Митрополит запорошки Лука о глобалној корозији хришћанства и прогону Цркве Христове у Украјини
Христос је у нашој средини, драги моји читаоци! Светска корозија хришћанства. Сада се у штампи активно расправља о томе да ли је потребно обележавати помен Патријарха или не, да ли треба да имамо аутокефалну Цркву или не. Медији скрећу пажњу православних верника са важнијег и истински глобалног проблема. А то звучи овако – за православље нема места у новом светском поретку. Свет жели да потпуно уништи Цркву Христову. Из историје Цркве знамо за многа прогона која су против ње подигнута. Сетимо се недавног прогона Цркве у СССР-у. Али сви они, заједно, нису представљали претњу која виси над Православљем у данашње време. Сада су се овом ствари ухватили суперпрофесионалци, који су, за разлику од претходних прогонитеља, изградили јасну, доследну и промишљену логистику овог процеса. На светском нивоу формирао се псеудоправославни јерархијски лоби, који је суочен са задатком да не само уништи јединство Православних Цркава, већ и да их десакрализује. Да би то урадили, издају „томосе“ мртворођеним верским структурама, с једне стране, а са друге стране, у светску заједницу усађују животне норме које су неспојиве са хришћанском етиком и моралом. Канонско безакоње, заједно са духовном деградацијом, позвани су да хришћанску веру претворе у компост, лишавајући вернике не само благодати Божије, већ и сваке наде на спасење. Овај компост ће прогласити Антихриста својим духовним вођом.
Оно што се дешава на нивоу појединих држава је приватна имплементација овог глобалног плана, узимајући у обзир локалне специфичности. У Украјини је задатак направити такав компост од спајања у једну целину различитих структура које се на овај или онај начин повезују са хришћанством. У овом случају, реч је о распуштању УПЦ у „ПЦУ“, а затим о томе да се све то зачини унијатима. Следеће – комбинујте ово са оним што ће се кувати у ово време у Ватикану. Пошто у том погледу нема проблема са ПЦУ и унијатима, остаје да се побринемо да се УПЦ омекша, распадне, а затим распадне. Затим, део по део, можете га додати главном јелу.
Због тога покушавају да нас поделе по споредним питањима која немају везе са догматима вере. А поента уопште није да ли ћемо обележити помен патријарха Кирила или не, да ли ће УПЦ бити део РПЦ или не. Ово није питање. Он је другачији – хоћемо ли бити са Христом или ћемо у заједничкој формацији ићи у сусрет Антихристу? Захваљујем свештенству наше епархије што је одлучило да остане на досадашњим функцијама без икаквих промена у богослужбеном предању и канонском статусу. Поготово сада добро видимо и разумемо куда нас те промене воде и који циљ су себи поставиле. Логистика манипулација у односу на УПЦ је, заправо, иста као на недавним председничким изборима у нашој земљи. Ситуација је изграђена тако да избор постоји, такорећи формално, а заправо није. Све је смишљено, прорачунато, тако да се резултат унапред зна. Зато нам је боље да не трчимо у смрт дуж тора, који је са свих страна ограђен бодљикавом жицом, већ да се бар трудимо да све заједно држимо на месту, да нас не би згазили бегунци и однели са њих у паклени понор. У ствари, ово је наш положај у вери.
Аутор: митрополит запорошки и мелитопољски Лука
Извор: Православље живот вечни
