Mitr. Morfski Neofit: O čitanju svetog Psaltira i vakcinama
Osnovni zadatak Crkve je isceljenje ličnosti čoveka, obolele grehom, to jest preobražavanje duhovno bolesnog, egoističnog čoveka u čoveka zdravog, sposobnog da doživi čistu ljubav (bez interesa, koja dovodi do potpunog samoodricanja) prema Bogu i bližnjemu. Takav preobražaj čoveka dešava se posredstvom osvećenja svih sila njegove duše Bogom – Svetom Trojicom, Koji nas voli čistom, večnom, spasonosnom ljubavlju. Da bi se to dostiglo, neophodno je i učešće samog čoveka: saradnja čoveka sa Bogom…
Mi, pravoslavni moramo stremiti ka tome da se naše srce očisti kako od loših pomisli tako i od onih pomisli koje nam se čine dobre i moralne, da bi smo mogli sticati čistotu srca. U početku, čovek se uči „umnoj“ molitvi, ulaže napore ka tome da bi se molio bez rasejavanja (misli) a zatim, po blagodati Duha Svetoga, njegova molitva postaje umno-srdačna, kada se reči molitve i psalama utiskuju ne samo u razumni deo njegove duše nego i u unutrašnje kleti (biće) njegovog srca. I tada čovek, nadahnut i prosvećen Duhom Svetim, neprestano prebivajućim u njegovom srcu, koristi sva svoja znanja kako za spoljašnje delanje, za služenje na opštu korist, tako i – što je najvažnije – za unutarnje delanje, za isceljenje svoje duše, obolele grehovnim navikama i strastima.
Na žalost, u sadašnje vreme ova temeljna i, u višem stepenu, važna znanja o duhovnom životu, o pravoslavnoj nauci isceljenja duše, nezasluženo su zaboravljena; ona ili padaju do izobličene osetljivošću „romantičarske religioznosti“, ili se ograničavaju samo spoljašnjom, obrednom pobožnošću.
U naše dane, kada se proročanstva ispunjavaju i postaju novosti i kada atmosfera sveopšte uznemirenosti ispunjava duše ljudi užasom i strahom, pravoslavni su prizvani da budu živi dokaz toga da „savršena ljubav“ Hristova „izgoni strah“.
Pristalice „Novog Doba“ nameću „Novi svetski poredak“ s takvom agresijom i tako silno se žure da nametnu svetu svoju diktaturu i totalitarni model upravljanja društvom, da svi mi, sveštenstvo i mirjani, nismo uspeli (ni) da se probudimo. Većina od nas pokazala se potpuno razoružanim pred licem te nove pretnje, zato što oni koji nameću kult izobilja i potrošnje, a koji rastaču duhovni život čoveka, pobrinuli su se za to da mi zaboravimo i sasvim se razuverimo da „naš rat nije protiv krvi i ploti, nego protiv načalstava, protiv vlasti, protiv vladara tame veka ovoga, protiv duhova zlobe podnebesja“ (Ef. 6, 12). Zato je krajnje važno da mi ponovo podignemo zidove Pravoslavlja i da opet otkrijemo sebi oružje dobrodetelji: „Koji hoćete da se podvizavate uđite, opašite se dobrim posta i podvigom dobrodetelji“.
Kada smo ranije govorili o tome, nas su nazivali „pristalicama teorije zavere“. A sada planovi i ciljevi pristalica Novog svetskog poretka, koji su nedostojni da se nazovu ljudima, postepeno postaju javni. Radi plašenja našeg naroda oni koriste tu bolest, korona virus, koji stvarno postoji i koji je dopušten Bogom, zbog greha svih ljudi i svih naroda na zemlji. Evo, već celu godinu oni objavljuju o uvođenju mera, koje posredno lišavaju ljude slobode i čine pritisak bez presedana, deleći ljude na zdrave i bolesne, a sada već i na vakcinisane i nevakcinisane.
U isto vreme oni ne dozvoljavaju nikome da iznesu drugačije gledište i pod lažnim izgovorom (kako smo već napomenuli) nameću nam totalitarizam, o kome oni maštaju još odavno. Oni neprestano stavljaju ljude pred izbor, čak i u svakodnevnom životu. Sada oni govore, da ako hoćeš negde da ideš (to se odnosi čak i na crkvu), moraš da imaš takozvani „korona-pasoš“, koji potvrđuje da si primio vakcinu ili da si prošao brzi test na antigen virusa. Pravnici osporavaju uvođenje ove mere zato što je u suprotnosti sa nekoliko članova Konvencije o zaštiti ljudskih prava.
Kako pravoslavni hrišćani trebaju da se odnose prema vakcinama koje su genetski-modifikovani proizvod, o čemu pišu mnogi naučnici koji su ih proučavali? Da bi bio siguran, svaki verujući mora sebi da postavi sledeća pitanja:
– Da li su genske vakcine (tačnije: genske terapije) protiv KOVIDA-19 povezane sa planovima pristalica „Novog Doba“ koji nameću „Novi svetski poredak“?
– Znaju li savremeni hrišćani, sveštenstvo i mirjani, šta je „Novi svetski poredak“ i kakvi su njegovi ciljevi?
– Da li su hrišćani saglasni sa tim da pobornici „Novog svetskog poretka“ probijaju put za novu epohu visokih tehnologija bez morala, bez vrlina, bez Bogočoveka Isusa Hrista?
– Ako ateisti imaju pravo da se priključe pristalicama „Novog Doba“ i ispunjavaju njihove zapovesti da li je to dozvoljeno i za pravoslavno sveštenstvo i mirjane?
– Znate li da je cilj „Novodobaca“ – smanjiti stanovništvo zemlje do 700 milona ljudi?
– Znate li da je vakcinacija jedan od načina smanjenja broja ljudi posredstvom izazivanja smrti, neizlečivih bolesti i sterilizacije mladog pokolenja?
– Imaju li pravo patrijarsi, arhijereji i jereji, koji su svedoci svih tih neljudskih i antihrišćanskih planova „Novog Doba“ da govore svojim duhovnim čadima da je naš problem samo medicinskog a ne duhovnog karaktera?
Dveri svih hramova Svete mitropolije Morfske će biti otvorene za sve ljude, bez razlike: za muškarce i žene; za stare, mlade i decu; za bolesne i zdrave; za vakcinisane i nevakcinisane; za sve ljude, bez izuzetka, zato što je Crkva – Bolnica za dušu i telo. Ona je pravi Lekar, koja već dve hiljade godina prima ljude koji dolaze u hram sa bolestima duševnim i telesnim, a odlaze iz njega savršeno zdravi. Nekada se dešavalo i da neko dođe telesno „zdrav“ ali Gospod je dopuštao da umre upravo u Svom hramu, zato što je Vaskrsli Hristos Gospodar života i smrti: „Ja sam vaskrsenje i život; koji veruje u mene ako i umre, oživeće. I svaki, koji živi i veruje u Mene, neće umreti do veka“ (Jov. 11, 25-26).
Svi pravoslavni treba da shvate da mi počinjemo da živimo u večnosti dok smo još u ovom veku (životu). Mi se duhovno trudimo radi života večnog, pričešćujemo se Telom i Krvlju Hristovom. U Tajnama Crkve mi dobijamo blagodat Svetoga Duha „na otupštanje grehova i za život večni“. I svako, ko pristupa Tajni Evharistije „sa strahom Božijim, verom i ljubavlju“ on i prima Svete Tajne upravo na taj način: sa strahom Božijim, ljubavlju i verom, i dobija najveći dar Božiji – blagodat Svetoga Duha. Ali, ni u kom slučaju – bolest ili smrt. Mi moramo imati strah Božiji to jest poštovanje, bojazan da se ne uvredi Bog grehovnim pomislima ili delima, a ne strah da se ne razboli koji prerasta u pravu fobiju. I samo Jedini Bog odlučuje kada ćemo otići iz ovog života, u kom uzrastu i na koji način: „Živima i mrtvima vladaj kao besmrtni Car, i vaskrsni iz mrtvih, Hriste, istiniti Bože naš“.
Najstarijim i najjačim oružjem, koje isceljuje od bojazni i straha i koje nas štiti od demonskih sila jesu psalmi proroka Davida, sveti Psaltir. Savremeni podvižnik pobožnosti, čovek svetog života, starac Teodor, koji se podvizavao u klisuri Agiotarango na Kritu (†2016), ostavio je, nama savremenim pravoslavnima, koji veoma ograničeno shvatamo duhovni život i ograničavamo ga samo na propovedi, čuda, proroštva, na spoljašnje čuvanje pobožnosti i poštovanje staraca (starčestvom), ovakvo duhovno zaveštanje:
„Ako bi ste mi tražili da vam kažem šta je najbitnije što sam ja otkrio sebi za tolike godine pustinožiteljstva ja bih vam odgovorio veoma kratko: silu Psaltira. Ako bih mogao da počnem život ispočetka onda bih ja, pre svega, uložio sav svoj trud da naučim Psaltir naizust (napamet). To je majčinsko naručje za umnu molitvu. To je plodno tlo na kome raste seme molitvenog obraćanja Bogu. To je bičevanje demona. Kada sam čitao Psaltir noću, kao deo moga monaškog pravila, meni je u keliju dolazio demon koji mi je urlao u uvo, kao razjareni divlji vepar. Posebno nepodnošljive za njega bile su reči „Da Voskresnet Bog i da rastočatsja vrazi jego…“ (stihire pashe) i „Ti si Bog Moj“. On bi padao u bes, pomamu, hvatao me za grlo i počinjao da guši. Pokušavao je da me natera da zaćutim ne bih li se izgubio i prekratio čitanje. Tako jako ga je opaljivala ova molitva“.
Prepodobni Pajsije Svetogorac, veliki grčki svetitelj i prorok naših dana, takođe je pripovedao o sličnim slučajevima koji su svedočili o sili i koristi Psaltira.
„Kakvu utehu nalazim u Psaltiru! Jedan i po sat čitanja psalama – to je, molim vas, najbolja pomoć stradajućem čovečanstvu. Psaltir je bogonadahnut, on je napisan sa božanskim prosvećenjem i zato on sadrži takve silne, duboke misli… Čitajući Psaltir, ja osećam veliku radost“. „Pucao sam po đavolu iz puške. Danju sam ga tukao Psaltirom a noću molitvom“.
Mnogi verujući su se odazvali na naš poziv – na poziv blagodati Božije – da svakodnevno čitaju Psaltir, radi isceljenja svoje duše i obrazovanja dobrodetelji, radi duhovnog ojačavanja i za zaštitu sveta od demonskih sila. U isto vreme verujući, čitajući psalme Davida na crkvenoslovenskom jeziku uče se predivnome (i osveštanome) jeziku naše Crkve (prevod je prilagođen za ruske čitaoce. U originalu mitropolit Neofit ukazuje na crkveni grčki jezik – „katarevusa“ što znači čisti, očišćeni – konzervativni grčki jezik koji je bio osnovni i zvanični jezik države, javnog života i jednog dela literature od 1821 do 1976. godine.)
Danas, kada pristalice „Novog svetskog poretka“ otvoreno napadaju na Crkvu, uzmimo to duhovno oružje koje nam predlaže sveti car i psalmopojac David, njegove predivne psalme, i čitajmo ih s gorećom ljubavlju Pobeditelju smrti, Gospodu i Bogu našemu Isusu Hristu.
«Vozžada Tebe duša moя, kolь množiceю Tebe plotь moя, v zemli puste i neprohodne, i bezvodne».
S molitvama Gospodu,
Mitropolit morfski Neofit,
u petak Svetle sedmice
