Marija Monomenova:Kompleks Al-Aksa će biti porušen u toku rata sa islamom
Rat – istinski cilj „mirovnih“ sporazuma Izraela
“Kada budu govorili: „mir je i sigurnost“, onda će iznenada napasti na njih pogibao…“(1 Sol. 5: 3).
Pitaju, zašto mi, pravoslavci, treba da čitamo o Trećem hramu? Čekamo li mi to Antihrista? Naravno, ne čekamo mi nikakvog antihrista. Ali prema Božijoj reči, pozvani smo da „bdimo i molimo se“ kako ne bi „upali u napast“.
„Bdeti“ znači biti bodar i budan. Pročitajte priču o mudrim i ludim devojkama… Dakle, događaji oko Trećeg hrama indirektno ukazuju da je „blizu kod vrata“… Ne gasite svoje svetiljke, pravoslavni! Dakle, u slavu Božiju, najnovije vesti o Trećem hramu mi tretiramo kao vesti o fatalnom centru svetske geopolitike, strašan znak i rok.
Fokusiraćemo se na takozvane „mirovne“ sporazume između Izraela i Ujedinjenih Arapskih Emirata, postignute uz posredovanje Sjedinjenih Država i potpisane 15. septembra ove godine u Vašingtonu. Dokument je na Zapadu dobio naziv „Avraamovi sporazumi“ – kao podsetnik na pretka jevrejskog naroda i duhovnog pretka svih sledbenika judaizma, hrišćanstva i islama. De jure, sporazumi su postignuti da pomire Arape, Jevreje i hrišćane za vekove vekova i imaju jako izraženu ekumenističku implikaciju, ali de fakto se pred našim očima ostvaruju proročanstva Apostola Pavla, jer se kaže „kad kažu: „mir i sigurnost“, onda će iznenada napasti na njih pogibao…“. Zaista, „mirovni“ „Avraamovi sporazumi“ dodatno su pogoršali dugogodišnji razdor na Bliskom Istoku i vode ka neizbežnom ratu.
Na jednoj strani su: Sjedinjene Države, Egipat, Jordan, Bahrein i Ujedinjeni Arapski Emirati, koji su već potpisali sporazume sa Izraelom. Njima se mogu dodati Sudan, Oman, Maroko i, naravno, Saudijska Arabija, bez čijeg odobrenja možda ne bi bilo i najnovijih događaja.
Na drugoj strani su: Rusija, Palestina, Iran, Sirija, Turska i arapske zemlje, koje iz različitih razloga, spoljnih ili unutrašnjih, nisu spremne za savez sa Izraelom.
Po našem mišljenju, odnosi Izraela sa arapskim monarhijama Persijskog zaliva nisu ograničeni samo na ugljovodonike. Naravno, oni pokrivaju širok spektar sfera: visoke tehnologije, energetika, poljoprivreda, navodnjavanje, zdravstvo, trgovina, turizam, vojno-tehnička saradnja, ali glavno je i dalje „status kvo Svete zemlje“.
Ne mislim da su SAD zaboravile na pokušaj Izraela da poboljša odnose sa arapskim svetom zaobilazeći rešenje palestinskog problema, što je dovelo do druge intifade i opšte degradacije arapsko-izraelskih veza. Druga intifada započela je u septembru 2000. godine. Arapi je zovu Al-Aksa Intifada. Razlog za početak bila je poseta hramovnoj gori lidera opozicije Ariela Šarona, koju je čuvalo stotine policajaca. Ili se oni ne sećaju kakvom je strašnom smrću umro egipatski predsednik Anvar al-Sadat, koji je prvi zaključio „mirovni“ sporazum sa Izraelom? Amerikanci, naravno, nisu ništa zaboravili, oni možda i bolje od drugih razumeju probleme i posebnosti regiona. Zbog toga se u sadašnjem kontekstu „mir“ lukavo koristi za podsticanje još većeg rata na Bliskom Istoku.
Nije slučajno što je ruska reakcija na postizanje mira između Izraela i monarhija Persijskog zaliva bila prilično uzdržana… Za detaljnije razjašnjenje obratimo se palestinskim izvorima.
Istaknuti palestinski lideri kritikovali su zalivske države zbog normalizacije odnosa sa Izraelom, tvrdeći da su takozvani „Avraamovi sporazumi“ zasnovani na „lažnom cionističkom narativu“. Činjenica je da „Avraamovi sporazumi“ obavezuju na potpunu transparentnost u odnosu na Hramovnu goru, najsvetiju teritoriju za Jevreje na svetu. Nije slučajno, naravno, da se Trampov „mirovni“ plan „Dogovor veka“ takođe odnosio i na status Hramovne gore.
„Ljudima svih vera treba omogućiti da se mole na Hramovnoj gori, da u potpunosti poštuju svoju religiju, uzimajući u obzir vreme molitve i praznike svake religije, kao i druge verske faktore“, kaže Trampov plan za „Prosperitet mira“. Kao što je krasnorečivo napisano u drugom dokumentu pod nazivom „Vizija sveta“, „svi muslimani koji dođu u miru mogu da posete džamiju Al-Aksa i mole se u njoj“.
Međutim, protivnici „Avraamovih sporazuma“ smatraju da bi izjava Ujedinjenih Arapskih Emirata i Bahreina o normalizaciji odnosa sa Izraelom mogla da dovede do podele kompleksa Al-Aksa, pošto krši status kvo i ima „dalekosežne eksplozivne posledice“.
Portparol Mahmuda Abasa rekao je: „Palestinsko rukovodstvo odbacuje činjenja Ujedinjenih Arapskih Emirata i smatra to izdajom Jerusalima, džamije Al-Aksa i palestinske stvari“.
Ubrzo nakon objave sporazuma, jerusalimski muftija šeik Muhamed Husein izdao je fetvu (versku deklaraciju) u kojoj je izjavio da muslimanskim građanima UAE neće biti dozvoljeno da se mole u džamiji Al-Aksa na Hramovnoj gori.
U svojoj propovedi 9. oktobra, drugi muslimanski lider, šeik Ekrima Said Sabri, bivši veliki muftija jerusalimski kojeg je imenovao Jaser Arafat i trenutni šef Islamskog saveta Hramovne gore, upozorio je da je Izrael uspeo da nekim arapskim liderima nametne „cionističku agendu“ da se džamija Al-Aksa nalazi na zemljištu koje je nekada bilo deo jevrejskog hrama.
Sabri tvrdi da je upravo ta zabluda sa islamske tačke gledišta glavni motiv „Avraamovih sporazuma“. Šeik je upozorio da Izrael ima za cilj izgradnju Trećeg hrama na ruševinama džamije Al-Aksa.
13. oktobra, u intervjuu za katarski TV kanal „Al-Arabi“, član Centralnog komiteta Fataha (PLO) Azam al-Ahmad takođe je upozorio arapske zemlje na opasnosti „Avraamovih sporazuma“, navodeći da Izrael nastoji da dominira čitavim regionom od Nila do Eufrata.
„Nadamo se da će narodi UAE i Bahreina zadržati svoje vođe i primorati ih da preispitaju ono što su potpisali. Ne uništavajte budućnost čitave arapske nacije“, pozvao je al-Ahmad. „Mi smo branitelji vere, branimo Meku, Bagdad, Kairo, Aman i Damask. To je naša sudbina kao Palestinaca. Preko 100 godina borimo se da zaštitimo arapsku naciju, islamska i hrišćanska svetilišta. Nastavićemo da delujemo kao glavna snaga protiv američke administracije i cionističkih pokreta“, rekao je al-Ahmad.
Dakle, Palestinska uprava je odbacila multikonfesionalno viđenje Hramovne gore u „Avraamovim sporazumima“. Ortodoksni muslimani jednoglasno izjavljuju da sporazumi krše isključivost muslimanskog moljenja na Hramovoj gori. Kao što je poznato, „Status-kvo Svete zemlje“ zasnovan je na dekretu sultana Osmana III iz 1757. godine, kojim je legalizovana podela imovine u odnosu na devet zajedničkih verskih lokaliteta u Jerusalimu i Vitlejemu između hrišćana, Jevreja i muslimana. Odredbe statusa kvo su strogo poštovale sve vlasti u čijoj su nadležnosti ove teritorije nalazile u različito vreme – pod mandatom britanskih vlasti Palestine, Jordana i Izraela. Ukratko, Osmansko carstvo se sve više približava savremenoj političkoj agendi. Sada, u pozadini određenih događaja, drske reči Redžepa Erdogana o statusu Izraela postaju posebno transparentne. „Jerusalim je naš grad“, rekao je pre neki dan turski lider. Turski predsednik rekao je da Jerusalim pripada Turskoj, misleći na osmansku kontrolu nad gradom tokom većeg dela savremene epohe.
„U ovom gradu koji smo morali napustiti u suzama tokom Prvog svetskog rata, još uvek možete pronaći tragove otomanskog otpora. Dakle, Jerusalim je naš grad, grad od nas“, rekao je turskim poslanicima tokom velikog političkog govora u Ankari. „Naša prva kibla (pravac molitve u islamu) Al-Aksa i Kupola na steni u Jerusalimu simbolične su džamije naše vere.“
Takve izjave iz Turske nisu ništa drugo do politika totalne dominacije. Ambicije „Velikog Izraela“ – od Nila do Eufrata – izuzetno se dopunjuju pretencioznošću „Velikog Turana“ – od Mediterana do Kaspijskog mora. Dakle, rat sa islamom je neizbežan?
Dakle, situacija oko Hramovne gore se zahuktava. Nezavisni izvori predviđaju oružani sukob u srcu avraamskih religija, isprovociran od strane Turske. „Kompleks Al-Aksa biće uništen tokom rata sa islamom“, rekao je pre neki dan poznati protestantski lider Rik Džojner zaključujući: „Mesija dolazi“.
Marija Andrejevna Monomenova, član Saveza novinara Rusije
Izvor: http://borbazaveru.info/content/view/13501/1/