Међународни закон не дозвољава присилну вакцинацију
Mary Holland научни истраживач са правног факултету у Њујорку говори о слободи избора, да међународни закон не дозвољава присилу.
“Данас се фокусирам на улогу закона који штити људска права када су у питању вакцине. Како можемо да балансирамо права колектива у односу на индивидуална права? Вакцине су по својој природи медицинска интервецнија базирана на популацији.
Један од главних циљева Уједињених нација као што пише у првом члану УН повеље, је да се дође до међународне сарадње у промовисању и подстицању поштовања људских права и основне слободе за све. УН и међународна заједница имају обавезу да поштују људска права када су вакцине у питању… После Другог светског рата, међународна заједница је препознала велику опасност у научним и медицинским експериментима над људским субјектима без њиховог пристанка. После откривања нацистичког медицинског зверства, свет је изгласао Нирнберг законик који каже да добровољна сагласност људских субјеката је апсолутна обевеза. Међународни пакт о грађанским и политичким правима је додатно ојачао ову забрану против експеримената на људским субјектима без њиховог пристанка, где пише: “Нико неће учествовати у медицинском или научном експерименту без слободно датог пристанка.“ Ова забрана је универзално позната, тако да неки судови и научници су изјавили да право на информисани пристанак је уобичајена ствар међународног закона. То значи да се тај закон односи на цео свет, без обзира да ли у некој држави то пише у књигама. То је исто као норме које забрањују ропство, геноцид, мучење и пиратство…
…2005. године, УНЕСКО-Организација за образовање, науку и културу Уједињених нација је говорила о овој теми и прихватила је Универзалну декларацију о биоетици и људским правима на основу концензуса 93 земље, укључујући и САД. Државе које су учествовале су се надале да ће ова декларација, исто као и Универзална декларација о људским правим раније, постати сет водећих принципа. По питању пристанка у декларцији пише: “Било која медицинска интервенција може да се уради само после слободног и информисаног пристанка особе на основу адекватне информације.“ Даље пише да интерес науке или друштва не може да буде изнад овога. Ова изјава је наставак медицинске заклетве која се приписује Хипократу пре 2.500 година: “Доктор мора да ради за добро својих пацијената, и не сме никада да их повреди.“ Ово је скраћено за принцип ,,Прво не шкодити“, овај кредо оличава принцип предострожности у медицини где јасно ставља интерес индивидуалног пацијента изнад колектива или такозваног “стада“. Овај принцип предострожности директно доводи до тога да политика вакцинације може да буде само препорука, а никако принуда. Веза између доктора и пацијента се пре свега заснива на поверењу и било каква присила то поткопава. Када је веза доктора и пацијента заснована на присили, ту се одмах губи поверење и онда лекари раде за државу и надаље за друштво што значи да су изнад пацијента појединца…
Пратећи принцип предострожности у медицини, основна позиција са вакцинама може да буде искључиво препорука, никако обавеза. Појединци за себе и своју малолетну децу имају право да прихвате или одбију превентивну медицинску интервенцију на основу адекватних информација и без присиле претњом губитка економских и образовних бенефиција. Основна позиција вакцинације мора да буде информисан пристанак, јер присилна обавеза уништава поверење и смањује основно право на живот, слободу, телесни интегритет, приватност информисаног пристанка и право родитеља да донесу одлуку. У већини развијених земаља се користи овај принцип и вакцинације се само препоручују…
Универзална декларација о биоетици и људским правима дозвољава ограничење фундаменталног права, али та ограничења морају бити наметнута законом и морају да постоје, цитирам, због заштите јавног здравља или због заштите права и слободе других. Осим тога, такви закони морају да буду у складу са Међународним законом за људска права.
Ако држава тражи обавезну вакцинацију, онда мора да има јаку обавезу да обезбеди делотворан правни лек за ошетећења од вакцина. Као и сви лекови на рецепт, вакцине носе ризик оштећења и смрти за неке људе. Гаранција делотворног правног лека је основни стуб у законодавству, у демократском друштву и правни лек мора да буде ефикасан, а не илузорни правни лек који не обезбеђује олакшање…
Ако се не придржавамо основних принципа права на живот, слободу и телесни интегритет појединца, и права на слободан и информисан пристанак у медицини, можемо себе довести до познате и непознате штете…
Будимо опрезни, образовани да би на прави начин интегрисали глобалну здраствену безбедност и глобалну слободу.“
Уредништво Борба за истину
