Мирним протестима и шетњама се сигурно неће променити ништа
У неким цивилизованим државама, можда има сврхе упозорити власт протестним окупљањем на неке неправилности у друштву. У колонијама попут неких афричких земаља, па и Србије, миран и цивилизован протест је потпуно бесмислен. Колаборационистички владар ништа не одлучује, већ само испуњава захтеве колонијалне силе, те је крајње несврсисходно њему саопштавати да је народ незадовољан. Њега то и није брига. Он има лични интерес да тим народом манипулише и нада се да ће га колонијални освајач, за награду, склонити с породицом на сигурно, након обављеног задатка. Када је Србија у питању, сам Вучић је казао како га не занима чак и да шета пет милиона људи. То му и верујем.
Да је ово слободна земља и да је председник само протоколарна фигура у једном здравом друштву, како би требало да буде, на прве знаке незадовољства народа, тај државни чиновник би искористио уставна овлашћења и покренуо процедуру за корекцију проблема у друштву. Међутим, у овом случају, вазални владар, нити може, нити сме, да учини било шта противно интересима колонијалиста. Његово је да што дуже замајава незадовољно робље и он то чини, за сада, користећи образац по коме пласира причу да је народ задовољан стањем у друштву али се опозиција бори за власт. Само најпримитивнији слојеви друштва верују у ту причу. Иоле разуман човек ће схватити да је, тзв. опозиција заправо део глумачке екипе истог позоришта.
Како се онда може нешто променити? Мирним протестима и шетњама се сигурно неће променити ништа. За почетак се мора имати јасан став шта се хоће и који су циљеви. Какав протест против насиља и бакрачи?! Значи, Вучић и Ана Брнабић су добри и фини, а неко други спроводи насиље, па ми хоћемо да нас њих двоје заштите? Или се захтева смена руководства РТС-а и чланова РЕМ-а? Значи, само извештавање није добро, све остало јесте? Кад се промени извештавање, све ће бити у реду? Дајте, људи…!
Не! Први и основни захтев мора бити да се смени и ухапси вазална власт због кршења Устава РС и угрожавања виталних интереса државе Србије. Ако од јутра до вечери, ауторитарна и колаборационистичка влада не одговори позитивно, народ, као носилац суверености, мора кренути у заузимање институција. Цена слободе ту постаје небитна. Најбитнија је будућност наше деце. Никакве бине, озвучења, рефлектори, програми, организатори ни говорници неће покренути масу у том правцу, већ ће заказивати нове протесте, са циљем изазивања потпуне апатије и осећаја немоћи, што учвршћује вазалну власт и наставак спровођења интереса колонијалних освајача.
Аутор: Милутин Милошевић
