Mirnim protestima i šetnjama se sigurno neće promeniti ništa
U nekim civilizovanim državama, možda ima svrhe upozoriti vlast protestnim okupljanjem na neke nepravilnosti u društvu. U kolonijama poput nekih afričkih zemalja, pa i Srbije, miran i civilizovan protest je potpuno besmislen. Kolaboracionistički vladar ništa ne odlučuje, već samo ispunjava zahteve kolonijalne sile, te je krajnje nesvrsishodno njemu saopštavati da je narod nezadovoljan. Njega to i nije briga. On ima lični interes da tim narodom manipuliše i nada se da će ga kolonijalni osvajač, za nagradu, skloniti s porodicom na sigurno, nakon obavljenog zadatka. Kada je Srbija u pitanju, sam Vučić je kazao kako ga ne zanima čak i da šeta pet miliona ljudi. To mu i verujem.
Da je ovo slobodna zemlja i da je predsednik samo protokolarna figura u jednom zdravom društvu, kako bi trebalo da bude, na prve znake nezadovoljstva naroda, taj državni činovnik bi iskoristio ustavna ovlašćenja i pokrenuo proceduru za korekciju problema u društvu. Međutim, u ovom slučaju, vazalni vladar, niti može, niti sme, da učini bilo šta protivno interesima kolonijalista. Njegovo je da što duže zamajava nezadovoljno roblje i on to čini, za sada, koristeći obrazac po kome plasira priču da je narod zadovoljan stanjem u društvu ali se opozicija bori za vlast. Samo najprimitivniji slojevi društva veruju u tu priču. Iole razuman čovek će shvatiti da je, tzv. opozicija zapravo deo glumačke ekipe istog pozorišta.
Kako se onda može nešto promeniti? Mirnim protestima i šetnjama se sigurno neće promeniti ništa. Za početak se mora imati jasan stav šta se hoće i koji su ciljevi. Kakav protest protiv nasilja i bakrači?! Znači, Vučić i Ana Brnabić su dobri i fini, a neko drugi sprovodi nasilje, pa mi hoćemo da nas njih dvoje zaštite? Ili se zahteva smena rukovodstva RTS-a i članova REM-a? Znači, samo izveštavanje nije dobro, sve ostalo jeste? Kad se promeni izveštavanje, sve će biti u redu? Dajte, ljudi…!
Ne! Prvi i osnovni zahtev mora biti da se smeni i uhapsi vazalna vlast zbog kršenja Ustava RS i ugrožavanja vitalnih interesa države Srbije. Ako od jutra do večeri, autoritarna i kolaboracionistička vlada ne odgovori pozitivno, narod, kao nosilac suverenosti, mora krenuti u zauzimanje institucija. Cena slobode tu postaje nebitna. Najbitnija je budućnost naše dece. Nikakve bine, ozvučenja, reflektori, programi, organizatori ni govornici neće pokrenuti masu u tom pravcu, već će zakazivati nove proteste, sa ciljem izazivanja potpune apatije i osećaja nemoći, što učvršćuje vazalnu vlast i nastavak sprovođenja interesa kolonijalnih osvajača.
Autor: Milutin Milošević
