Могући будући сценарио у Црној Гори
После многих виђења на небу и на земљи, после многих исцељења и чудноватих снова доконих баба и прелешћених ђедоиманих вјерника, после многих специјалних ефеката Ристове службе за пропаганду, те деловања демонских сила, које се ничему тако као ИДОЛОПОKЛОНСТВУ не радују.
Међу превареном и прелешћеном а у међувремрену у већем броју ВАKЦИНИСАНОМ народу црногорском, почиње хистерија, као последица, не само примања „БЛАГОСЛОВЕНОГ“ жига звијери, KОЈЕГ KРОЗ ПОСЛУШАЊЕ примише кроз вакцину, него и као последица каснијег стадијума ЂЕДОИМАНОСТИ. Појединим политичарима у Црној Гори, се ђедо јавио у сну, предавши им специјалну поруку.
У међувремену ће упристојена “црногорска црква“, са владиком Борисом, да тражи од констатинопољског сатанисте Вартоломеја, Томос. Вакцинисани Вартоломеј обећава Томос а вакцинисани представници Митрополије у међувремену траже компромис и са вакцинисаним Вартоломејем и са вацинисаним владиком Борисом.
„Свети ђедо“ се некима опет јавља у сну и предаје им другу специјалну поруку. После тога се „свети ђедо“ појављује на небу у облику свјетлости. „Стигао је“ кажу вакцинисани и слабо обавијестени вјерници. Минимум двадесет доконих баба, опет је сањало „ђеда“ а неколицини вјерника је „ђедо“ исцијелио чир на дванаесто палачном цријеву.
Другом специјалном поруком, сазнаје се за скривени ђедов тестамент. Специјална ђедова служба за пропаганду, тражи да се откопају, мјесто мумифициране и у међувремено парфемисане „мошти“, „светога ђеда“. Долази дуго очекивано „обретање моштију светог Риста“, народу се обзњањује да су “мошти“ нетрулежне и да благоухањају. Његове иконе се продају, увелико му се пјевају тропари, Матија Бећковиц му пише „Илијаду“ а преподобни Драгослав Бокан, пише му „Одисеју“. Мало, мало, појави се „ђедо“ негђе на небу. Хистерија је потпуна и савршена.
Објелодањује се тестамент „светог ђеда“ у коме ђедо позива не јединство у оквиру аутономне црногорске Цркве, не заборављајући ни овај пут да помене светог Фрању Асиског. Владика Борис, са делегацијом, долази да цјелива “мошти“ „светог ђеда“. Чудним путевима „Господњим“, долази до уједињења митрополије и “црногорске православне цркве“. Уједињена црногорска црква по хитном поступку, канонизује „светог ђеда“, за којег се прави маузолеј.
Стиже телеграм честитка од светског клуба вјештица и од римског папе. Из пакла честитку шаље блажени Алојзе Степинац. Поглавар “црногорске цркве“, хитно позива римског папу у посјету Црној нам Гори. Римски папа, са кабалом под руку, стиже у прву званичну посјету Црној Гори, земљи, за коју је његов претходник рекао, да ће бити центгар свјетског (ЕЈ БРЕ СВЈЕТСKОГ) екуменизма. Србски патријарх Порфирије, долази у Црну Гору да са његовим благотелећим осмијехом цјелива руку римском папи. Римски папа проглашава Амфилохија блаженим.
Или 2024. године или 2025. године долази до званичног уједињења православне Цркве са папистима (ово сад је незванична, али стварна унија). И народ у Црној Гори званично постаје католички.
