Ministarstvo zdravlja Srbije uvlači naš narod u najstrašnije životne zamke
Drugi deo : Zašto da ne damo organe za transplantaciju?
S ogromnom naučno HE osnovanom propagandom, Ministarstvo zdravlja Srbije uvlači naš narod u najstrašnije životne zamke.
Prva pogrešna postavka vlade je da se posle moždane smrti, organi mogu uzimati.
Šta je moždana smrt?
Definicaja da moždana smrt predstavlja kraj života. je prihvaćena tek šezdesetih godina. Upravo tada su počele transplantacije organa i lekarima su trebale odrešene ruke za ove radnje ! Trebala im je nova definicija. Od tada, nisu više zastoj srca i disanja važili kao simptomi završetka bitisanja — jep ce zastoj srca i respiracije, mogu povratiti. Ali, danas, znamo da je i moždana smrt vrlo relativna : i moždana smrt je revezibilna !
Prema definiciji, moždana smrt nastupa kad je mozak ostao bez kiseonika nekoliko minuta. E, tu je problem? Koliko minuta? Nijedna definicija, ne sme i ne može da kaže posle koliko vremena je mozak mrtav ! Ako predpostavimo da posle 3-5 minuta bez kiseonika (maksimalno 10 minuta), mozak izumire, dokazano je i da oštećenje mozga uveliko zavisi od temperature ambijenta. Što hladniji ambijent – to duže mozak može da preživi bez kiseonika i to veće diskrepance u definiciji smrti ! Dakle, ovde se mogu vrlo lako živi uzeti za mrtve… A to se prema etičkim normama, ne može smatrati prostim greškama medecinira – to je kriminal ! Jer definicije nisu jasno postavljenje. One ne mogu biti postavljenje, pošto jednostavno, svaki pacijent ima svoju priču, svoj ambijent…
Ako lekari Srbije po definiciji proklamiraju smrt samo posle 5 (10?) minuta od ravnog EEG-a, dotle lekari koji su studirali u Frajburgu, BRD (kao ja, na primer) – mogu čak do 20 minuta posle izvlačenja umirućeg iz hladnog jezera, ispod lavine, bilo koje hladne sredine da probaju reanimaciju.
Postoje mnogobrojna neverovatna svedočenja iz celog sveta o ljudima koji su se budili posle i duže “moždane smrti“. Evo šta o kontraverzama moždane smrti pišu na nemačkom jeziku https://de.wikipedia.org/wiki/Hirntod :
-Jedna juristkinja, Hong Kong, 2009.: Advokat iz Hong Konga je u aprilu 2009. doživela srčani udar i zbog toga pala u komu. Njeno moždano stablo je proglašeno mrtvim. Međutim, ona se osvestila tri dana nakon prijema
-Engleska, 2008: : sedamnaestogodišnji dečak je zadobio teške povrede glave nakon saobraćajne nesreće, a četiri lekara su ga u bolnici greškom proglasili “moždano mrtvim“, dva dana nakon što su pretpostavili nepovratno oštećenje mozga na osnovu CT skeniranja. Međutim, održali su ga u životu. Jedan neurolog je potvrdio dijagnozu ali i dao pozitivnu prognozu. Posle dve nedelje, navodno mrtav mozak se probudio iz kome. 2012. godine, tada 21-godišnji muškarac, studirao je računovodstvo
-Trudnice sa moždanom smrću : U „Pomoći za određivanje moždane smrti“ Nemačkog medicinskog udruženja iz 1997. stoji: „Ostanak trudnoće nije u suprotnosti sa moždanom smrću majke. Trudnoću endokrinološki održava placenta, a ne majčin mozak.“ Ovo je potvrdilo i Federalno ministarstvo zdravlja (Nemacke) u svom uputstvu o utvrđivanju smrti od 30. marta 2015. godine: „Postojanost trudnoće nije u suprotnosti. nepovratni gubitak funkcije mozga koji je nastao kod majke. Trudnoću endokrinološki održava placenta.“
Erlangen Babi (1992)
Kod trudnice iz Erlangena utvrđena je trudnoća u 15. nedelji tokom priprema za vađenje organa moždano mrtve žene. Kao rezultat toga, uklanjanje organa je otkazano i doneta je odluka da se trudnoća iznese do kraja. Žena je lečena na intenzivnoj nezi sa ventilacijom, cirkulatornom terapijom i zamenom hormona kako bi njeno telo, a samim tim i materica, zadržali osnovne funkcije. Fetus je normalno rastao sve dok infekcija u 20. nedelji trudnoće nije dovela do prevremenog porođaja, koji dete nije preživelo. Na dan porođaja isključene su mere održavanja života za moždano mrtvu majku, u ovom trenutku uklanjanje organa više nije bilo moguće.
-Trudnici s moždanom mrtvom određen je zakonski staratelj koji će odlučiti o daljem lečenju. Odluka Okružnog suda u Hersbruku kaže:
„Imenovanje privremenog nadzornika za navedene oblasti odgovornosti činilo se neophodnim, bez obzira na to što je dotično lice u zakonskom smislu umrlo… Radi pojašnjenja, ističe se da je odluka privremenog nadzornika za isključivanje uređaja za održavanje funkcije pre porođaja ili smrti fetusa u materici potrebno je odobrenje suda. Nakon tog datuma, odobrenje više nije potrebno.“
Postavilo se pitanje da li je etički opravdano veštački ventilisati i hraniti majku sa moždanom mrtvom dok se fetus ne može porođati carskim rezom, i da li je etički opravdano staviti fetus u majku sa moždanom mrtvom da raste do rođenja.
Savezni ustavni sud (BRD) je 1975. godine potvrdio zaštitu nerođenog deteta: „Tamo gde postoji ljudski život, on ima ljudsko dostojanstvo; nije presudno da li je nosilac svestan ovog dostojanstva i ume da ga sam zaštiti. Potencijalne sposobnosti koje su inherentne ljudskom postojanju od samog početka dovoljne su da opravdaju ljudsko dostojanstvo.“
-Business Economist (1991): 33-godišnja diplomirana poslovna žena bila je trudna 17 nedelja kada je kolabirala bez svesti 4. jula 1991. iz nepoznatih razloga. Ženu je pronašao šetač bez otkucaja srca, uspešno je reanimiran i odveden u kliniku. Tamo je 14. jula testovima utvrđena smrt njenog moždanog stabla, ali dijagnoza moždane smrti još nije bila potpuna jer nije urađen test disanja. Kako bi spasla dete, trudnica je nastavila da dobija lekarsku negu u antropozofskoj Filder klinici. 26. septembra 1991. godine – posle 84 dana nege na odeljenju intenzivne nege – počeo je prevremeni porođaj u 28. nedelji trudnoće. Njen sin je rođen živ carskim rezom, a majka je umrla dva dana kasnije.“
Kao što vidimo neki mrtvi u Srbiji bi se smatrili živim u Nemačkoj – oduzimanje organa onda ne bi bilo moguće. Dakle, u zavisnosti od dobijenog obrazovanja, običaja i verovanja – definicija smrti se menja i postaje relativna. Mogućnost da se s živog skidaju organi, postaje prevelika.
Za mnoge lekare, utvrditi i definisati smrt, jeste vrlo teška dužnost. Previše njih su u tome grešili i “mrtvaci“ su neretko oživljavali. I pored sve tehnologije i pravila, iznenađenja su svakodnevna.
Tako, moždana smrt, ne bi smela biti parametar za sortiranje pacijenata među žive ili mrtve. Za nekoliko decenija, može biti, da će današnji lekari koji praktikuju oduzimanje organa biti smatrani kriminalcima. Neke nove definicije će biti potrebne – to je sigurno.
Hoće li naši srBski političari, odlučivati sada kad lekari ne mogu, ko je “moždano mrtav“ i kada ? Posle koliko minuta ? Dokle mora da se život štiti ? Oni koji su prvenstveno u službi ekonomije ? Gde neki organi imaju cenu i veću od zlata ? Oni da nameću etiku?
Nemoguće.
Tradicija kao čuvar
U našoj kulturi, poštovanje predaka je ukorenjeno i vrlo snažno. Sahranjvanje s poštovanjem, negovanje grobova i briga o “kostima“ bližnjih je normala. U Vinčanskoj / Starčevačkoj kulturi, bližnji su čak sahranjivali ispod samog praga kako bi čuvali i kućy i potomstvo. Preminuli bi se javljali u snovima, u oblacima, vizijama… i “pomagali“ Mrtvi su činili aktivni deo života Slovena, jer su se Java, Prava i Nava prepletali. Tela su spaljivanja u celini.
Zar bi neko u takvoj kulturi mogao i da pomisli da se preci mogu skrnaviti? Njihova tela čerupati? Zar u ime neke sumljive i neproverene nauke, zamišljene po sotonskim pravilima gde se smrt slavi a život uništava – da mi sada skrnavimo svoje najbliže ?
I stari Egipćani koji su sahranjivali mumusane s svim organim – srce je uvek bilo najvažnije i stavljalo su u sredinu mumificinarog skeleta. Svaki vitalni organ je stavljan u vaze koje su postavljene oko preminulog – naravno da ni oni nisu odlazili u večnost bez svojih organa. Čak su im dodavali i neki predmeti koje su voleli, što se i dan danas radi.
Moderna medicinska nauka koja smatra srčani rad isključivo mehaničkom funkcijom pumpe, zaboravlja celu dimenziju emocijonalne memorije kojy ovaj organ nosi sa sobom. Tema je tabu i o njoj se ne govori nigde osim u krugovima onih lekara koji rade na transplantaciji – o tome više ovde : Zašto da ne damo organe za transplantaciju (1)? : https://borbazaistinu.rs/zasto-da-ne-damo-organe-za-transplantaciju/
Pošto vidimo da medicinska nauka srčanu funkciju ne razume i da neće da je istražuje, jer bi time farmaceutski mafijaši gubili, možemo da predpostavimo da su nam dodatne, post-mortem funkcije vitalnih organa nepoznate. Da li i pluća nose neku vrstu specijalne memorije ? Može li biti da prilikom zadnjeg izdisaja energija sadržana u izdahu – ima neku funkciju u transportu telesne energije ka svom “večnom bivalištu“? Da li je jetra samo jedna obična hemisjka fabrika, kako nas uče? Da i ona nema neku dodatnu funkciju pri napuštanju ove realnosti?
Mi NE znamo !
I, sve dok ne znamo, ne smemo skrnaviti tela, presađivati živu srčanu energiju koja nosi ljubavi davaoca u tuđince i krasti deo sećanja donatora, lišavajući ga mogućnosti da ponese svoje uspomene i svoja pamćenja sa sobom, na drugi svet, u večnost !
Sasvim je logično da se znak jednakosti može staviti između skrnavljena tela i skrnavljena telesne energije koja ima potencijal da postane svetlosna kugla koja svetli svoje ljubavi, noseći dušy koja svetli onoliko koliko je volela i koliko je bila angažovana za dobrotu, Istinu i Pravdu.
Prevencija — Kako izbeći potrebu za transplantacijama
Iako su procedure transplantacije organa, jako skupe, teške i za pacijente i za sve koji u tome učestvuju – ne čujemo nikada da postoji prevencija protiv ovih strašnih medicinskih zahvata čija je dobrobit korumpirana, već poodavno, a o čemu se ćuti. Što skuplji poduhvat – to bolje za mafijašku medicinsku klasu, koja živi od toga. A biznis je strašno, strahovito unosan tako su se čai k i neki ra.bi-in koji nas smatraju “go-jima“ upustili u dilovanje organa. Naši organi imaju tu vrlio visoku cenu, jer nemaju parazite kao organi afrikanske ili meksinaske dece koja se kradu radi bubrega, srca… Dakle, prevencija je vrlo ne-ekonomična i protivna pravilima biznisa
NAJVAŽNIJA PREVENCIJA propasti organa jeste pre svega pravilna isxrana. Ako se telo pogrešno hrani – onda se ne može regenerirati i pored svih predviđenih i postojećih mehanizama za popravke koje su integrisane u ADN-y. Isxrana nam je menjana tokom istorije – ceo dizajn homo sapiensa je sačinjen prema šemi za biljnu ichranu – pogledajte o tome ovde:
Srce – da bi ostalo zdravo i čilo, mora biti hranjeno biljnom hranom, zalivano uljima iz hladne presije (nikako rafinisana, toksična ulja) i utopljeno u mir / spokoj / dobrotu, / Pravdu / Istinu/ Ljubav… bez stresa, deranja, ispada. Onoliko koliko je srce plemenito, toliko će ruke stvarati lepotu i toliko će duša na samrti imati svetleće energije Dobrote, Istine i Pravde.
Pluća – naravno trebaju prvo, čisti vazduh, protiv kojeg satanske vladajuće sile neumorno rade. Prioritet je podići svest o ovom vitalnom problemu i praktično sve činiti što je u moći da vazduh bude što čistiji. Tu se ne radi o ugljen dioksidu koji je blagoslov za biljke. Radi se o beskrajnoj listi otrova koji plutaju u vazduhu i skraćuju nam živote. Samostalna destrukcija ovog organa, pušenjem, stoji na prvom mestu po statisci — ako bi proterali duvan, liste za transplantaciju pluća bi skoro nestale.
Jetra je na sreću, jedan vrlo regenerativan organ, sposoban za samo-regeneraciju, pod uslovom da dobija pravilnu, visoko proteinsku, hranu. Jetra eliminiše otrove i vrši hemijske operacije celog organizma. Njen najgori neprijatelj je alkohol. Skoro svi oni koji čekaju na transplantaciju ovog organa su alkoholičari:
Retke bolesti su zaista ovde ekstremno retke.
Dakle, dovoljo je NE PITI, ne uništavati se, kako bi liste “čekanja na transplantate“ nestale.
Bubrezi su najosetljioviji organi na otrove, a otrovi su svuga oko nas – zato je njihopva transplantacija postala takoreći standardni medicinski akt. Broj ove operacije raste ekspoinencijalno kao i potreba za dijalizom.
Ali, šta se tu skriva? Fakt, da su upravo lekovi, propisani legitimno od strane diplominarih doktora, PRVI UZROK DESTRUKCIJE BUBREGA – dakle, iatrogeno (lekarski) proizvedena potreba za transplantacijom je statistički gledano najčešći problem.
Ako bi pacijenti čitali upozoravajuće informacije koje stoje u svakoj kutiji “lekova“ i iako bi lekari prepisivali manje a više upražnjavali prirodne procese u lečenju, regeneraciju s pravilnom isxranom – ne samo da transplantacije ne bi bile potrebne nego ni lečenja više ne bi bila potrebna.
Najprodavaniji lek danas je “lek“ iz familije bencodiacepina koji se upotrebljava za simptome anksioznosti / egzistencijalnog straha, depresije, panike… Ali, i on ima neželjena dejstva, pa može da pojača agresivnost, suicidalne ideje i akte… Nikome nikada ne bi ga trebalo ponuditi :
Podobnost jednog leka se danas isključivo određuje prema profitu koji nosi – tako, možete pročitati da se i sama smrt smatra “sporednim dejstvom“ nekih anti-depresvnih / neuroleptičnih substanci ! Farmakološka mafija prodaje “lekove“ koji ubijaju – dok ošamućeni pacijenti mirno gutaju otrove, bubrezi i jetra stradaju… Litijum koji se daje protiv bipolarnih smetnji a koje su uglavnom proizvedene upravo prepisanim lekovima, je toliko toksičan da se mora redovno kontrolisati njegova koncentracija u krvi – puno ljudi su ubijeni ovim “lekom“.
Primaoci trasplantata postaju perfektni pacijenti na kojima se prave milioni – oni bez, imunosupresora, ne mogu da žive, jer su svi organizmi isplanirai tako da odbacuju strano imllatirano tkivo. Da bi prevarili prirodu i njene zakone, farmakomafija, dakle, uništava odbrambeni imuniterni sistem primaoca transplantata. Tako oni mogu da umru od najobičnijeg virusa ili neke banalne infekcije, pošto nemaju imunitet. Strašne komplikacije su uglavnom deo života tih koji primaju tuđe organe. Takav život je muka – uglavnom se provodi po bolničkim krevetima, a najbolje iza plastične zaštite koja potpuno izoluje od ovog sveta i njegovih mikroba, parazita… To nije prijatan život, koji reklamiraju po medijima. Nije ni humano nekog staviti u ovu situaciju – to su satanske, bolesne praktike. Pacijenti koji prolaze kroz anti-kancerogeni tretman nisu daleko od ovih “primaoca“ organa po muci i patnjama… a 80% lekara nikada ne bi uzelo hemoterapiju protiv kancera. Ipak je daju drugima. Nameću – jer su to jako skupe i profitabilne praktike, koju ekonomski sistem valorizuje.
Osim svega, nikako nije humano, poklanjati svoje sopstvene organe kad je moguće da oni igraju važnu ulogu pri prelasku iz života u smrt. Bar, dok ne saznamo sve funkcije svih vitalnih delova našeg organizma – ne smemo čerupati sopstveno biće, čak ni u definisanoj smrti.
Besplatnost kao oružje protiv njihovog sistema baziranog na profitu, pljački i robovanju
Naravno, samo besplatnost, hranjena čistom humanošću može da izrodi takav zdrav sistem kome bi se verovalo. O besplatnosti kao motoru stvaranja novog poretka i odbrani od sotonskog financijskog sistema koji predviđa da nas u digitalnom bankarskom sistemu tretira kao robove – pogledajte ovde :
Lekari u Nišu su besplatnim radom, nedavno, eliminisali liste za čekanje operacija – i šta se desilo? Ne sme biti besplatnog rada – kaže ministarka zdravlja ! Zašto, takva nehumana izjava ? Pa besplatnost razbija njihov na profitu izgrađen ceo sistem. S besplatnošću možemo sve da srušimo i stvorimo nešto istinito dobro. I ljubavi bi postale zdrave. Nikome ne bi palo na pamet da prodaje organe. Organe bi pravili od sopstvenih ćelija s korena dlake koje mogu da se transformišu u bilo koji željeni organ. Samo za to treba humanost… kojy sistem ne dozvoljava.
“Neka borba bude neprestana“
S blagoslovom,
Dr med Jasmina Vučić -Peev
u srBskoj 7531- oj godini, u krasnom, 29-og
