Matica srpska sigurna u zatiranju ćirilice ostavljanjem u svom pravopisu i hrvatske latinice kao drugog srpskog pisma
Matica srpska se pokazala veoma stručnom u proceni glavnog toka kretanja srpskog društva, odnosno da ono ide bespovratno na latinički Zapad, te da od strane intelektualne elite neće biti otpora ostavljanju hrvatske latinice u njenom Pravopisu srpskoga jezika kao drugog srpskog pisma. Podršku za takav stav dobila je i od hrvatskog lingviste prof.dr Ante Bežena, koji je napisao da bi odustajanje Srba od latinice bilo jezičko nasilje nad njome. On nije govorio o komunističkom i današenjem nasilju nad ćirilicom, a i zašto bi kad o tome nikad nije govorio nijedan srpski lingvista. Međutim, hrvatski lingvista je još i pojasnio srpskim kolegama zašto vukovarski Srbi nemaju pravo na ćirilicu: po srpskom pravopisu. Srbi pored ekavice i ćirilice imaju i ijekavicu i latinicu, a na tablama u Vukovaru je upravo druga srpska varijanta – ijekavica i latinica. A kad i hrvatski profesor kaže da Srbima treba hrvatska latinica, onda po tom pitanju ne može biti dileme, jer im iz Hrvatske uvek sve dobronamerno dolazi.
Takođe se Matica srpska oseća sigurnom u zatiranju ćirilice ostavljanjem u svom pravopisu i hrvatske latinice kao drugog srpskog pisma, kada se usudila da na svom memorandumu predstavi svoje časništvo, jer ta reč podseća na hrvatske oficire koji se rukovodili operacijama čišćenja Hrvatske od Srba.
Pošto je u pripremi novi srpski pravopis molimo da nam odgovorite na sledeća pitanja:
1 Da li će se on i dalje zvati Pravopis srpskoga jezika, analogno imenu hrvatskog pravopisa – Pravopis hrvatskoga jezika, ili će se zvati Pravopis srpskog jezika, kako su se zvali svi dosadašnji pravopisi srpskog jezika osim pravopisa Matice srpske? Kada SANU i danas stvara Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika, umesto srpskog jezika, ona makar ne sledi Hrvate time što ne kaže „srpskoga jezika“, nego „srpskog jezika“. Izraz „srpskoga jezika“ uveden je u vreme kad je u Matici stolovao Boško Petrović, koji je njen prvi komunističi predsednik, a u njoj je vedrio i oblačio duže od pola veka. Na svome kraju predstavio se Hrvatom, pa je kao takav sahranjen na katoličkom groblju u Petrovaradinu. Tako je Hrvat bio ikona najstarije srpske nacionalne institucije, pa razumemo njenu slabost prema njemu, ali Srbima i njihovoj ćirilici je dogorelo do nokata, pa je krajnje vreme za Pravopis srpskog jezika.
2 Da li će i u novom Pravopisu srpskog jezika ostati i hrvatska latinica krunisana kao drugo srpsko pismo, ili će on biti usklađen sa Ustavom Srbije tako što će pisati da se srpski jezik piše ćirilicom.To bi bilo analogno hrvatskom pravopisu – hrvatski se jezik piše latinicom. Kako god je u hrvatskom pravopisu moglo biti napisano da u hrvatsku kulturnu baštinu spadaju i dela hrvatskih autora koja su ranije napisana ćirilicom, tako i u srpskom pravopisu može biti napisano da u srpsku kulturnu baštinu spadaju i dela srpskih autora koja su ranije napisana latinicom.
Podsećamo časništvo (rukovodstvo)) da je isto ovo pitanje postavljano i prilikom razgovora između predstavnika rukovodstva Matice srpske sa predstavnicima udruženja ĆIRILICA Novi Sad i SRPSKE AZBUKE Beograd, održanog u Matici dana 20.05.2010 ( tada Matica još nije predstavljala svoje časništvo na internetu). Očekivao se inovirani Pravopis Matice srpske, a ljudi iz udruženja su gledali u redaktora pravopisa prof. dr Matu Pižuricu kao u Boga, i postavljali mu isto pitanje: da li će se srpski jezik makar i dvadeset godina posle raspada Jugoslavije pravopisom osloboditi od vladavine hrvatske latinice. On je odgovorio da neće potpisati ništa više od onoga što omogućava da srpska deca mogu čitati na latinici dela dubrovačke književnosti. Umesto toga,kao glavni redaktor pravopisa potpisao je smrtnu presudu ćirilici time što je hrvatska latinica imenovana drugim srpskim pismom. Pa je još i bez najmanjeg stida dodato da je ona ostatak iz srpskohrvatskog jezičkog zajedništva!
Pre dve godine predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika prof. dr Sreto Tanasić bio je veoma angažovan javno govoreći za elektronske i štampane medije da latinica nije srpsko pismo, a što udruženja govore već dve decenije. Međutim, očigledno je da nije dobio podršku struke, što se desilo i prof. Pižurici koji se čak bio i učlanio u udruženje ĆIRILICA Novi Sad, pa je ućutao. Posle toga struka je podržala Zakon oslužbenoj upotrebi srpskog jezika i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma, iako je očigledno da je on i neustavan i smrtonosan po ćirilicu. Između ostalog, njime su obavezne u ispisivanju ćirilicom naziva firmi samo one sa većinskim državnim kapitalom, iako je njihov broj zanemariv u poređenju sa brojem privatnih firmi. Sva srpska intelektualna elita je to prećutala, pa i prvi časnik Matice srpske prof. dr Dragan Stanić, iako je nešto ranije izbrojao u nekoj ulici u Novom Sadu ukupno 1,5% ćiriličkih natpisa, i o tome obavestio javnost. Ali se onda predomislio pa je javno podržao i zakon i vođu, gotovo kao u Severnoj Koreji, jer vođa finasira samo one projekte koji slede njegov put latinizacije srpskog naroda. Ostali časnici su znali da cene veštinu prvog časnika u pribavljanju državnog novca, pa su mu produžili mandat.
Dok je vlast u Srbiji obavezala na korišćenje ćirilice makar firme sa većinskim državnim kapitalom i državne televizije u Beogradu i Novom Sadu, vlast u Republici Srpskoj je bez i najmanjeg obzira javno i potpuno odustala od ćirilice donošenjem neustavnog Zakona o zaštiti, očuvanju i upotrebi jezika srpskog naroda i ćiriličkog pisma, po kome niko nije obavezan da koristi ćirilicu, nego samo oni koji se za nju opredele po sopstvenoj volji i pameti moraju koristiti njen standardni oblik. Matica srpska je veoma zaslužna za tamnošnju ravnodušnost prema ćirilici, jer su tamo gostovali njeni izaslanici prof. dr Mato Pižurica i prof. dr Miloš Kovačević odmah po donošenju inoviranog pravopisa 1910. na okruglom stolu o jeziku i pismu, i to u organizaciji Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske. Skup je svojim zaključkom sugerisao Vladi da ćirilici treba dati prednost u službenoj upotrebi, što znači da u toj upotrebi može da se koristi i latinica. Do tada nikad nigde ni u Srbiji ni u Republici Srskoj nije ni nagoveštena mogućnost korišćenja ove hrvatske latinice u službenoj upotrebi. Međutim, seme srbohrvatstva koje je duboko zasejano u vreme dok je Maticom srpskom vladao Hrvat Boško Petrović dalo je najbolji plod u vidu pomenutog zakona, iako je Republika Srpska rođena u ćirilici i srpskoj krvi pre tri decenije.
Matica srpska je veoma dobro razumela da najveću podršku u pohrvaćivanju srpskog naroda njegovim latiničenjem, posredstvom njenog pravopisa, ima u ćutanju, tj. odobravanju srpske intelektuale elite. I ne samo u njenom ćutanju, nego i u odbijanju rodoljubivih sajtova da objavljuju tekstove kojima se izdaja razobličuje. Izuzetak su samo „frontal.rs“, „borba za istinu“ i „nauka i kultura“.
Tražimo odgovor na postavljena pitanja, a ako ga ne bude u razumnom roku SRPSKA ZBUKA će ga doći po njega sa odgovarajućim transparentima i pred Maticu srpsku i pred Odbor za standardizaciju srpskog jezika. Dok navedenim sudijama o ćirilici odgovara da ona umre u tišini, mi ćemo se truditi koliko možemo da to obelodanimo. U tom smislu ćemo i ovaj dopis učiniti javnim.
S pozdravom!
Za SRPSKU AZBUKU: Nemanja Vidić
