Митр. Морфски Неофит: О читању светог Псалтира и вакцинама

Основни задатак Цркве је исцељење личности човека, оболеле грехом, то јест преображавање духовно болесног, егоистичног човека у човека здравог, способног да доживи чисту љубав (без интереса, која доводи до потпуног самоодрицања) према Богу и ближњему. Такав преображај човека дешава се посредством освећења свих сила његове душе Богом – Светом Тројицом, Који нас воли чистом, вечном, спасоносном љубављу. Да би се то достигло, неопходно је и учешће самог човека: сарадња човека са Богом…

Ми, православни морамо стремити ка томе да се наше срце очисти како од лоших помисли тако и од оних помисли које нам се чине добре и моралне, да би смо могли стицати чистоту срца. У почетку, човек се учи “умној” молитви, улаже напоре ка томе да би се молио без расејавања (мисли) а затим, по благодати Духа Светога, његова молитва постаје умно-срдачна, када се речи молитве и псалама утискују не само у разумни део његове душе него и у унутрашње клети (биће) његовог срца. И тада човек, надахнут и просвећен Духом Светим, непрестано пребивајућим у његовом срцу, користи сва своја знања како за спољашње делање, за служење на општу корист, тако и – што је најважније – за унутарње делање, за исцељење своје душе, оболеле греховним навикама и страстима.

На жалост, у садашње време ова темељна и, у вишем степену, важна знања о духовном животу, о православној науци исцељења душе, незаслужено су заборављена; она или падају до изобличене осетљивошћу „романтичарске религиозности“, или се ограничавају само спољашњом, обредном побожношћу.

У наше дане, када се пророчанства испуњавају и постају новости и када атмосфера свеопште узнемирености испуњава душе људи ужасом и страхом, православни су призвани да буду живи доказ тога да „савршена љубав“ Христова „изгони страх“.

Присталице „Новог Доба“ намећу „Нови светски поредак“ с таквом агресијом и тако силно се журе да наметну свету своју диктатуру и тоталитарни модел управљања друштвом, да сви ми, свештенство и мирјани, нисмо успели (ни) да се пробудимо. Већина од нас показала се потпуно разоружаним пред лицем те нове претње, зато што они који намећу култ изобиља и потрошње, а који растачу духовни живот човека, побринули су се за то да ми заборавимо и сасвим се разуверимо да „наш рат није против крви и плоти, него против началстава, против власти, против владара таме века овога, против духова злобе поднебесја“ (Еф. 6, 12). Зато је крајње важно да ми поново подигнемо зидове Православља и да опет откријемо себи оружје добродетељи: „Који хоћете да се подвизавате уђите, опашите се добрим поста и подвигом добродетељи“.

Када смо раније говорили о томе, нас су називали „присталицама теорије завере“. А сада планови и циљеви присталица Новог светског поретка, који су недостојни да се назову људима, постепено постају јавни. Ради плашења нашег народа они користе ту болест, корона вирус, који стварно постоји и који је допуштен Богом, због греха свих људи и свих народа на земљи. Ево, већ целу годину они објављују о увођењу мера, које посредно лишавају људе слободе и чине притисак без преседана, делећи људе на здраве и болесне, а сада већ и на вакцинисане и невакцинисане.

У исто време они не дозвољавају никоме да изнесу другачије гледиште и под лажним изговором (како смо већ напоменули) намећу нам тоталитаризам, о коме они маштају још одавно. Они непрестано стављају људе пред избор, чак и у свакодневном животу. Сада они говоре, да ако хоћеш негде да идеш (то се односи чак и на цркву), мораш да имаш такозвани „корона-пасош“, који потврђује да си примио вакцину или да си прошао брзи тест на антиген вируса. Правници оспоравају увођење ове мере зато што је у супротности са неколико чланова Конвенције о заштити људских права.

Како православни хришћани требају да се односе према вакцинама које су генетски-модификовани производ, о чему пишу многи научници који су их проучавали? Да би био сигуран, сваки верујући мора себи да постави следећа питања:

– Да ли су генске вакцине (тачније: генске терапије) против КОВИДА-19 повезане са плановима присталица “Новог Доба” који намећу “Нови светски поредак”?

– Знају ли савремени хришћани, свештенство и мирјани, шта је “Нови светски поредак” и какви су његови циљеви?

– Да ли су хришћани сагласни са тим да поборници “Новог светског поретка” пробијају пут за нову епоху високих технологија без морала, без врлина, без Богочовека Исуса Христа?

– Ако атеисти имају право да се прикључе присталицама “Новог Доба” и испуњавају њихове заповести да ли је то дозвољено и за православно свештенство и мирјане?

– Знате ли да је циљ “Новодобаца” – смањити становништво земље до 700 милона људи?

– Знате ли да је вакцинација један од начина смањења броја људи посредством изазивања смрти, неизлечивих болести и стерилизације младог поколења?

– Имају ли право патријарси, архијереји и јереји, који су сведоци свих тих нељудских и антихришћанских планова “Новог Доба” да говоре својим духовним чадима да је наш проблем само медицинског а не духовног карактера?

Двери свих храмова Свете митрополије Морфске ће бити отворене за све људе, без разлике: за мушкарце и жене; за старе, младе и децу; за болесне и здраве; за вакцинисане и невакцинисане; за све људе, без изузетка, зато што је Црква – Болница за душу и тело. Она је прави Лекар, која већ две хиљаде година прима људе који долазе у храм са болестима душевним и телесним, а одлазе из њега савршено здрави. Некада се дешавало и да неко дође телесно “здрав” али Господ је допуштао да умре управо у Свом храму, зато што је Васкрсли Христос Господар живота и смрти: “Ја сам васкрсење и живот; који верује у мене ако и умре, оживеће. И сваки, који живи и верује у Мене, неће умрети до века” (Јов. 11, 25-26).

Сви православни треба да схвате да ми почињемо да живимо у вечности док смо још у овом веку (животу). Ми се духовно трудимо ради живота вечног, причешћујемо се Телом и Крвљу Христовом. У Тајнама Цркве ми добијамо благодат Светога Духа “на отупштање грехова и за живот вечни”. И свако, ко приступа Тајни Евхаристије “са страхом Божијим, вером и љубављу” он и прима Свете Тајне управо на тај начин: са страхом Божијим, љубављу и вером, и добија највећи дар Божији – благодат Светога Духа. Али, ни у ком случају – болест или смрт. Ми морамо имати страх Божији то јест поштовање, бојазан да се не увреди Бог греховним помислима или делима, а не страх да се не разболи који прераста у праву фобију. И само Једини Бог одлучује када ћемо отићи из овог живота, у ком узрасту и на који начин: “Живима и мртвима владај као бесмртни Цар, и васкрсни из мртвих, Христе, истинити Боже наш”.

Најстаријим и најјачим оружјем, које исцељује од бојазни и страха и које нас штити од демонских сила јесу псалми пророка Давида, свети Псалтир. Савремени подвижник побожности, човек светог живота, старац Теодор, који се подвизавао у клисури Агиотаранго на Криту (†2016), оставио је, нама савременим православнима, који веома ограничено схватамо духовни живот и ограничавамо га само на проповеди, чуда, пророштва, на спољашње чување побожности и поштовање стараца (старчеством), овакво духовно завештање:

“Ако би сте ми тражили да вам кажем шта је најбитније што сам ја открио себи за толике године пустиножитељства ја бих вам одговорио веома кратко: силу Псалтира. Ако бих могао да почнем живот испочетка онда бих ја, пре свега, уложио сав свој труд да научим Псалтир наизуст (напамет). То је мајчинско наручје за умну молитву. То је плодно тло на коме расте семе молитвеног обраћања Богу. То је бичевање демона. Када сам читао Псалтир ноћу, као део мога монашког правила, мени је у келију долазио демон који ми је урлао у уво, као разјарени дивљи вепар. Посебно неподношљиве за њега биле су речи “Да Воскреснет Бог и да расточатсја врази јего…” (стихире пасхе) и “Ти си Бог Мој”. Он би падао у бес, помаму, хватао ме за грло и почињао да гуши. Покушавао је да ме натера да заћутим не бих ли се изгубио и прекратио читање. Тако јако га је опаљивала ова молитва”.

Преподобни Пајсије Светогорац, велики грчки светитељ и пророк наших дана, такође је приповедао о сличним случајевима који су сведочили о сили и користи Псалтира.

“Какву утеху налазим у Псалтиру! Један и по сат читања псалама – то је, молим вас, најбоља помоћ страдајућем човечанству. Псалтир је богонадахнут, он је написан са божанским просвећењем и зато он садржи такве силне, дубоке мисли… Читајући Псалтир, ја осећам велику радост”. “Пуцао сам по ђаволу из пушке. Дању сам га тукао Псалтиром а ноћу молитвом”.

Многи верујући су се одазвали на наш позив – на позив благодати Божије – да свакодневно читају Псалтир, ради исцељења своје душе и образовања добродетељи, ради духовног ојачавања и за заштиту света од демонских сила. У исто време верујући, читајући псалме Давида на црквенословенском језику уче се предивноме (и освештаноме) језику наше Цркве (превод је прилагођен за руске читаоце. У оригиналу митрополит Неофит указује на црквени грчки језик – “катаревуса” што значи чисти, очишћени – конзервативни грчки језик који је био основни и званични језик државе, јавног живота и једног дела литературе од 1821 до 1976. године.)

Данас, када присталице “Новог светског поретка” отворено нападају на Цркву, узмимо то духовно оружје које нам предлаже свети цар и псалмопојац Давид, његове предивне псалме, и читајмо их с горећом љубављу Победитељу смрти, Господу и Богу нашему Исусу Христу.

«Возжада Тебе душа моя, коль множицею Тебе плоть моя, в земли пусте и непроходне, и безводне».

С молитвама Господу,

Митрополит морфски Неофит,

у петак Светле седмице

Извор: http://православнапородица.орг.срб/index.php/ctenie/2446-neofit-morfski-o-citanju-psaltira-i-vakcinama

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!