Медицином против здравља човека и човечанства
У доба тзв. хладнога рата страх се често сејао претњом од нуклеарног уништења човечанства. То је била реална опасност које су били свесне све силе и сви светски произвођачи и хушкачи ратова. Употреба нуклеарног оружја не би поштедела никога јер нуклеарно оружје поседује више међусобно непријатељских држава света. „Одговорни“ су схватили да је нуклеарни рат бесмислен али не зато што би у њему страдало мноштво људи него првенствено зато што би он представљао опасност и за оне који су смислили чистку светског становништва. Нуклеарно оружје делује неселективно, тј. не разликује „елите“ од „гојима“. Већ се деценијама ради на томе како осмислити нове начине уништавања, а да се при томе тзв. елита спасе. Притом је необично важно да се ствари уреде тако да се има привид да се све ради за добробит човечанства. Најбољи избор за привид добробити је свакако људско здравље и „брига“ за њега. А „најбољи“ начин очувања здравља појединаца и целокупног човечанства је, тако каже медицинска догма, вакцинисање. Оно је проглашено највећим достигнућем медицине ако не и целокупне науке. Зато је оно, површним и некритичким (не)умовима, и могло постати догмом.
Зауставите науку – спашавајте човјека
Ако се вакцина опште, а ово садашње псеудо или лажна вакцина против КОВИДА-19 (оно је заправо вакцина за ковид или у служби ковида), схвати као оно без којега се не може живети и на које се, како каже хрватски Führer, треба навикнути тј. навикнути се тако да то буде нормално као непрестано удисање зрака или свакодневно конзумирање воде и хране. Ако нам то навикавање намеће тзв. „ново нормално“, онда питање које се мора поставити гласи: како је човечанство преживело када вакцине и вакцинисања опште није било? А ипак је преживело. Зар нам Бог (за вернике) није дао, или природа (за невернике), способност да се људски организам брани својим имуним саставом, здравом храном, физичком активношћу и свиме што уз то природно иде? Јест, дао је. Захваљујући томе човечанство се одржало. Како то да се сада тврди да ће без вакцинисања човечанство нестати? Та би тврдња могла, иако врло тешко, проћи само онда ако се претпостави да је Бог (или природа) врло немарно начинили човека, тј. као несавршеног, с грешком и да се једино неком другом и другачијом интервенцијом човека може спасити и осигурати му опстанак. А Бог је то учинио зато што је и сам несавршен или је злочест или је обоје. То је тврдња атеиста сценариста, а судећи по понашању, и великог броја верника и њихових водећих пастира. Зато ће Божју недопустиву грешку и несавршеност исправити наука, тачније научници-сценаристи.
„Службена“ медицина зна, али то крије као змија ноге, да је имуни систем један од најсавршенијих система у целом свемиру као и то да је човек опште савршенство свемира. Кад би се то признало онда медицина не би могла „продавати“ вакциналне догме. Разграничимо сасвим јасно да медицину, и сву науку, чине људи који се њоме баве, а они могу бити, и нажалост у стварности и јесу, добри и зли. Медицина као и наука биће у пракси таква какви је људи воде. Чим је у науку и медицину ушао новац као главни критеријум свега онда, како каже Иван Илицх: „У храм знауке ушли су трговци.“ А трговци су они којима није до праве и племените науке нити до истине него до проституирања науке. А највеће и водеће научне проститутке су медицинска и фармацеутска струка. О политичарима (који то изворно племенито име, које долази од – полис, град-држава – не заслужују) не треба ни говорити: они су газде и предводници проституције. Тако је велики дио научника, посебно медицинара и фармацеута, купљен новцима и положајима тако да им је научна истина доспела на посљедње место. Ако им је до истине икада било стало? Није никаква тајна да су доктори медицине један од најкорумпиранијих делова друштва. Свако ко је икада морао ићи у болницу то зна на властитој кожи. Није никакво чудо да се данас тако понашају. Тешко је ту наћи човека. Ипак их има и у медицини заиста постоје само часни изузеци; правила одударају од изузетака. Зато Илицх наставља: „Зауставите науку, спашавајте човека.“ Медицина, је нажалост, постала не само нечовечном него и опасном по човека; она је у служби злочина и општег геноцида.
Многи научни радници данас су модерни фаусти
Не треба ићи у претеране спекулације, довољно је погледати око себе и видети (тко има очи) што нам се догађа у посљедње време. О свему томе готово све већ је речено да нема смисла понављати. Ипак се сваким даном откривају нове информације. Све више се велики број људи уверава да се почетне сумње „скептика“, нажалост, све више и више обистињују: маске су више штетне него корисне (неке земље забрањују ношење маски), ПЦР тестови су фалсификати који не служе за тестирање заражености од КОВИДА-19 (јер за то нису ни измишљени, како каже њихов проналазач који је у међувремену отишао на други свет и не може нас о томе додатно научити), вакцине су оружје за уништавање здравља људи и вакцинисани су, како тврде неки светски стручњаци, „фабрике“ нових сојева вируса. Они су већа опасност за невакцинисаних него обрнуто. Али они су вероватно и већа опасност за сами себе (као што тврди нобеловац Luc Montanier).
Резултат свега тога фаустовског, ђаволског посла јест да су „господари света и живота људи“ (они погрешно мисле да то јесу) вешто искористили фаустовско обељежје нововјековне науке и технологије да завладају светом. Ради се о жељи за знањем и покоравањем природе људским потребама (F. Bacon, 16/17. ст.), вољи за моћи (F. Nietzsche, 19. ст.) те материјалним добитцима (материјализми свих врста). Др Фауст је склопио савез са ђавлом и продао му душу (Не звучи ли данас име др Фауци као фаустовски симбол?). Моћ се састоји у могућности управљања човеком и свом природом. Данашња наука и технологија у великој мери то омогућују. И 21. век такође има своје фаусте који су продали душу врагу и служе његовим циљевима. Многи здравствени радници модерни су фаусти.
Ево само неколико свима знаних данашњих примера које су многи, нажалост, искусили на властитој кожи. А све их је више и више. Медицина служи (барем би требала, а нажалост не служи) лечењу, сузбијању болести, превентиви да до болести не дође или ако дође да је ублажи или по могућности посве отклони. Данас се болесни људи терају из болница и не пружа им се здравствена нега ако нису вакцинисани или ПЦР тестирани. Новији пример познат јавности у Хрватској јест пример загребачке болнице „Меркур“, а сличних случајева има пуно. Таква се дискриминација никада није радила ни непријатељским војницима у ратовима; у складу с медицинском етиком и непријатељским војницима се пружала медицинска помоћ. То су увек радили часни доктори. Даље, где је нестала тзв. примарна лекарска заштита? Зашто се људе с тешким болестима не лечи само зато јер нису вакцинисани или тестирани? Чему онда служи здравство: лечењу или одбијању да се пацијенте лечи, сузбијању или производњи нових болести, спашавању од смрти (колико је медицини могуће) или слању људи у смрт и пре времена? Зашто се допушта да људи умиру или сносе тешке здравствене и сваке друге посљедице због небриге здравственог састава и због ускраћивања медицинске неге? Зашто се забрањује посетити старце (најчешће родитеље) у старачким домовима ако посетилац (деца и унуци) нису вакцинисани или тестирани уређајима који кривотворе резултате? Зар лекари нису заштитили те старце “добровољним“ или присилним вакцинисањем? Што им се може догодити ако су им дали приправке који су делотворни? Чему таква трагикомедија? За такво стање неко треба одговарати. Коме то лекари служе? И зашто? Да би исмијавали такав накарадни систем неки посетиоци старачких домова облачили су се у скафандере да би могли ући да посете властиту мајку.
У случају вакцинисања велики број људи пристао је на неморалну понуду
Зашто се отежано (или никако) добијају неки лекови за које се зна да су делотворни и јефтини а у многим се државама могу набавити, али не и у Хрватској? Болесницима се одуговлаче или одлажу операције само зато што нису „подобни“ и „послушни“ пацијенти, тј. не желе се ни вакцинисати ни тестирати? Зашто се то ради? Је ли то ради здравља пацијената или ради нечега другога нека свако одговори сам себи. Ни тестирања ни вакцинисања немају сврху да заштите здравље него да људе учине болесницима и да их се истрибе што пре, а да се над онима који остану уведе контрола и поробљавање. На концу зашто се код прелаза граница не признају серолошки тестови који дају бољу слику о заражености и болести од ПЦР тестова, за које је и сама СЗО признала да су кривотворине? Како то да су ПЦР уређаји и даље у употреби те се на основи њих сме или не сме прећи државна граница? „Лекари без граница“ где сте? Најновије вијести говоре да се граница неће моћи пријечи ни с негативним ПЦР тестовима него само с потврдама о вакцинисању. Значи ли то да се признаје да су ти тестови од самога почетка њихове употребе обична кривотворина?
Како то још увек довољно не виде „конзументи“ свих тих „приправака“ и „техника“, тј. обични „пацијенти“? Опседнути обманом да ће све ово зло завршити то пре што се пре вакцинишу. Многи кажу: „Идем и то обавити па да вратимо у нормалу“, или „имам кредит и ко ће то отплаћивати ако ме ухвати корона“ и сл. Нису свесни да кредите не враћају мртви него живи. Постоји ли иједан лудак који би био спреман без икаква јемства купити ауто од шверцера и доказаног преваранта за које му механичар каже да није технички исправан и да је опасан по живот? Уз то му нико не јамчи за производ: ни шверцер, ни механичар, ни служба техничког прегледа, ни било ко други. Можда неки лудак и постоји, али огромна већина људи никада не би пристала на такву „неморалну“ понуду. У случају вакцинисања велики број људи је пристао на сличну понуду. Трговци људским животима су произвели производ, многи су упозорили да се ради о фалш роби, нико није понудио јемство за посљедице непоузданих производа, али су неки, нажалост, похрлили а да им ни на крај памети није било барем упитати што се то у вакцинама налази. То не знају ни они који вакцине дају другима. Ако знају, то горе по њихове савести. Да се имала намера јавно обзнанити што се у вакцинама налази не би их се чувало с дугим цевима. Више од пола године је требало да се дознају неке „тајне“, а бит ће их још. Срећа је да још увек има више оних који још нису пристали на вакцинисање. Неки ће још сигурно пристати. Сретан им пут!
Медицина и фармација као тољаге
Ко то олако не пристаје на вакцинисање? Они који имају низак ИЦ, тако кажу плаћеници којима је једини задатак етикетирати, омаловажавати оне који другачије мисле, који имају здрав разум, који имају храбрости одлучивати о себи и свом здрављу, који имају савест и боре се за призив савести, који су опрезни и поштују начело опреза и сл. Тако је дискриминација постала „легални“ дио наше стварности. Што на то кажу хипократовци? Углавном ћуте: „Не би се хтели мешати“. Што на дискриминацију кажу „изабрани“ (тачније одабрани) „вође“ народа? Ништа. А што каже и сам народ? Опет ништа.
Многи уз здравственог система деломично знају о чему се ради, али не смеју говорити, чак ни тајно, а камоли јавно. Други су још увијек „верници“ којима ни малтретирања пацијената, ни додатне болести, ни смрти ближњих још увек нису отворили заслепљене очи. Нека такви одговоре најобичнијем медицинском лаику: гдје је нестао грип? Има ли још иједна болест која је вредна медицинске позорности? Али без уцена. Где је лекарска и хипократовска част многих данашњих лекара који уништавају, не непријатељске војнике него цивиле, припаднике властитог народа? То су нечасни људи који заслужују сваку врсту осуде јер су прекршили и медицинску етику и правне норме. Је ли им се част (ако су је икада имали) истопила у хрпи еура, долара, куна и силној „вољи за моћи“? Честити лекари (таквих је релативно мало) сраме се својих колега и своје струке у коју су се заклели. Њихови су их колеге издали. Има ли довољно честитих и храбрих лекара и другог здравственог особља да се супротставе терору зликоваца?
Сви локдауни не би били могући без нечасног медицинског особља. Нису они сами саученици за сво ковид-зло, али многи су ипак драговољно продали душу ђавлу. Нису мање криви ни они који их подржавају, а посебно они који њима управљају. Здравствено особље је пристало да се њима манипулира: неки свесно, неки из незнања и неинформираности, а неки из страха. Време је да сви такви прогледају. О томе зависи хоће ли човечанство преживети или ће над њим бити извршен злочин геноцида. Кад би само десетак, двадесетак посто лекара имало части да откажу послушност својим наредбодавцима проблем би био решен. Слично вреди и за друге скупине. Медицина и фармација су данас постале успешне тољаге којима се служе зликовци да би се болести стварале уместо да их се сузбија, да би се болест и смрт сејале уместо да се људи лечи и спашавају.
Аутор: проф. др С. Кутлеша
Ћирилизовали уредништво Борба за истину
Извор: логично,ком
