Марко Пејковић: Мислим да нас има сасвим довољно да спречимо било када у будућности усташке пропуснице
СУБОТЊИ ПРОТЕСТ – РЕЗИМЕ
Прелазна оцена. Било је 5000-10000 људи. Кључни су били анонимни за ширу јавност људи на протесту, а не говорници. Многе од тих анонимуса знам лично или са фејса са ранијих протеста. Мислим да нас има сасвим довољно да спречимо било када у будућности усташке пропуснице ако их уведу – не гине им блокада, тачније блокаде аутопутева, а можда ћемо и да блокирамо штаблије и гањамо их по улицама, ако нам наметну пропуснице и озваниче свој Јасеновац II за нас (АВ себе увек може да одбрани од пар хиљада људи, али нацистичке штаблије неће хтети).
Кључно је на протесту што је неколико хиљада нас и даље орно – па чак и више – да се по сваку цену одбрани од ковид усташа. Пре протеста сам дао изјаву Асошијетед пресу, али сумњам да су смели да је објаве. Рекох да ће пре него што им то са пропусницама успе, морати прво мене да убију, ја се нећу смирити да у хајдучкој и слободарској Србији једног Синђелића, Карађорђа, хајдук Вељка, попова Луке Лазаревића и Ђујића, војводе Јевђевића, Вељка Миланковића и других важе некакве лудачке пропуснице док дегенерисани Кон глуми Павелића свима нама. Ако треба да попијем метак, затвор, шиканирања све ћу то да прихватим, али у ковид логору нећу „живети“. Билион пута је боље умрети него „живети“ у септичком ковид логору са шоњавцима који носе маске, рукавице, боду се сваки дан и поливају асепсолом да би могли да „раде“ или купе „хлеб“, док увече климају главом и слушају чика Кона и психопату Срђу. Јако ме радује што нисам сам, већ да нас има на стотине па и хиљаде.
Само је битно да свима њима дан и ноћ звоцамо док им не преседне – пре ћемо у нашу смрт него да се сагласимо са вашим ковид мађијама. Како штаблијама, тако и оним обичним ковидопараноичним људима око нас. Радите бре шта хоћете са вашим телима, али чибе од нас!!! Не оптерећујмо се што се већина народа не бори – готово никад у историји и није, већ је то била одлучна мањина. Урадимо шта је до нас, а остало ће Бог. Само храбро и ни корак назад више!
Аутор: проф. др Марко Пејковић
