Божије речи чујемо,
Кад чујемо, да их разумемо,
Да не буде никакве заблуде,
Не деламо као дјеве луде;*
Већ ко мудре,
Да бисмо од реда били,
Делима се поносили,
На боље мењали,
У слози живели,
Бићем Рода деловали,
И овако говорили, осећали
и мислили:
„Ко је срце,
Нек за све куца једнако,
Праведно и топло,
И уз љубав јако.
Ко је зденац,
Кроз кога нам извор лије,
Мудрост Божју у срцима сије,
Нек је увек чист ко кристал,
Жива вода да се пије.
Ко је око, далеко да гледа,
Појачаном молитвом,
Злу и Нечастивом,
У близину да се не да.
Ко је закон, праведан да буде,
Да нам странци више
не могу да суде.
Ко је тумач, све прошло да знаде,
Да злотвори лажући не задају јаде,
Вера, нада, љубав, будућност да граде.
Ко је вођа, право да говори,
Увек храбро истину
да збори.
Ко је савест, мудро нека чини,
Да се савет драгом
вољом прими,
Да се разједињен с Богом уједини,
Завађени, са браћом измири,
Миротворство, да се,
Непрестано шири.
Ко се моли, Богу нек се преда,
Зло да прође, мимоиђе беда,
Да у народу буде
више реда.
Слаб, да се на јачег ослони,
Свака злоба међ’ нама уклони,
Да зависти у људима нема,
Да се свако, за све,
Са молитвом спрема.
Богоугодно да ради,
Без темеља да не гради;
Да помаже сестри, брату своме,
Сложни, да се одупиру Зломе,
Да нас муке не могу да сломе.
Несебично, где треба,
У помоћ да долазимо,
Нејач да штитимо,
Патњу да смањимо.
И стално да пазимо
Да међу нама нема лажи,
Да чисто срце будно стражи,
Душа да се сећа својих сагрешења,
Исповеда их, на боље
да се мења.
Да не грешимо више,
Да би обожених људи,
Са новим виђењима,
И чистим срцем,
Било у народу више,
Што више;
Да се свако име,
У књигу живота,
За вечност упише!
Да задобијене
врлине достојно носимо,
Да их увећавамо, нове примамо,
Светим Духом узрастамо,
Богу узносимо!“
Амин, амин, амин.
*Прича о десет девојака, Јеванђеље по Матеју (25, 1-13)
Аутори: Луција Брковић и Слободан Бојковић
Прву верзију песме намењену богомољцима испевала је сестра Луција (у Христу Јулија). Брат у Христу Слободан је песму прилагодио да се односи на слогу Срба.
