Mišljenja

Modernizacija – idiotizacija čoveka i društva

Modernizacija čoveka i društva je idiotizacija čoveka i društva. Kad bolje pogledaš nekog tipično modernog muškarca ili tipično modernu ženu shvatićeš da pred sobom imaš neko biće propale ličnosti, uvrnutih životnih ciljeva, razorene i zabludele duše, niskog i bednog karaktera.

Među svim ljudskim tipovima u svim epohama, čak i onim najgorim i najdekadentnijim, teško da istorija pamti veću ljigu, podlaca i beslovesnika od modernog čoveka.

Kad sagledaš društvo koje se diči time što teži da bude moderno, shvataš da se ono ubrzano pretvara u grozni karneval svih mogućih idiotizama i nakaznosti, odnosno sliku pakla. To zapravo i predstavlja konačan trijumf demokratije – omogućiti svakoj pohlepi, oholosti, narcizmu, idiotizmu da se ispucavaju do kraja, odnosno ostvariti pakao na zemlji.

Jedan od najvećih debiliteta modernizma je i fascinacija tehnikom i tehničkim dostignućima. O kako se moderan čovek raduje svakoj mogućoj tehničkoj novotariji, kako mu duša treperi od zadovoljstva kad se domogne najnovijeg tipa kompjutera, mobilnog, automobila, s kakvim ushitom priča o usavršenim programskim aplikacijama, silnim igračkama komfora i čudesnim skalamerijama po svetu. Kakvo ga osećanje nadmoći ispunjava kada pomisli šta sve može na dugme i koliko je odskočio u odnosu na oca, dedu, pradedu, koji eto nisu imali sreću da se rode u naprednoj epohi kao što je njegova i baškare se po sred tehničko-tehnološkog obilja.

Često će ti fanatici progresa reći: Znaš li u kakvim uslovima rade naučnici i inženjeri na Zapadu, znaš li kakve su njihove mašine, da li si svestan koliko su se oni razvili i u kakvom smo mi zaostatku?

Ja se tada pitam zašto bi se mi uopšte poredili sa njima i upinjali da ih pristignemo u bilo čemu? Je li život nezamisliv bez zujanja mašina i niskonaponskih aparata, fabričkih dimnjaka iz kojih kulja dimčina i garež, bez izduvnih gasova, smoga, radijacije, posvednevne automobilske buke i trubnjave po raskrsnicama, bez slušalica u ušima uz “jeeeah, koja stvar“?

Zaista je velika nesreća za čoveka ako mora da makne od kuće bez mobilnog ili pravi salatu bez super-secka, već ne daj Bože da se umiva vodom iz bunara, noći u planinskoj kući bez struje i kupatila ili greje na drvima koja je morao sam da iscepa.

Ali tim uzrujanim paničarima je uvek malo zapadnog standarda, tehnike i komfora, njihov odnos prema tim svetinjama je gotovo religiozan, te se jagme za svakom igračkom koju im odatle tutnu pred oči, ni najmanje ne brinući što ih baš to pretvara u mlohave kreature, nesposobne da opstanu u bilo kojim uslovima bez tehničkih pomagala.

Bar kad se zbog toga ne bi oholili, kad se ne bi uznosili u odnosu na bliže i dalje pretke, kojima ni duhovno ni fizički nisu ni do kolena.

Ali modernitet je sav od oholosti, on je zapravo njeno drugo ime.

Autor: Svetislav Pušonjić

Izvor: Vizionarski