Medicinom protiv zdravlja čoveka i čovečanstva
U doba tzv. hladnoga rata strah se često sijao pretnjom od nuklearnog uništenja čovečanstva. To je bila realna opasnost koje su bili svesne sve sile i svi svetski proizvođači i huškači ratova. Upotreba nuklearnog oružja ne bi poštedela nikoga jer nuklearno oružje poseduje više međusobno neprijateljskih država sveta. „Odgovorni“ su shvatili da je nuklearni rat besmislen ali ne zato što bi u njemu stradalo mnoštvo ljudi nego prvenstveno zato što bi on predstavljao opasnost i za one koji su smislili čistku svetskog stanovništva. Nuklearno oružje deluje neselektivno, tj. ne razlikuje „elite“ od „gojima“. Već se decenijama radi na tome kako osmisliti nove načine uništavanja, a da se pri tome tzv. elita spase. Pritom je neobično važno da se stvari urede tako da se ima privid da se sve radi za dobrobit čovečanstva. Najbolji izbor za privid dobrobiti je svakako ljudsko zdravlje i „briga“ za njega. A „najbolji“ način očuvanja zdravlja pojedinaca i celokupnog čovečanstva je, tako kaže medicinska dogma, vakcinisanje. Ono je proglašeno najvećim dostignućem medicine ako ne i celokupne nauke. Zato je ono, površnim i nekritičkim (ne)umovima, i moglo postati dogmom.
Zaustavite nauku – spašavajte čovjeka
Ako se vakcina opšte, a ovo sadašnje pseudo ili lažno vakcina protiv KOVIDA-19 (ono je zapravo vakcina za kovid ili u službi kovida), shvati kao ono bez kojega se ne može živeti i na koje se, kako kaže hrvatski Firer, treba naviknuti tj. naviknuti se tako da to bude normalno kao neprestano udisanje vazduha ili svakodnevno konzumiranje vode i hrane. Ako nam to navikavanje nameće tzv. „novo normalno“, onda pitanje koje se mora postaviti glasi: kako je čovečanstvo preživelo kada vakcina i vakcinisanja opšte nije bilo? A ipak je preživelo. Zar nam Bog (za vernike) nije dao, ili priroda (za nevernike), sposobnost da se ljudski organizam brani svojim imunim sistemom, zdravom hranom, fizičkom aktivnošću i svime što uz to prirodno ide? Jest, dao je. Zahvaljujući tome čovečanstvo se održalo. Kako to da se sada tvrdi da će bez vakcinisanja čovečanstvo nestati? Ta bi tvrdnja mogla, iako vrlo teško, proći samo onda ako se pretpostavi da je Bog (ili priroda) vrlo šlampavo načinio čoveka, tj. kao nesavršenog, s greškom i da se jedino nekom drugom i drugačijom intervencijom čoveka može spasiti i osigurati mu opstanak. A Bog je to učinio zato što je i sam nesavršen ili je zao ili je oboje. To je tvrdnja ateista scentista, a sudeći po ponašanju, i velikog broja vernika i njihovih vodećih pastira. Zato će Bogu nedopustivu grešku i nesavršenost ispraviti nauka, tačnije naučnici-scentisti.
„Službena“ medicina zna, ali to taji kao zmija noge, da je imuni sistem jedan od najsavršenijih sastava u celom svemiru kao i to da je čovek opšte savršenstvo svemira. Kad bi se to priznalo onda medicina ne bi mogla „prodavati“ vakcinalne dogme. Razgraničimo sasvim jasno da medicinu, i svu nauku, čine ljudi koji se njome bave, a oni mogu biti, i nažalost u stvarnosti i jesu, dobri i zli. Medicina kao i nauka biti će u praksi takva kakvi je ljudi vode. Čim je u nauci i medicinu ušao novac kao glavni kriterijum svega onda, kako kaže Ivan Ilič: „U hram nauke ušli su trgovci.“ A trgovci su oni kojima nije do prave i plemenite nauke niti do istine nego do prostituiranja nauke. A najveće i vodeće naučne prostitutke su medicinska i farmaceutska struka. O političarima (koji to izvorno plemenito ime, koje dolazi od – polis, grad-država – ne zaslužuju) ne treba ni govoriti: oni su gazde i predvodnici prostitucije. Tako je veliki dio naučnika, posebno medicinara i farmaceuta, kupljen novcima i položajima tako da im je naučna istina dospela na poslednje mesto. Ako im je do istine ikada bilo stalo? Nije nikakva tajna da su doktori medicine jedan od najkorumpiranijih delova društva. Svako ko je ikada morao ići u bolnicu to zna na vlastitoj koži. Nije nikakvo čudo da se danas tako ponašaju. Teško je tu naći čoveka. Ipak ih ima i u medicini zaista postoje samo časni izuzeci; pravila odudaraju od izuzetka. Zato Ilič nastavlja: „Zaustavite nauku, spašavajte čoveka.“ Medicina, je nažalost, postala ne samo nečovečnom nego i opasnom po čoveka; ona je u službi zločina i opšteg genocida.
Mnogi naučni delatnici danas su moderni fausti
Ne treba ići u preterane spekulacije, dovoljno je pogledati oko sebe i videti (ko ima oči) što nam se događa u poslednje vreme. O svemu tome gotovo sve već je rečeno da nema smisla ponavljati. Ipak se svakim danom otkrivaju nove informacije. Sve više se veliki broj ljudi uverava da se početne sumnje „skeptika“, nažalost, sve više i više obistinjuju: maske su više štetne nego korisne (neke zemlje zabranjuju nošenje maski), PCR testovi su falsifikati koji ne služe za testiranje zaraženosti od KOVIDA-19 (jer za to nisu ni izmišljeni, kako kaže njihov tvorac koji je u međuvremenu otišao na drugi svet i ne može nas o tome dodatno naučiti), vakcine su oružje za uništavanje zdravlja ljudi i vakcinisani su, kako tvrde neki svetski stručnjaci, „fabrike“ novih sojeva virusa. Oni su veća opasnost za nevakcinisane nego obrnuto. Ali oni su verovatno i veća opasnost za sami sebe (kao što tvrdi nobelovac Luc Montanier).
Rezultat svega toga faustovskog, đavolskog posla jest da su „gospodari sveta i života ljudi“ (oni pogrešno misle da to jesu) vešto iskoristili faustovsko obeležje novovjekovne nauke i tehnologije da zavladaju svetom. Radi se o želji za znanjem i pokoravanjem prirode ljudskim potrebama (F. Bacon, 16/17. st.), volja za moći (F. Nietzsche, 19. st.) te materijalnim probitcima (materijalizmi svih vrsta). Dr. Faust je sklopio savez sa đavolom i prodao mu dušu (Ne zvuči li danas ime dr. Fauči kao faustovski simbol?). Moć se sastoji u mogućnosti upravljanja čovekom i svom prirodom. Današnja nauka i tehnologija u velikoj meri to omogućuju. I 21. vek takođe ima svoje fauste koji su prodali dušu vragu i služe njegovim ciljevima. Mnogi zdravstveni delatnici moderni su fausti.
Evo samo nekoliko svima znanih današnjih primera koje su mnogi, nažalost, iskusili na vlastitoj koži. A sve ih je više i više. Medicina služi (barem bi trebala, a nažalost ne služi) lečenju, suzbijanju bolesti, preventivi da do bolesti ne dođe ili ako dođe da je ublaži ili po mogućnosti asvim otkloni. Danas se bolesni ljudi teraju iz bolnica i ne pruža im se zdravstvena pomoć ako nisu vakcinisani ili PCR testirani. Noviji primer poznat javnosti u Hrvatskoj jest primer zagrebačke bolnice „Merkur“, a sličnih slučajeva ima puno. Takva se diskriminacija nikada nije radila ni neprijateljskim vojnicima u ratovima; u skladu s medicinskom etikom i neprijateljskim vojnicima se pružala medicinska pomoć. To su uvek radili časni doktori. Dalje, gde je nestala tzv. primarna lekarska zaštita? Zašto se ljudi s teškim bolestima ne leče samo zato jer nisu vakcinisani ili testirani? Čemu onda služi zdravstvo: lečenju ili odbijanju da se pacijente leči, suzbijanju ili proizvodnji novih bolesti, spašavanju od smrti (koliko je medicini moguće) ili slanju ljudi u smrt i pre vremena? Zašto se dopušta da ljudi umiru ili snose teške zdravstvene i svake druge posledice zbog nebrige zdravstvenog sistema i zbog uskraćivanja medicinske pomoći? Zašto se zabranjuje posetiti starci (najčešće roditelje) u staračkim domovima ako posetioc (deca i unuci) nisu vakcinisani ili testirani uređajima koji krivotvore rezultate? Zar lekari nisu zaštitili te starce “dobrovoljnim“ ili prisilnim vakcinisanjem? Što im se može dogoditi ako su im dali pripravke koji su delotvorni? Čemu takva tragikomedija? Za takvo stanje netko treba odgovarati. Kome to lekari služe? I zašto? Da bi izrugali takav nakaradni sistem neki posetioci staračkih domova oblačili su se u skafandere da bi mogli ući da posete vlastitu majku.
U slučaju vakcinisanja veliki broj ljudi pristao je na nemoralnu ponudu
Zašto se otežano (ili nikako) dobijaju neki lekovi za koje se zna da su delotvorni i jeftini a u mnogim se državama mogu nabaviti, ali ne i u Hrvatskoj? Bolesnicima se odugovlače ili odgađaju operacije samo zato što nisu „podobni“ i „poslušni“ pacijenti, tj. ne žele se ni vakcinisati ni testirati? Zašto se to radi? Je li to radi zdravlja pacijenata ili radi nečega drugoga neka svako odgovori sam sebi. Ni testiranja ni vakcinisanje nemaju svrhu da zaštite zdravlje nego da ljude učine bolesnicima i da se istrebe što pre, a da se nad onima koji ostanu uvede kontrola i porobljavanje. Na kraju zašto se kod prelaza granica ne priznaju serološki testovi koji daju bolju sliku o zaraženosti i bolesti od PCR testova, za koje je i sama SZO priznala da su krivotvorine? Kako to da su PCR uređaji i dalje u upotrebi te se na osnovi njih sme ili ne sme preći državna granica? „Lekari bez granica“ gde ste? Najnovije vesti govore da se granica neće moći preći ni s negativnim PCR testovima nego samo s potvrdama o vakcinisanju. Znači li to da se priznaje da su ti testovi od samoga početka njihove upotrebe obična krivotvorina?
Kako to još uvek dovoljno ne vide „konzumenti“ svih tih „pripravaka“ i „tehnika“, tj. obični „pacijenti“? Opsednuti obmanom da će sve ovo zlo završiti što pre se vakcinišu. Mnogi kažu: „Idem i to obaviti pa da vratimo u normalu“, ili „imam kredit i ko će to otplaćivati ako me uhvati korona“ i sl. Nisu sasvim svesni da kredite ne vraćaju mrtvi nego živi. Postoji li ijedan ludak koji bi bio spreman bez ikakva jemstva kupiti auto od švercera i dokazanog prevaranta za koje mu mehaničar kaže da nije tehnički ispravan i da je opasan po život? Uz to mu nitko ne jemči za proizvod: ni švercer, ni mehaničar, ni služba tehničkog pregleda, ni bilo ko drugi. Možda neki ludak i postoji, ali ogromna većina ljudi nikada ne bi pristala na takvu „nemoralnu“ ponudu. U slučaju vakcinisanja veliki broj ljudi je pristao na sličnu ponudu. Trgovci ljudskim životima su proizveli proizvod, mnogi su upozorili da se radi o falš robi, niko nije ponudio jemstvo za posledice nepouzdanih proizvoda, ali su neki, nažalost, pohrlili a da im ni na kraj pameti nije bilo barem upitati što se to u vakcinama nalazi. To ne znaju ni oni koji vakcine daju drugima. Ako znaju, to gore po njihove savesti. Da se imala namera javno objaviti šta se u vakcinama nalazi ne bi se čuvale s dugim cevima. Više od pola godine je trebalo da se doznaju neke „tajne“, a bit će ih još. Sreća je da još uvek ima više onih koji još nisu pristali na vakcinisanje. Neki će još sigurno pristati. Srećan im put!
Medicina i farmacija kao toljage
Ko to olako ne pristaje na vakcinisanje? Oni koji imaju nizak IQ, tako kažu plaćenici kojima je jedini zadatak etiketirati, omalovažavati one koji drugačije misle, koji imaju zdrav razum, koji imaju hrabrosti odlučivati o sebi i svom zdravlju, koji imaju savest i bore se za priziv savesti, koji su oprezni i poštuju načelo opreza i sl. Tako je diskriminacija postala „legalni“ deo naše stvarnosti. Što na to kažu hipokratovci? Uglavnom šute: „Ne bi se štel mešati“. Što na diskriminaciju kažu „izabrani“ (tačnije odabrani) „vođe“ naroda? Ništa. A što kaže i sam narod? Opet ništa.
Mnogi uz zdravstvenog sistema delimično znaju o čemu se radi, ali ne smeju govoriti, čak ni potajno, a kamoli javno. Drugi su još uvek „vernici“ kojima ni maltretiranja pacijenata, ni dodatne bolesti, ni smrti bližnjih još uvijek nisu otvorili zaslepljene oči. Neka takvi odgovore najobičnijem medicinskom laiku: gdje je nestao grip? Ima li još ijedna bolest koja je vredna medicinske pozornosti? Ali bez ucena. Gde je lekarska i hipokratovska čast mnogih današnjih lekara koji uništavaju, ne neprijateljske vojnike nego civile, pripadnike vlastitog naroda? To su nečasni ljudi koji zaslužuju svaku vrstu osude jer su prekršili i medicinsku etiku i pravne norme. Je li im se čast (ako su je ikada imali) istopila u hrpi eura, dolara, kuna i silnoj „volji za moći“? Čestiti lekari (takvih je relativno malo) srame se svojih kolega i svoje struke u koju su se zakleli. Njihovi su ih kolege izdali. Ima li dovoljno čestitih i hrabrih lekara i drugog zdravstvenog osoblja da se suprotstave teroru zlikovaca?
Svi lokdauni ne bi bili mogući bez nečasnog medicinskog osoblja. Nisu oni sami krivci za sve kovid-zlo, ali mnogi su ipak dobrovoljno prodali dušu đavlu. Nisu manje krivi ni oni koji ih podržavaju, a posebno oni koji njima upravljaju. Zdravstveno osoblje je pristalo da se njima manipuliše: neki sasvim svesno, neki iz neznanja i neinformiranosti, a neki iz straha. Vreme je da svi takvi progledaju. O tome zavisi hoće li čovečanstvo preživeti ili će nad njim biti izvršen zločin genocida. Kad bi samo desetak, dvadesetak posto lekara imalo časti da otkažu poslušnost svojim naredbodavcima problem bi bio rešen. Slično vrijedi i za druge zajednice. Medicina i farmacija su danas postale uspešne toljage kojima se služe zlikovci da bi se bolesti stvarale umesto da ih se suzbija, da bi se bolest i smrt sejale umesto da se ljudi leče i spašavaju.
Autor: prof. dr Stipe Kutleša
Tekst ćirilizovalo uredništvo Borba za istinu
Izvor: Logično.kom
