Молитва монахиња и боготражитељки Богомајци

Жена, поготово исказана као мајка, је стуб породице, основне Христове заједнице. Искреним молитвама из срца пред иконама Богородице дешавала су се многа чудесна исцељења, а бездетним женама, благодаћу су дарована зачећа живота.

„Да ли би нам,
Мајко, ноћас похитала,
Миле руке, наду, нама дала,
Љубави додала?
Да л’ би своју децу оснажила,
Да ли би нас нежно загрлила?

Видиш ли у чему
стоје деца твоја,
Да смо, Мајко, маленога броја,
А свесне смо свих тешкоћа боја,
У ком треба
чистим срцем битку бити,
Силу Христа у себе примати,
Прво себе, затим Злога победити.

Није наша борба само са крвљу и телом,
Већ и с поднебесним силама,
прикривених велом;
Са силама таме
што нам прете лошим делом,
Како би га слабе учиниле,
Огледала душе грехом упрљале.

Зато нас
преблага Мајчице оснажи,
Да будемо будне на духовној стражи,
Савете нам за победу кажи,
Да одвајамо истину од лажи.

Странпутице да уочавамо,
Одбрану молитвама појачавамо,
Бројна искушења савладамо,
Чисто срце да имамо,
Даре Духа да примамо.

+ + +
Мајко Нествореног, и свега створеног,
Ти најбоље видиш шта сад фали коме,
Подај снагу сваком молиоцу Своме,
Да се храбро супростави Зломе,
Искушења, да нас, не могу да сломе.

У срца наша, малена, завири,
Помажи нам да се душа смири,
Да се грешни са Богом измире,
Да се љубав и слога рашире.

Онда нам разум, Мајко, преобрати,
Да би могле са истином увек корачати,
Да би мудро могле посматрати:

Како око брата или сеју гледа,
Како којој души прија искрена беседа,
И да ли лажи, нико од нас, близу не да?

Како које срце Живу воду прима,
Колико страхопоштовања
према Богу, у нама има,
И да ли веру
исповедамо делима?

Ако нема страха Божјег,
Ти га, Мајко, додај,
Својој милој дечици,
Све на корист, подај.

Када Божјег страха има,
Глупост се не збори,
Помози, са страхопоштовањем,
Да свак’ Божју вољу твори;
Страх Божији, наша срца,
За неистину да затвори.

Ако се неко од нас Мајчице надима,
И гордости у некој души има,
Не уочимо да се
срцу приближила зима,
Ти нас, Мајко, походи данима.

Свако срце,
Са љубављу, нежно опомени,
Да се душа покаје, на боље промени,
Сво зло из нас искорени.

Помози Мајчице, подај!

Аутори: Луција Брковић, Слободан Бојковић

Хвала на поверењу! Молим вас поделите, ширите истину