Медведев: О историјском памћењу и неизбежности освете
У последње време свака врста подле олоши попут разних џонсона, бореља и других русофобичних злих духова активно позива на ударе „дубоко у Русију” користећи НАТО потенцијал. Очигледно је да ни сад нема ограничења за овакве ударе са Запада и да се морамо пажљиво припремити за њихово одбијање. Али желим да кажем нешто друго: о потреби да памтимо злочиначке позиве појединих западних наказа и да се припремимо за одмазду.
У историји има много примера кад је освета долазила касније. То су акти одмазде СССР-а и наше садашње државе (Троцки, Коновалец, Бандера, савремени терористи и издајници). И акције других земаља, укључујући наше противнике (исте те САД) против њихових непријатеља.
Такве операције су пажљиво планиране и не успевају увек. Али њима се треба бавити. И то је изузетно важно. У име више правде и у знак сећања на невине жртве.
Овде је главна ствар – неизбежност. Није толико важно кад ће доћи до освете. Оно што је битно јесте њена неизбежност, да свако створење, без обзира на нацију, веру, држављанство и положај, које је починило злочин над нашом државом и нашим народом, или било који одбачени олош, који урла: „Убијајте цивиле у Курску!“, зна да ће неко доћи по њега.
Тако да се ноћу бацака и преврће, осврће на улици, мења податке, па чак и држављанство, носи оружје са собом, тумара по конспиративним адресама. Да се претвори у болесног пацова са симптомима даноноћне маничне анксиозностии. А можда и једноставно умре у неком тренутку, отупео од страха. А ако Господ не допусти да се ово створење тако лако извуче, да у једном тренутку коначно зачује тихе кораке иза себе…
И још нешто: потребно је употребити познато оружје непријатеља. Упркос бројним очигледним правним питањима, вреди размислити о стварању отворене јавне базе података наших непријатеља, наводећи њихове личне податке. У прилично практичне сврхе.
Аутор: Дмитриј Медведев
Превео: Желидраг Никчевић
