Маске као симбол Корона диктатуре

понедељак, 12. 10. 2020.недеља, 11. 10. 2020. Kefalo

Насловна страна часописа „Еконимист“ за март и април. Наслов: „Све је под контролом“.

Насловна страна часописа „Економист“ на почетку корона хистерије. Часопис се сматра за елитан на западу и близак је круговима светских моћника. Они нам се тако рећи подсмевају, већ тада су најавили обавезне маске са, нама невидљивим, повоцем.

Запањујућа је чињеница да је људска глупост и равнодушност безгранична. Терају нас на светском нивоу да носимо маске на чијим упутствима за коришћење јасно пише да не помажу ни против корона вируса, а ни против било ког другог вируса, будући да су прореди доста већи од микроскопске величине вируса.

Упозорење на кутији где се произвођач маски ограђује наводећи да не помажу ни код корона вируса, нити били ког другог вируса.

Чак штавише и челници корумпиране Светске здравствене организације се ограђују од обавезног ношења маски. Представница СЗО у Русији Мелита Вујнович је изјавила: „Потребно је да људи имају довољно маски. Међутим, маска не штити у потпуности. Уколико носите маску, а заборавите на све друго, односно не држите одстојање, не перете руке – сугурно ћете се разболети“, изјавила је она за телевизијски канал „360“.

Такође је закључила уколико се маска овлажена од дисања не баци после два сата, може постати извор заразе. Она не препоручује здравим људима да носе маску: „Здравим људима је боље да не носе маску ако се не налазе у истој просторији са зараженим особама. У том случају, држање одстојања је ефикаснија мера од личног заштитног средства, саопштила је „Федерална новинска агенција“.(1)

Просечном човеку је довољно то што је нека виша инстанца донела препоруку да их носимо уз претње да ћемо бити кажњавани и да ће нам деца бити одузимана (ова претња је изречена од минстра просвете Шарчевића(2)). Претње су довољне да несрећни људи по цео дан удишу угљен диоксид и себе лише кисеоника најважније материје за нормално функционисање организма, али и борбу против било ког вируса. Поред тога овлажене и дуже ношене маске постају легло бактерија и вируса, па се тако здравље додатно нарушава, а огромна већина нашег становништва нехигијенски носи маске, па угрожава тако све нас који водимо рачуна о свом здрављу, па избегавајући менталитет стада, трудимо се да не носимо бескорисне маске.

Оно што је најважније у целој овој ситуацији је чињеница да светски моћници на овај начин тестирају послушност човечанства, будући да ником није остављен избор да не носи маске. Јер наводно угрожава остале који носе маске, ако их угрожавамо зашто их онда носе, то је само реторичко питање, јер одговор нећемо добити. Да лудило буде веће угрожава се физичко и психичко здравље наше деце (која морају у школи да носе маске), за коју је доказано да је корона вирус безопасан. А да цела ситуација буде траги-комична најављује се обавеза ношења маске и на отвореном.

Не треба изоставити ни економски моменат. У време док су терали страх у кости народу гробљима, Сајмом и причом о великој смртности добили су 14 милиона маски из Кине бесплатно. Добијене маске продаване у том периоду за 120 динара, а цена маске пре корона хистерије била је од 15 до 20 динара. Кад се помножи 120 са 14 милиона добије се цифра од 1 680 000 000 динара. Сада производе маске баш они који нас терају их да носимо маске.

Поред свега наведеног поражавајући је податак да је та препорука владе противуставна. Будући да је у земљи уведено вандредно стање нелегитимно када је противуставно био суспендован рад Народне скупштине, која једина има овлашћења да уведе вандредно стање. То је оправдано наводим страхом од заразе, али је занимљиво да је Србија једина земља у Европи која је суспендовала рад скупштине. И када бисмо кренули од полазишта да је вандредно стање тада уведено легитимно, сада смо у ситуацији да је у већини општина у Србији укинуто вандрено стање, што значи да препоруке кризног штаба немају никакву законску вредност. Будући да изнад уставом загарнтованих права могу да буду мере донете само у вандреној ситуацији. Кад је у питању претња да ће грађани који непоштују мере бити кажњавани то тек нема баш никакав правни основ. (3)

Сведоци смо били оркестриране корона хистерије. Грађани су бивали масовно застрашивани, старијима од 65 година је било забрањено да излазе напоље, што је кобно по здравље тих људи све до парламентарних избора. Тада је волшебно вирус опет мутирао од „највећег невдљивог непријатеља“ до „најсмешнијег вируса у историји“ (како га је председник назвао на почетку пандемије). Ових дана у Шпанији је обавештена јавност да њихове обавештајне службе прате грађане због наводног ширења пандемије. Што значи да нам се враћају оне страшне сцене корона хистерије са почетка године. Тада смо били неми сведоци када је израелски премијер Нетањаху отворено говорио да се грађани прислушкују и прате наводно да би видели контакти због ширења пандемије, док је У Кини је у појединим покрајинама укинут папирни новац, да би се тестирао дигитални (на тај начин све трансакције ће бити контролисане). У тој земљи људска лица су скенирали паметним камерама, мерили им температуру свуда итд, у Индији је полиција свуда по улицама тукла људе који нису поштовали карантине, а сада туку оне које не носе маске, у свету и код нас су најављивали укидање фесјбука, твитера и јутјуба као социјалних мрежа које наводно шире панику. Корона дикатура спровођена дигиталном тортуром све више узима маха у целом свету. Зато је све чешћа појава да букте протести широм европских престоница (Мадрид, Лондон, Берлин, али и Јерусалим). Нажалост код нас несрећни људи још нису свесни да неповратно губе елементарна људска права. Историја је доказала, када моћници прошире своју моћ и власт боре се на све начине да је не испусте. Олако губимо људско достојанство, нажалост када људи у потпуности постану свесни (вероватно ће да буде касно) освајаће се поново уз велику муку.

Код нас само појединици дон кихотовски јуришају на ветрењаче борећи се за своја људска права таласајући, будући да усамљени не могу ништа значајно да промене. Али привилигија је у данашњем времену бити Дон Кихот, тј. за већину људи „лудак“. И сам Достојевски, „чудак“ свог времена, се највише дивио баш овом књижевном лику.

Аутор: Милан Бојић