Мироточива икона св. Николе из Лас Вегаса, РПЦЗ

среда, 20. 12. 2023.уторак, 19. 12. 2023. Kefalo

Ова икона се пројавила на дан св. Николаја Мирликијског чудотворца 6/19.12.1996.године. Сада се чувар ове иконе, о. Илија Варнка налази на отпусту због нарушеног здравља, али он и даље прима молбе за молитве и свето миро које и сада истиче из ове иконе.

Ова икона је неколико година путовала по целој Руској Заграничној Цркви доносећи верујућима благослов Господњи кроз свето миро. Невероватна чуда су се посредовањем св.Николе десила после молитве пред том иконом, као и од мира које је разаслато по целом свету.

Кћер о. Илије, Екатарина је саставила брошуру у којој су описана чуда везана за ту икону кроз све ое године.

Ниже објављујемо историју иконе, коју је саставио њен чувар, о. Илија Варнке:

Ујутро 6/19. децембра 1996. године, ја, о. Илија Варнка, са чтецом Тимотејем Тадросом, дошао сам у храм Светог Великомученика Георгија у Мичиген-Ситију, држава Индијана. Тај дан био је дан светитеља Николаја, кога је наш храм нарочито поштовао. Цар-мученик Николај, чији је он био небесни покровитељ, подржавао је благоустројство нашег храма од само почетка његове градње. Он је подарио цркви наше прве иконе за иконостас (укључујући једну свт. Николаја) и златни крст за настојатеља о. Антонија Абу-Алам Тарра, мог ујака.

Тог снежног јутра око 6.30, када смо отворили врата храма и ушли унутра, чтец Титомеј и ја смо осетили слатки мирис ружа. Ја сам покушао да нађем источник тог мириса, који је, како ми се тада чинило, био свуда. Прошавши дубље у храм, ми смо сетили да је мирис постао још јачи али притом сасвим ненаметљив, буквално је био унутар нас. Тим пре је то било чудесно зато што смо мој сапутник и ја били прехлађени и запушен нос нам није давао да осетимо тај мирис, као што би то могао здрав човек. Ми смо укључили светло и продужили да тражимо источник мириса.

Ја сам погледао у страну царских двери и видео на икони свт. Николаја, која је лежала на налоњу три сјајне струје. То што сам видео је узбудило сво моје биће и чинило ми се да ће ми срце пропасти кроз под. Кроз сузе ја сам рекао: -”То је свети Никола” и стајао као укопан, не имајући снаге да приђем к икони.

Кроз неколико минута, који су изгледали као сати, ја сам успео да приђем Тимотеју, који је већ радио поклоне пред светом иконом. Икона је изливала три струје мира с горњег дела чела светитеља Николаја. Једна струја сливала се по лицу светитеља испод носа а две по странама око очију, стичићи се к доњем делу иконе, која је била благо наклонена ради поклонења. Без обзира на то, што је мирис био врло обилан, он није исходио од иконе, него је све око ње било њиме натопљено.

Трудећи се да расудим то што се десило прошао сам кроз цели спектар емоција, почевши од страха а завршавајући са тугом и радошћу. Тај случај није био први да Господ изабере мене да будем сведок Његове славе. Мало више од три године пре тога, у време служења Литургије у другом храму, освећеном у име Свете Тројице, Он ме је благословио да будем сведок мироточења из Његових рана на трновом венцу на икони Распећа. Тај догађај ме је преобратио из хришћанина рационалсте у истино-верујућег у Господа нашег Исуса Христа, и то ме је довело у Руску Заграничну Цркву да се трудим да спасем своју несрећну душу.

И сада, гледајући мироточиву икону, био сам врло обазрив у својим мислима, трудећи се да не допустим демонске помисли, које су хтеле да ме врате на идеје рационализма и научног објашњења тога што се десило. За нашег Господа је све могуће. Ставио сам епитрахиљ и подигао икону да бих подигао њен нижи део, који је остао сув. Важно је напоменути да је та икона папирна репродукција, залепљена на дрвену даску. У икони се налази честица св. Николаја, коју нам јеподарио јеромонах Симеон из скита св. Исака Сирина, где су је и направили. Монаси имају строге критеријуме по којима праве иконе и та икона им није сасвим одговарала, па су је оставили не за манастир већ за поклон посетитељима. Само миро, како се показало, истиче право кроз налепљену икону.

Ја сам питао Тимотеја, да ли је посећивао храм после недељне службе, на шта ми је он одговорио да није био у цркви последња два дана.

Искључујући људски утицај, славили смо Бога гледајући како струје св. мира истичу на наше очи. Ушавши у олтар, узео сам вату и ставио је у нижи део иконе да бих сабрао миро које се тамо накупило. Струје мира су биле прозрачне и имале су златну нијансу. Решио сам да пробам ту течност по укусу, лако је додирнувши језиком. Показала се јако горком и мој језик је истог тренутка онемео.

Пошто је било рано, решили смо да о томе не обавештавамо архиепископа Алипија док не будемо могли да се видимо са њим лично после литургије у храму. Тог дана сам успео да се чујем са о. Андрејем Сомер, секретаром епархије, и да му кажем о томе што се десило. Он је то пренео владики Алипију и било је решено да следећег дана владика лично погледа икону.

Тог дана, игуманија и монахиње оближњег србског општежитељног манастира дошле су код нас и учествовали у читању акатиста свт. Николају. У време акатиста, миро је изобилно текло за све присутне. Сви ми као један, са сузама у очима и радошћу у срцима, осећали смо присутство свт. Николаја и радовали смо се његовом чудотворном заступништву и љубави ка нама. Само миро је истицало из иконе на разне начине, некад врло полако, а некад је сасвим престајало.

За икону је направљен кивот, један млади Србин је направио рам од бакра и полудрагог камења, који је украшава и до данас. Икона је посетила мноштво храмова и парохија и Господ је пројавио много чуда кроз њу.

Испричаћу вам о некима од њих:

Један мој парохијанин ме је позвао увече и казао да му се обратила једна страдалница, која је недавно сахранила сестру и преузела њеног сина да га васпитава, и да она жели да види икону и да се помаже од ње, јер преживљава врло тешко време. Та жена и мој парохијанин су ме сусрели пред црквом и заједно смо ушли. Како смо ушли, жена је заплакала и рекла да није била у цркви одавно. Ставио сам је пред икону и она је стајала и гледала на њу врло дуго, не престајући да рида. Кроз неко време сам је помазао миром од иконе, молећи се да јој Бог помогне молитвама свт. Николаја.

Она ми је објаснила да је добила старатељство над сестрићем али је била болесна од рака и мислила само о томе да проживи још неколико година јер је детету тада било само седам година. Њој су већ удаљили обе дојке и примала је хемотерапију због рака који је продужавао да се развија у њој. Ја сам је утешио тиме да све долази од Бога, између осталог и исцељења. Пред растанком сам јој дао мали комадић вате са миром и рекао јој да се помазује у име Оца и Сина и Светог Духа и да моли да се на њој испуни Божја воља.

Око две недеље после тога, мој парохијанин ме назвао и рекао да су ону жену позвали из државе Охајо, где је живела, да прими нови курс хемотерапије, али да су по доласку њеном у болницу, лекари установили да је рак постпуно нестао из њеног тела. Лекари су били толико поражени тиме, да су је задржали у болници у току дана, да би посматрали. Пошто ништа нису нашли, саопштили су јој да је здрава. То је било пре око пола године и до сада нема никакве симптоме рака. По њеним речима, она благодари Богу сваки дан за то чудесно исцељење.

У време посете манастиру из кога је она дошла, пришао је један човек и рекао да је хтео да узме миро за своју жену која је боловала од рака много година а последњих дана није могла ни да устане са постеље. Ја сам га помазао и дао му миро и фотографију св. Николаја за његову жену. Он ми је рекао да је она изгубила своју веру одавно, што је њега мучило. Ја сам га замолио да јој објасни то што је видео и да је помаже у име Свете Тројице, молећи за заступништво нашег светитеља.

Кроз око недељу дана су ме позвали из манастира да би ми саопштили о позиву тог човека, који је испричао да када је дошао кући, уашо је у собу да би дао жени фотографију и миро. Али и пре него што је он успео да јој било шта објасни, она је узела слику св. Николаја и са плачем је прислонила на своје груди.

Следећег дана, човек се пробудио и ушао у собу, очекујући да види жену како немоћно лежи на постељи, али ње тамо није било. Он је прошао кроз целу кућу и нашао је како спрема доручак. Рекла је да се осећа добро и после лекарског прегледа, саопштили су јој да је рак напустио њено тело. После неког времена, ја сам се срео са том женом, изгледала је веома срећно и здраво, блеагодарећи Богу за његову милост.

Једном ме је мој парохијанин питао да ли може да узме неколико вата са миром за своју другарицу која је страдала од страсти алкохолизма и пила је неколико флаша жестоког пића дневно. Да сам му их, објаснивши му како се користе.

Страдалница је била помазана и од тог тренутка до данас, њена страст је напустила. Она је била врло благодарна за своје ослобођење из греховног ропства и предложила ми помоћ у благоустројењу храма – замени 50-то годишњег пода. Рекао сам јој да није обавезна да то ради али се она није сложила и њеном помоћу је у цркви био установљен нов дрвени под.

Многи људи били су исцељени од болести кроз ојачање своје вере… Ја сам се увек трудио да им свима напомињем, да све то долази од Бога, као и уопште све што се догађа са нама…

Молбе за свето миро можете да пошаљете о. Илији, који је јако болестан и одговара на молбе колико може. Осим молбе, можете послати и ваша имена, ако хоћете да се она читају у молитви пред светом иконом.

НАПОМЕНА: МИРО СВ. НИКОЛЕ СЕ ШАЉЕ САМО ПО АМЕРИЦИ!

Мисија Светог Николаја

Протојереј Илија Варнке

6433 Брукс ул.

Лас-Вегас NV 89108

702/789-0427

702/927-7730

frelias@delja.net

Ако хоћете да помогнете тој мисији за слање светог мира верујућима по целом свету, можете да да шаљете прилоге на адресу:

St. Nicholas Icon Fund

PO Box 571915

Las Vegas, NV 89157