Природа и здравље

Мени за ручак: Скакавци и цврчци

Знате ли да, према неким списима, постоји траг да су грчки филозоф Аристотел и римски историчар Плиније,када су хтели да се баш угосте ,”частили” се јелима припремљеним од цикада и термита.

Знате и то да и у Европи на трпезама сиромашних људи редовно налази супа од бубамаре.

Или,сећате ли се сцене када је британски авантуриста Беар Грyлс у својој емисији „Ман вс. Wилд“ пред камерама појео великог дебелог црва.Ту историјску сцену многи нису могли да гледају. Исто тако сећам се да смо се гледајући у тв репортажама са Истока згражавали над сценама како је тамо сасвим нормално да се за ручак послуже пржени скакавци или глисте.

Данас ,чујем да је у Хрватској, ускоро верујем и у Србији, велика потражња брашна од скакаваца.

Баш чудно!

Слично су прошли и студенти у Монтреалу који су пре више година окупирани чињеницом да у свету више од милион људи гладује осмислили нов и одржив извор хране – брашно од инсеката. Јесте чудили су се многи али њихов пројекат је награђен, још 2014.године а медији су писали да ће бити реализован у неразвијеним земљама, као што су Мексико, Тајланд и Кенија”. Пројекат „Снага брашна“,тако су га назвали, (Тhe Flоwеr Pоwеr) се иначе базира на томе да се скакавци покупе са поља и транспортују најпре у Мексико, осуше се па самељу како би се направило брашно тортиље и други производи од брашна.

Без обзира што према извештају Организације за храну и пољопривреду под окриљем Уједињених нација, широм света чак 2,5 милијарде људи у својој исхрани користи инсекте, стручњаци су до скора сматрали да се у Европи и у другим земљама Западног света на трпезама неће наћи специјалитети прављени од њих јер за сада има довољно месне хране и не постоји потреба да се посегне за бубама.

Међутим то оптимистичко предвиђање кратко је трајало. Ето примера из Хрватске.

Већ прошле године „Седма сила“ је увелико објављивала текстове колеге Милована Шавије (види: https://sedmasila.rs/milovan-savija-cvrcak-rusija-i-veliki-reset/ у којима се указује на то да се месо, које је део свакодневне употребе и без кога се скоро ни један дан не може сматрати нормалним, потискује из употребе.Били смо бела врана! Али био је то први знак да долази крај тој „љубави“ човека и меса јер се увелико ради на томе да се тај величанствени део људске исхране замени „или вештачким, или разним инсектима, за које се открило да поседују велики потенцијал, што се тиче исхране људи“. Да подсетимо. Колега Шавија је веома аргументовано указао на активности које се предузимају у циљу укидање сточарства (има мишљења да се у оквиру те стратегије нашла и изненадна зараза афричка свињска куга ).

„У Србији је до 27. јула потврђено 1.569 случајева на више од хиљаду газдинстава широм земље.Баш чудно!

У току 2023. године болест је дијагностикована у Румунији, Босни и Херцеговини, Хрватској, Немачкој, Италији, Грчкој, Северној Македонији и код дивљих свиња у Мађарској, Бугарској, Словачкој и Чешкој, са великим бројем жаришта“. (https:// www.bbc. com/ serbian/ lat/balkan-66360144 ) .
Цврчак савршена алтернатива класичном месу

Указали смо такође на то да је „управо на том пољу Русија последњих година постизала значајне резултате, о којима се не прича много, поготову задњих месеци када је сва пажња усмерена ка Украјини и свему ономе што се у позадини те интервенције дешава“. Некако паралелно са тим нашим објавама портал: https: //www. nakanune. ru/news/2022/07/19/22667055/ је пренео вест да је у Русији почео да се реализује пројекат производње прехрамбених додатака који би се добијали од цврчака, и то у циљу смањења увоза. „Званичници компаније која се бави производњом тих компоненти верују да ће висок садржај протеина омогућити да цврчак буде савршена алтернатива класичном месу.“

Када су у питању цврчци Русија и „Велики ресет“ треба подсетити да смо у у више текстова понудили чињеницу да када је прошле године због рата санкцијама забрањен увоз Гејтсовог вештачког меса, међу љубитељима и обожаваоцима те нове прехрамбене филозофије завладала је паника. Међутим, недавна вест да је и Русија почела са развојем свог сопственог вештачког меса, донела је олакшање у том све бројнијем табору.

У ствари, још крајем 2019. у Русији је почела експериментална производња вештачког меса и то у Фабрици за производњу прехрамбених састојака Ошаковски. Међутим, то прво вештачко месо је било прилично скупо. Стручњаци који су радили на том пројекту проценили су да је 40 грама тог меса коштало 900,000 рубаља. Али они чврсто верују да ће веома брзо успети да смање трошкове производње, тако да би се та такозвана лабораторијска говедина већ могла појавити у продавницама током 2023. године.“

Али има у свему томе и још нешто чудно. Све више је изјава стручњака и референтних научних лабораторија о томе да „постоје докази да су инсекти повољни по људски организам,“те да су „инсекти врло богати протеинима. Највише беланчевина се може наћи у месу скакавца – до 75%. Оно што је битно јесте то да се протеини из буба много лакше варе и богати су амино-киселинама.“Нејасно је само шта су научници чекали до сада, јер ако је то толико здрава храна замислите да смо почели да се хранимо тако здравом храном прње 50 година колико би било мање оболевања и зараза, а тек колико мање пандемија,и вакцинација … ?!Изгледа ипак да је то важно само нама, обичним смртницима и потрошачима.

Али вести из суседне Хрватске говоре да се брашно од скакаваца веома скупо и да се за њега „отимају“ само богати? Баш чудно,а и тамо су се као и овде,многи згражавали гледајући тв репортаже како се на Истоку људи хране инсектима.

У сваком случају могуће да је тачно оно „свако чудо зат ри дана“.

Према расположењу у Хрватској где је већ стигло „Брашно од кукаца…“ (види: https: //faktograf .hr /2023/01/19/europska-unija-odobrila-je-brasno-od-kucnog-zrikavca-ali-to-ne-znaci-da-ga-marin-miletic-mora-jesti/, и https://ero.ba/ медији наводе како неки грађани који путују по свету о брашну од кукаца имају само ријечи хвале,: “Не видим у томе ништа спорно зато што је то врло вриједан извор протеина, храна као и свака друга која се у другим земљама користи редовито, не шкоди, нема штетних састојака”, рекао језа ХРТ Регионални дневник Горан Шафарек, биолог и истраживач.

“Нажалост, у оном једном простору доношења одлуке кад је постојала могућност евентуално неке реакције од Еуропског парламента, то није услиједило, дакле еуропски заступници су могли дати свој приговор резолуцијом. Овдје је та реакција изостала. Једино је Мађарска била против, она се опћенито противи стављању инсеката у јеловнике”, казала је Маријана Петир, предсједница Одбора за пољопривреду Хрватског сабора.

Док још можемо, хајде да уживамо.

Зато подсећања ради: Својевремено је веом популарна била „цврчак пљескавица“ .У ресторану „Морнар“у Београду правила се тако што на врућ загрејан кајмак стави испржена пљескавица и тако док је све вруће сервира се .И све пршти и цврчи од споја врућег кајмака и пљескавице која је очигледно у себи имала и воде.

У ресторану „Велика Скадарлија“ у Београду„ Цврчак пљесквицу“ припремају за две особе од кајмака, сланине, кромпира, лука и парадајза.

Цврчак пљескавица спада у категорију наше националне кухиње.

Изгледа да је дошло време да ми једемо скакавце, а не они наше године!

Аутор: Миша Антонић

Извор: Седма сила

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!