Митрополит Антоније Паканич: Имали знакова краја света
Чак су и први хришћани, укључујући и апостоле, веровали да ће за живота видети Други долазак Христа Спаситеља. Они су на свој начин тумачили речи Господње: „А кажем вам заиста: Има неких међу овима што стоје овде који неће окусити смрти док не виде Царства Божијега“ (Мк. 9,1) и чекали Страшни суд грешном свету још за земаљског живота.
Апостоли и најближи круг заиста су за живота видели рај: видели су Васкрслог Христа од Васкрсења до Вазнесења.
Где је Господ, тамо је и рај. Где Њега нема, тамо је заиста пакао.
Дух злобе у лику Мефиста одговара Фаусту у истоименој Гетеовој поеми на питање: „Али како си сада ван царства пакла?“ „О не, ово је пакао, а ја сам увек у паклу“.
Где Господ није потребан, где је одбачен, тамо је пакао.
Векови се мењају, хришћанска крв је текла као река и још тече. Нема ни једног дана у историји човечанства када хришћани по цену живота не сведоче своју веру.
У наше просвећено доба хуманизма, заштите људских права, где чак и читави сектори привреде држава одумиру због жестоке борбе за заштиту животиња, хришћани, као и раније, наводњавају земљу крвљу, прогањају их и убијају искључиво због исповедања Христовог.
Питање је: докле ће Небо ово толерисати?
Чињеница је да су Божанска логика и људска логика, најблаже речено, различите ствари. Оно што овде изгледа страшно и неприхватљиво, кроз призму вечности, улази у најмудрији Божански план за човека.
Господ је, имајући неограничену моћ и неисцрпне могућности, умро страшном смрћу, укључујући и најозлоглашенијег зликовца који ће се родити вековима касније.
Човек не може и не треба да разуме све: Господ свима даје само оно што је потребно за спасење. Морамо се помирити са овом чињеницом и не тражити више.
Пример су неписмени рибари, обични људи које је Господ послао да проповедају речима: „А кад вас предаду, не брините се како ћете или шта ћете говорити; јер ће вам се у онај час дати шта ћете казати. Јер нећете ви говорити, него ће Дух Оца вашега говорити из вас“ (Мт. 10,19–20).
И могли су да воде разговор са интелектуалном и духовном елитом свог времена: мудрацима паганског света, јеврејским књижевницима и фарисејима, стручњацима за Свето Писмо, онима који су цео свој живот посветили проучавању Откривења. Христови ученици су тумачили тако да су збунили своје противнике.
Многе наредне генерације хришћана такође су тражиле знаке краја света, често свесно или несвесно жонглирајући са пророчанствима како би се поклопили са догађајима свог времена, стварајући предпокалиптичну атмосферу.
Знакови су ту и данас. Али раније их је било довољно. Историја човечанства се креће ка својој коначној тачки, то је очигледно.
Али колико ће овај процес трајати, није нам дато да знамо, ма колико гледали у шољу и гатали. Не знају ни Анђели, само Отац.
А нама остаје само да замолимо Господа да нам подари такву веру да они које волимо живе вечно, да све у нашем животу увек буде побеђено љубављу.
Записала Наталија Гарошкава
Превео: Милан Јеротић – pravlife.org
