Mirotočiva ikona sv. Nikole iz Las Vegasa, RPCZ

sreda, 20. 12. 2023.utorak, 19. 12. 2023. Kefalo

Ova ikona se projavila na dan sv. Nikolaja Mirlikijskog čudotvorca 6/19.12.1996.godine. Sada se čuvar ove ikone, o. Ilija Varnka nalazi na otpustu zbog narušenog zdravlja, ali on i dalje prima molbe za molitve i sveto miro koje i sada ističe iz ove ikone.

Ova ikona je nekoliko godina putovala po celoj Ruskoj Zagraničnoj Crkvi donoseći verujućima blagoslov Gospodnji kroz sveto miro. Neverovatna čuda su se posredovanjem sv.Nikole desila posle molitve pred tom ikonom, kao i od mira koje je razaslato po celom svetu.

Kćer o. Ilije, Ekatarina je sastavila brošuru u kojoj su opisana čuda vezana za tu ikonu kroz sve oe godine.

Niže objavljujemo istoriju ikone, koju je sastavio njen čuvar, o. Ilija Varnke:

Ujutro 6/19. decembra 1996. godine, ja, o. Ilija Varnka, sa čtecom Timotejem Tadrosom, došao sam u hram Svetog Velikomučenika Georgija u Mičigen-Sitiju, država Indijana. Taj dan bio je dan svetitelja Nikolaja, koga je naš hram naročito poštovao. Car-mučenik Nikolaj, čiji je on bio nebesni pokrovitelj, podržavao je blagoustrojstvo našeg hrama od samo početka njegove gradnje. On je podario crkvi naše prve ikone za ikonostas (uključujući jednu svt. Nikolaja) i zlatni krst za nastojatelja o. Antonija Abu-Alam Tarra, mog ujaka.

Tog snežnog jutra oko 6.30, kada smo otvorili vrata hrama i ušli unutra, čtec Titomej i ja smo osetili slatki miris ruža. Ja sam pokušao da nađem istočnik tog mirisa, koji je, kako mi se tada činilo, bio svuda. Prošavši dublje u hram, mi smo setili da je miris postao još jači ali pritom sasvim nenametljiv, bukvalno je bio unutar nas. Tim pre je to bilo čudesno zato što smo moj saputnik i ja bili prehlađeni i zapušen nos nam nije davao da osetimo taj miris, kao što bi to mogao zdrav čovek. Mi smo uključili svetlo i produžili da tražimo istočnik mirisa.

Ja sam pogledao u stranu carskih dveri i video na ikoni svt. Nikolaja, koja je ležala na nalonju tri sjajne struje. To što sam video je uzbudilo svo moje biće i činilo mi se da će mi srce propasti kroz pod. Kroz suze ja sam rekao: -”To je sveti Nikola” i stajao kao ukopan, ne imajući snage da priđem k ikoni.

Kroz nekoliko minuta, koji su izgledali kao sati, ja sam uspeo da priđem Timoteju, koji je već radio poklone pred svetom ikonom. Ikona je izlivala tri struje mira s gornjeg dela čela svetitelja Nikolaja. Jedna struja slivala se po licu svetitelja ispod nosa a dve po stranama oko očiju, stičići se k donjem delu ikone, koja je bila blago naklonena radi poklonenja. Bez obzira na to, što je miris bio vrlo obilan, on nije ishodio od ikone, nego je sve oko nje bilo njime natopljeno.

Trudeći se da rasudim to što se desilo prošao sam kroz celi spektar emocija, počevši od straha a završavajući sa tugom i radošću. Taj slučaj nije bio prvi da Gospod izabere mene da budem svedok Njegove slave. Malo više od tri godine pre toga, u vreme služenja Liturgije u drugom hramu, osvećenom u ime Svete Trojice, On me je blagoslovio da budem svedok mirotočenja iz Njegovih rana na trnovom vencu na ikoni Raspeća. Taj događaj me je preobratio iz hrišćanina racionalste u istino-verujućeg u Gospoda našeg Isusa Hrista, i to me je dovelo u Rusku Zagraničnu Crkvu da se trudim da spasem svoju nesrećnu dušu.

I sada, gledajući mirotočivu ikonu, bio sam vrlo obazriv u svojim mislima, trudeći se da ne dopustim demonske pomisli, koje su htele da me vrate na ideje racionalizma i naučnog objašnjenja toga što se desilo. Za našeg Gospoda je sve moguće. Stavio sam epitrahilj i podigao ikonu da bih podigao njen niži deo, koji je ostao suv. Važno je napomenuti da je ta ikona papirna reprodukcija, zalepljena na drvenu dasku. U ikoni se nalazi čestica sv. Nikolaja, koju nam jepodario jeromonah Simeon iz skita sv. Isaka Sirina, gde su je i napravili. Monasi imaju stroge kriterijume po kojima prave ikone i ta ikona im nije sasvim odgovarala, pa su je ostavili ne za manastir već za poklon posetiteljima. Samo miro, kako se pokazalo, ističe pravo kroz nalepljenu ikonu.

Ja sam pitao Timoteja, da li je posećivao hram posle nedeljne službe, na šta mi je on odgovorio da nije bio u crkvi poslednja dva dana.

Isključujući ljudski uticaj, slavili smo Boga gledajući kako struje sv. mira ističu na naše oči. Ušavši u oltar, uzeo sam vatu i stavio je u niži deo ikone da bih sabrao miro koje se tamo nakupilo. Struje mira su bile prozračne i imale su zlatnu nijansu. Rešio sam da probam tu tečnost po ukusu, lako je dodirnuvši jezikom. Pokazala se jako gorkom i moj jezik je istog trenutka onemeo.

Pošto je bilo rano, rešili smo da o tome ne obaveštavamo arhiepiskopa Alipija dok ne budemo mogli da se vidimo sa njim lično posle liturgije u hramu. Tog dana sam uspeo da se čujem sa o. Andrejem Somer, sekretarom eparhije, i da mu kažem o tome što se desilo. On je to preneo vladiki Alipiju i bilo je rešeno da sledećeg dana vladika lično pogleda ikonu.

Tog dana, igumanija i monahinje obližnjeg srbskog opštežiteljnog manastira došle su kod nas i učestvovali u čitanju akatista svt. Nikolaju. U vreme akatista, miro je izobilno teklo za sve prisutne. Svi mi kao jedan, sa suzama u očima i radošću u srcima, osećali smo prisutstvo svt. Nikolaja i radovali smo se njegovom čudotvornom zastupništvu i ljubavi ka nama. Samo miro je isticalo iz ikone na razne načine, nekad vrlo polako, a nekad je sasvim prestajalo.

Za ikonu je napravljen kivot, jedan mladi Srbin je napravio ram od bakra i poludragog kamenja, koji je ukrašava i do danas. Ikona je posetila mnoštvo hramova i parohija i Gospod je projavio mnogo čuda kroz nju.

Ispričaću vam o nekima od njih:

Jedan moj parohijanin me je pozvao uveče i kazao da mu se obratila jedna stradalnica, koja je nedavno sahranila sestru i preuzela njenog sina da ga vaspitava, i da ona želi da vidi ikonu i da se pomaže od nje, jer preživljava vrlo teško vreme. Ta žena i moj parohijanin su me susreli pred crkvom i zajedno smo ušli. Kako smo ušli, žena je zaplakala i rekla da nije bila u crkvi odavno. Stavio sam je pred ikonu i ona je stajala i gledala na nju vrlo dugo, ne prestajući da rida. Kroz neko vreme sam je pomazao mirom od ikone, moleći se da joj Bog pomogne molitvama svt. Nikolaja.

Ona mi je objasnila da je dobila starateljstvo nad sestrićem ali je bila bolesna od raka i mislila samo o tome da proživi još nekoliko godina jer je detetu tada bilo samo sedam godina. Njoj su već udaljili obe dojke i primala je hemoterapiju zbog raka koji je produžavao da se razvija u njoj. Ja sam je utešio time da sve dolazi od Boga, između ostalog i isceljenja. Pred rastankom sam joj dao mali komadić vate sa mirom i rekao joj da se pomazuje u ime Oca i Sina i Svetog Duha i da moli da se na njoj ispuni Božja volja.

Oko dve nedelje posle toga, moj parohijanin me nazvao i rekao da su onu ženu pozvali iz države Ohajo, gde je živela, da primi novi kurs hemoterapije, ali da su po dolasku njenom u bolnicu, lekari ustanovili da je rak postpuno nestao iz njenog tela. Lekari su bili toliko poraženi time, da su je zadržali u bolnici u toku dana, da bi posmatrali. Pošto ništa nisu našli, saopštili su joj da je zdrava. To je bilo pre oko pola godine i do sada nema nikakve simptome raka. Po njenim rečima, ona blagodari Bogu svaki dan za to čudesno isceljenje.

U vreme posete manastiru iz koga je ona došla, prišao je jedan čovek i rekao da je hteo da uzme miro za svoju ženu koja je bolovala od raka mnogo godina a poslednjih dana nije mogla ni da ustane sa postelje. Ja sam ga pomazao i dao mu miro i fotografiju sv. Nikolaja za njegovu ženu. On mi je rekao da je ona izgubila svoju veru odavno, što je njega mučilo. Ja sam ga zamolio da joj objasni to što je video i da je pomaže u ime Svete Trojice, moleći za zastupništvo našeg svetitelja.

Kroz oko nedelju dana su me pozvali iz manastira da bi mi saopštili o pozivu tog čoveka, koji je ispričao da kada je došao kući, uašo je u sobu da bi dao ženi fotografiju i miro. Ali i pre nego što je on uspeo da joj bilo šta objasni, ona je uzela sliku sv. Nikolaja i sa plačem je prislonila na svoje grudi.

Sledećeg dana, čovek se probudio i ušao u sobu, očekujući da vidi ženu kako nemoćno leži na postelji, ali nje tamo nije bilo. On je prošao kroz celu kuću i našao je kako sprema doručak. Rekla je da se oseća dobro i posle lekarskog pregleda, saopštili su joj da je rak napustio njeno telo. Posle nekog vremena, ja sam se sreo sa tom ženom, izgledala je veoma srećno i zdravo, bleagodareći Bogu za njegovu milost.

Jednom me je moj parohijanin pitao da li može da uzme nekoliko vata sa mirom za svoju drugaricu koja je stradala od strasti alkoholizma i pila je nekoliko flaša žestokog pića dnevno. Da sam mu ih, objasnivši mu kako se koriste.

Stradalnica je bila pomazana i od tog trenutka do danas, njena strast je napustila. Ona je bila vrlo blagodarna za svoje oslobođenje iz grehovnog ropstva i predložila mi pomoć u blagoustrojenju hrama – zameni 50-to godišnjeg poda. Rekao sam joj da nije obavezna da to radi ali se ona nije složila i njenom pomoću je u crkvi bio ustanovljen nov drveni pod.

Mnogi ljudi bili su isceljeni od bolesti kroz ojačanje svoje vere… Ja sam se uvek trudio da im svima napominjem, da sve to dolazi od Boga, kao i uopšte sve što se događa sa nama…

Molbe za sveto miro možete da pošaljete o. Iliji, koji je jako bolestan i odgovara na molbe koliko može. Osim molbe, možete poslati i vaša imena, ako hoćete da se ona čitaju u molitvi pred svetom ikonom.

NAPOMENA: MIRO SV. NIKOLE SE ŠALJE SAMO PO AMERICI!

Misija Svetog Nikolaja

Protojerej Ilija Varnke

6433 Bruks ul.

Las-Vegas NV 89108

702/789-0427

702/927-7730

frelias@delja.net

Ako hoćete da pomognete toj misiji za slanje svetog mira verujućima po celom svetu, možete da da šaljete priloge na adresu:

St. Nicholas Icon Fund

PO Box 571915

Las Vegas, NV 89157