Масонско дружење (Лењин, Хитлер, Стаљин, Троцки, Тито…)
Петар Милатовић Острошки (рођен 1949. у Велети код Слапа на Зети, Црна Гора, ФНРЈ) је најтиражнији писац српске дијаспоре. Објавио је више од тридесет књига поезије, сатиричних афоризама, прозе и политичких есеја и студија.
Од 1983. године Петар Милатовић живи у Бечу, Аустрија, где је уређивао српске листове „Српски видици“, „Глас Срба“ и „Истина“. („Петар Милатовић књижевник и новинар”. srpskaarmijasrbskaarmija.wordpress.com. приступљено 02. 07. 2013). У овим публикацијама Милатовић је објављивао драгоцене податке до којих је дошао истраживањем скривене (и дан–данас скриване) историје Срба. У свом марљивом истраживању дошао је до открића која се дан–данас још увек крију не само од Срба, већ од читаве светске јавности. Тако је вредни Милатовић дошао до сазнања о главним диктаторима и злотворима који су у 20. веку верно служили светским центрима моћи у сенци. (Петар Милатовић, „На бранику истине“ (интервјуи, отворена писма)“, Граматик-Београд: 2014, стр. 167—170. ISBN 978-86-6135-052-8)
Сви су они почетком 20. века боравили у Бечу, где су чекали налоге за терористичке акције широм Европе. Милатовић је студиозно истражио податке о Лењину, Хитлеру, Стаљину, Троцком, Голубићу, Титу и других шегртима непоменика, и њиховом боравку и дружењу у Бечу почетком 20. века. О састајању и дружењу Хитлера, Стаљина и Тита, тројице најперспективнијих младих оперативаца, Милатовић пише следеће:
„Хитлер и Стаљин су често у јануару и фебруару 1913. године посматрали како из дворца Шенбрун излазе кочије са царем Фрањом Јосифом и између себе коментарисали и истовремено ковали планове. Хитлер је тада становао у Дому за сиромашне у улици Мелденмангасе, данашња 20. бечка општина поред Дунава, а Стаљин је становао тада у Schönbrunner Schloßgasse 30 у близини дворца Шенбрун, а трећи, Јосип Броз, звани Тито, као пробни возач фабрике Дајмлер-Бенц тестирао је мерцедесове аутомобиле по најважнијој данашњој бечкој саобраћајници званој Ринг. Сва тројица су се редовно састајала у ресторану „Централ“ у Herrengasse („Господска“), у центру Беча, а друштво су им често правили Зигмунд Фројд, Лав Троцки, Мустафа Голубић, Анте Топић Мимара и други, о чему ћу писати другом приликом“.
Милатовић даје и податке за Троцког:
„Многи историчари и публицисти тврде да је Лав Бронштајн Троцки (1879–1940) био илегалац у Бечу 1913. године. Међутим, то уопште није тачно! Наиме, у бечкој архиви боравка становника нашао сам податке о легалном боравку Лава Троцког у Бечу од 1907. до 1914. године. Дакле, Троцки је најпре становао у: 14, Hüttelbergstraße 55, затим у 15, Friesgasse 40, касније у 19, Weinbergasse 43, као и у 19, Sieveringer Straße 19 и на крају у 19, Rodlergasse 25. Према томе није тачна теза неких историчара да је Лав Троцки у Бечу био илегалац, већ је у Бечу живео легално, а то баца ново светло на мрачну историјску позорницу коју неко (зна се ко!) жели да сакрије!“
За све су потребне паре, па и за ту делатност, а уобичајен начин стицања новца међу криминалцима је била пљачка. Једна од тих пљачки (које су комунистички бандити назвали „експропријацијом“ новца) је био напад на банку у Тбилисију 13. јуна 1907, којом приликом је опљачкано 340.000 рубаља, четрдесет особа је било мртво, а педесет рањено(!!!) Вођа акције која је опљачкала банку био је млади и перспективни комуно– терориста и бандит Јосиф Стаљин (рус. Иосиф Виссарионович Джугашви́ли Сталин, 1878–1953). После смрти Владимира Лењина (р. 1870, умро од сифилиса у јануару 1924) Стаљин је устоличен за диктатора СССР-а са неограниченом влашћу.
Постојали су и дародавци из иностранства, а већ дуго се зна да су главни финансијери грађанског рата и револуције у Русији били банкари њујоршког Вол Стрита. Године 1917. су ради рушења Руског Царства у Петроград послати најбоље обучени терористи: Лењин из Швајцарске, Стаљин Џугашвили је био повратник из сибирског логора, а Лав Бронштајн Троцки стиже из Америке.
Сви су они били масонска браћа, што, између осталог, потврђује и знак за братско препознавање, односно симболика која је тада, у 19. и почетком 20. века била присутна међу масонима највиших иницијација, а то је држање десне руке завучене испод капута или сакоа.
Једна српска пословица вели: „ЗАКЛЕЛА СЕ ЗЕМЉА РАЈУ, ДА СЕ ТАЈНЕ СВЕ ДОЗНАЈУ“. Па ће, пре или касније, и ове масонске тајне изаћи на светло дана, а на ползу (корист) читавог поштеног човечанства.
Амин – Боже дај!
Аутор: Драган Р. Млађеновић
