Мислили смо да смо видели све, али ипак нисмо, судбине су чудне и сурове.
Бака Снежана живи сама са болесним деком који једва хода у издвојеном делу далеко од комшија и центра села. Већ 13 година гледа низ пут зими и лети, по киши и ветру ишчекујући долазак својих ћерки које су заборавиле да имају родитеље и да тамо негде нечије очи плачу да их виде, руке да их загрле и усне да их пољубе, да их се мајчина жељна душа нагледа.
Бака живи сама са тешко покретним супругом у селу удаљеном од Врања двадесетак километара далеко од комшија сами и учмали у беди и сиромасштву, осим кучића нико је не посећује
Тако иако има супруга који више ћути него што говори, бака сама бије битке за корицу хлеба како би презивели сваки нови дан. Каже да о једној ћерки и не зна ништа….љута али опет пуна љубави према својој деци жеља јој изгара душу да их опет види све четири како иду према кући и тако већ 13 година чека и гледа низ пут са надом да ће се нека или све четири појавити.
Огрезла у животу који је туче, бака живи са болесним супругом од 12.000 динара социјалне помоћи. Ради по селу за хлеб и ко јој шта дарује, скупља грање за огрев и тако у круг сваки дан.
ПОМОЋ ЈЕ ПРЕКО ПОТРЕБНА!
ПОМОЗИТЕ🙏🙏🙏🙏🙏
Динарски рачун:
