Матица српска сигурна у затирању ћирилице остављањем у свом правопису и хрватске латинице као другог српског писма
Матица српска се показала веома стручном у процени главног тока кретања српског друштва, односно да оно иде бесповратно на латинички Запад, те да од стране интелектуалне елите неће бити отпора остављању хрватске латинице у њеном Правопису српскога језика као другог српског писма. Подршку за такав став добила је и од хрватског лингвисте проф.др Анте Бежена, који је написао да би одустајање Срба од латинице било језичко насиље над њоме. Он није говорио о комунистичком и данашењем насиљу над ћирилицом, а и зашто би кад о томе никад није говорио ниједан српски лингвиста. Међутим, хрватски лингвиста је још и појаснио српским колегама зашто вуковарски Срби немају право на ћирилицу: по српском правопису. Срби поред екавице и ћирилице имају и ијекавицу и латиницу, а на таблама у Вуковару је управо друга српска варијанта – ијекавица и латиница. А кад и хрватски професор каже да Србима треба хрватска латиница, онда по том питању не може бити дилеме, јер им из Хрватске увек све добронамерно долази.
Такође се Матица српска осећа сигурном у затирању ћирилице остављањем у свом правопису и хрватске латинице као другог српског писма, када се усудила да на свом меморандуму представи своје часништво, јер та реч подсећа на хрватске официре који се руководили операцијама чишћења Хрватске од Срба.
Пошто је у припреми нови српски правопис молимо да нам одговорите на следећа питања:
1 Да ли ће се он и даље звати Правопис српскога језика, аналогно имену хрватског правописа – Правопис хрватскога језика, или ће се звати Правопис српског језика, како су се звали сви досадашњи правописи српског језика осим правописа Матице српске? Када САНУ и данас ствара Речник српскохрватског књижевног и народног језика, уместо српског језика, она макар не следи Хрвате тиме што не каже „српскога језика“, него „српског језика“. Израз „српскога језика“ уведен је у време кад је у Матици столовао Бошко Петровић, који је њен први комунистичи председник, а у њој је ведрио и облачио дуже од пола века. На своме крају представио се Хрватом, па је као такав сахрањен на католичком гробљу у Петроварадину. Тако је Хрват био икона најстарије српске националне институције, па разумемо њену слабост према њему, али Србима и њиховој ћирилици је догорело до ноката, па је крајње време за Правопис српског језика.
2 Да ли ће и у новом Правопису српског језика остати и хрватска латиница крунисана као друго српско писмо, или ће он бити усклађен са Уставом Србије тако што ће писати да се српски језик пише ћирилицом.То би било аналогно хрватском правопису – хрватски се језик пише латиницом. Како год је у хрватском правопису могло бити написано да у хрватску културну баштину спадају и дела хрватских аутора која су раније написана ћирилицом, тако и у српском правопису може бити написано да у српску културну баштину спадају и дела српских аутора која су раније написана латиницом.
Подсећамо часништво (руководство)) да је исто ово питање постављано и приликом разговора између представника руководства Матице српске са представницима удружења ЋИРИЛИЦА Нови Сад и СРПСКЕ АЗБУКЕ Београд, одржаног у Матици дана 20.05.2010 ( тада Матица још није представљала своје часништво на интернету). Очекивао се иновирани Правопис Матице српске, а људи из удружења су гледали у редактора правописа проф. др Мату Пижурицу као у Бога, и постављали му исто питање: да ли ће се српски језик макар и двадесет година после распада Југославије правописом ослободити од владавине хрватске латинице. Он је одговорио да неће потписати ништа више од онога што омогућава да српска деца могу читати на латиници дела дубровачке књижевности. Уместо тога,као главни редактор правописа потписао је смртну пресуду ћирилици тиме што је хрватска латиница именована другим српским писмом. Па је још и без најмањег стида додато да је она остатак из српскохрватског језичког заједништва!
Пре две године председник Одбора за стандардизацију српског језика проф. др Срето Танасић био је веома ангажован јавно говорећи за електронске и штампане медије да латиница није српско писмо, а што удружења говоре већ две деценије. Међутим, очигледно је да није добио подршку струке, што се десило и проф. Пижурици који се чак био и учланио у удружење ЋИРИЛИЦА Нови Сад, па је ућутао. После тога струка је подржала Закон ослужбеној употреби српског језика и заштити и очувању ћириличког писма, иако је очигледно да је он и неуставан и смртоносан по ћирилицу. Између осталог, њиме су обавезне у исписивању ћирилицом назива фирми само оне са већинским државним капиталом, иако је њихов број занемарив у поређењу са бројем приватних фирми. Сва српска интелектуална елита је то прећутала, па и први часник Матице српске проф. др Драган Станић, иако је нешто раније избројао у некој улици у Новом Саду укупно 1,5% ћириличких натписа, и о томе обавестио јавност. Али се онда предомислио па је јавно подржао и закон и вођу, готово као у Северној Кореји, јер вођа финасира само оне пројекте који следе његов пут латинизације српског народа. Остали часници су знали да цене вештину првог часника у прибављању државног новца, па су му продужили мандат.
Док је власт у Србији обавезала на коришћење ћирилице макар фирме са већинским државним капиталом и државне телевизије у Београду и Новом Саду, власт у Републици Српској је без и најмањег обзира јавно и потпуно одустала од ћирилице доношењем неуставног Закона о заштити, очувању и употреби језика српског народа и ћириличког писма, по коме нико није обавезан да користи ћирилицу, него само они који се за њу определе по сопственој вољи и памети морају користити њен стандардни облик. Матица српска је веома заслужна за тамношњу равнодушност према ћирилици, јер су тамо гостовали њени изасланици проф. др Мато Пижурица и проф. др Милош Ковачевић одмах по доношењу иновираног правописа 1910. на округлом столу о језику и писму, и то у организацији Академије наука и умјетности Републике Српске. Скуп је својим закључком сугерисао Влади да ћирилици треба дати предност у службеној употреби, што значи да у тој употреби може да се користи и латиница. До тада никад нигде ни у Србији ни у Републици Срској није ни наговештена могућност коришћења ове хрватске латинице у службеној употреби. Међутим, семе србохрватства које је дубоко засејано у време док је Матицом српском владао Хрват Бошко Петровић дало је најбољи плод у виду поменутог закона, иако је Република Српска рођена у ћирилици и српској крви пре три деценије.
Матица српска је веома добро разумела да највећу подршку у похрваћивању српског народа његовим латиничењем, посредством њеног правописа, има у ћутању, тј. одобравању српске интелектуале елите. И не само у њеном ћутању, него и у одбијању родољубивих сајтова да објављују текстове којима се издаја разобличује. Изузетак су само „фронтал.рс“, „борба за истину“ и „наука и култура“.
Тражимо одговор на постављена питања, а ако га не буде у разумном року СРПСКА ЗБУКА ће га доћи по њега са одговарајућим транспарентима и пред Матицу српску и пред Одбор за стандардизацију српског језика. Док наведеним судијама о ћирилици одговара да она умре у тишини, ми ћемо се трудити колико можемо да то обелоданимо. У том смислу ћемо и овај допис учинити јавним.
С поздравом!
За СРПСКУ АЗБУКУ: Немања Видић
