Манастиру који чува болесну децу ОДУЗИМАЈУ ВОДУ – Надлежни епископ то ОДОБРАВА!
Манастир Свете Петке у Извору код Параћина, сведочи о небројеним чудима која су се у њему догодила. Сестринство манастира годинама брине о женској деци ометеној у развоју. То је једини манастир у Србији који под својим окриљем има Дом за ометене у развоју, што га чини јединственим манастиром у Српској православној цркви и по томе је препознатљив.
Сестринство Манастира Свете Петке у Извору код Параћина бори се с искушењима, где им прети отимање црквене имовине, и то ни од ког другог него од општине Параћин и Центра за социјални рад из Параћина.
У порти манастира, тачније на црквеном имању налази се извор воде. Вода се несметано експлоатише већ 50-60 година, и то за два града Параћин и Ћуприју.
Поменутом манастиру прети одузимање имања заједно са извором воде, за које се вероватно планира да се продају страним фирмама или богатим појединцима, како то у нашој земљи већ бива. Пре десетак година мафија се окомила на овај манастир, па су решили да отму извор воде сестринсту манастира, а сада се у ово недело умешала и општина Параћин која тражи земљиште на којем се налази извор воде.
Сестринство манастира, на челу с игуманијом, мати Маријом, упутило је молбу Општини Параћин да им не одузимају парцелу са извором из кога се сестринство са штићеницама снабдева пијаћом водом. Њихов допис можете видети овде:
Да зло буде још веће, Центар за Социјални рад у Параћину на челу с директорком Биљаном Стојановић (која перманентно уништава манастир и мучи монахиње и целокупно сестринство) жели да отме земљиште манастира на коме се налази Дом за ометене у развоју.
У Манастиру борави више од 85 женске деце ометене у развоју, али и старијих жена до 70 година, о којима брине осам монахиња од којих су три старије – имају преко 80 година.
Да ствар буде још трагичнија, Социјална служба из Параћина је пре годину дана манастиру укинула новац, те су штићенице дома остале без прихода, не примају накнаду за негу и помоћ, тако да би штићенице Дома умрле од глади да није благочестивих монахиња и донација верника и добротвора. Сестринство манастира писало је Министарству, али су на њихову молбу сви остали неми.
О њиховим невољама писали смо још пре четири године, када се на наш апел за помоћ манастиру одазвало много добротољубивих хришћанских душа. О томе можете прочитати овде.
Нажалост, кулминација свих ужасних вести о трагедији овог ЈЕДИНОГ СРПСКОГ МАНАСТИРА коме су комунисти после Другог светског рата оставили могућност да неометано настави са својом хуманитарном активношћу коју је обављао у Краљевини Југославији, док је свим осталим манастирима то право ОДУЗЕТО, је информација да се са злочином над манастиром САГЛАСИО НАДЛЕЖНИ ЕПИСКОП БРАНИЧЕВСКИ др Игњатије Мидић, тако што одобрава установљавање права трајне службености над манастирским поседом, у корист Општине Параћин. Документ до кога је дошла наша редакција можете прочитати овде:
Да ли смо као народ и нација толико посрнули да смо се дрзнули да дигермо руку на Творца, да се окренемо против Господа, па да се после питамо зашто нам се дешавају лоше ствари као народу и где грешимо? Претпостављамо да службеници општине Параћин и Центра за социјални рад из Параћина знају какве последице сносе они који се дрзну да отимају Светиње, у овом случају црквене имовине Матастира Свете Петке.
Извор: Хронограф / Глас јавности
Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!
