Molitva monahinja i bogotražiteljki Bogomajci
Žena, pogotovo iskazana kao majka, je stub porodice, osnovne Hristove zajednice. Iskrenim molitvama iz srca pred ikonama Bogorodice dešavala su se mnoga čudesna isceljenja, a bezdetnim ženama, blagodaću su darovana začeća života.
„Da li bi nam,
Majko, noćas pohitala,
Mile ruke, nadu, nama dala,
Ljubavi dodala?
Da l’ bi svoju decu osnažila,
Da li bi nas nežno zagrlila?
Vidiš li u čemu
stoje deca tvoja,
Da smo, Majko, malenoga broja,
A svesne smo svih teškoća boja,
U kom treba
čistim srcem bitku biti,
Silu Hrista u sebe primati,
Prvo sebe, zatim Zloga pobediti.
Nije naša borba samo sa krvlju i telom,
Već i s podnebesnim silama,
prikrivenih velom;
Sa silama tame
što nam prete lošim delom,
Kako bi ga slabe učinile,
Ogledala duše grehom uprljale.
Zato nas
preblaga Majčice osnaži,
Da budemo budne na duhovnoj straži,
Savete nam za pobedu kaži,
Da odvajamo istinu od laži.
Stranputice da uočavamo,
Odbranu molitvama pojačavamo,
Brojna iskušenja savladamo,
Čisto srce da imamo,
Dare Duha da primamo.
+ + +
Majko Nestvorenog, i svega stvorenog,
Ti najbolje vidiš šta sad fali kome,
Podaj snagu svakom moliocu Svome,
Da se hrabro suprostavi Zlome,
Iskušenja, da nas, ne mogu da slome.
U srca naša, malena, zaviri,
Pomaži nam da se duša smiri,
Da se grešni sa Bogom izmire,
Da se ljubav i sloga rašire.
Onda nam razum, Majko, preobrati,
Da bi mogle sa istinom uvek koračati,
Da bi mudro mogle posmatrati:
Kako oko brata ili seju gleda,
Kako kojoj duši prija iskrena beseda,
I da li laži, niko od nas, blizu ne da?
Kako koje srce Živu vodu prima,
Koliko strahopoštovanja
prema Bogu, u nama ima,
I da li veru
ispovedamo delima?
Ako nema straha Božjeg,
Ti ga, Majko, dodaj,
Svojoj miloj dečici,
Sve na korist, podaj.
Kada Božjeg straha ima,
Glupost se ne zbori,
Pomozi, sa strahopoštovanjem,
Da svak’ Božju volju tvori;
Strah Božiji, naša srca,
Za neistinu da zatvori.
Ako se neko od nas Majčice nadima,
I gordosti u nekoj duši ima,
Ne uočimo da se
srcu približila zima,
Ti nas, Majko, pohodi danima.
Svako srce,
Sa ljubavlju, nežno opomeni,
Da se duša pokaje, na bolje promeni,
Svo zlo iz nas iskoreni.
Pomozi Majčice, podaj!
Autori: Lucija Brković, Slobodan Bojković
